» Vulkani: Prete li nam?

Vulkani: Prete li nam?

Vulkani: Prete li nam?

 

 

Širom sveta, zemljotresi se dešavaju svakog časa; cunamiji koji ih prate, ne spadaju više u domen egzotičnih čuda; o poplavama, gotovo biblijskih razmera, više se ne započinje pitanje sa “da li”, nego sa “gde”; tornada se formiraju tamo gde ih nikada ranije nije bilo; vulkanska aktivnost i broj erupcija dramatično se povećava, a da većina ljudi sve ovo i ne zna.

Zvaničnih objašnjenja o razlozima ovakvih događanja nema, a čak je i običnih izveštaja malo, i svi su nekako usputni ili skrajnuti u rubrike tipa “ostalo” ili “zanimljivosti”.

 

Godina 2012, prošla je relativno bezbolno.

Božićna i novogodišnja groznica je, te davne i već zaboravljne godine, odložena “vakcinom brige i umerenog straha”, ali se već 22. decembra razbuktala, potpomognuta superinfekcijom pobedničke euforije u galskom stilu, zbog činjenice da nam “nebo nije palo na glavu”.

Pogrešno shvaćena, a namerno podgrevana, pretnja opštom kataklizmom je nestala.

Globalistička prevara o tome kako je ljudska emisija ugljen-dioksida krivac za sveopšte zagrevanje Zemlje, razotkrivena je još pre toga.

Samo kad nismo mi krivi!

 

Sve opasnosti su prošle i ljudi su se, mahom, ponovo ušuškali u prijatnu toplinu neznanja o “stvarima koje ih se ne tiču”, odnosno, onima za koje misle da na njih direktno ne utiču.

Ako se neko i drzne da izrekne reči upozorenja, proglašavaju ga paničarem, ludakom, “teoretičarem” zavera, a zatim mu se podsmevaju i anatemišu ga, odbacujući njegova upozorenja kao preterivanje.

 

 

 

 

Vreme je da otvorimo oči i shvatimo se nešto se čudno događa u celom svetu, nešto neobjašnjivo i naizgled nezaustavljivo, sa našom planetom.

Da li to Zemlja, kao u neka pradavna vremena, sama ponovo počinje intenzivno da se buni protiv svih svojih raznovrsnih stanovnika ili je, možda, neko na to podbunjuje?

 

Tokom XX veka, zabeleženo je ukupno 3.542 vulkanskih erupcija, oko 35 godišnje.

Za samo 15 godina ovog veka, ovaj broj je, u proseku, premašio broj u prethodnom.

Uz to, zabrinjavajući je porast broja zemljotresa, koji se svakodnevno beleže širom sveta. Neki naučnici kažu da se svet priprema za udar svetskog mega-tremora, dovoljno snažnog da pocepa kontinente.

Od svetskih vulkana, podrhtavaju neki od najopasnijih, na Islandu, Santorini u Grčkoj, Uturunku u Boliviji, Kaldere u Jeloustonu i Long Veli u SAD, Laguna del Mole u Čileu, Kampi Flegrei u Italiji…

Gotovo svi aktivni supervulkanski sistemi u svetu pokazuju pojačanu aktivnost i rane znakove da se unutar njih podiže pritisak.

 

 

 

 

Hekla, vulkan na jugu Islanda, poslednji put je imao erupciju 2000. godine, a naučnici nas tiho, gotovo nečujno upozoravaju na to da preti nova, koja bi mogla dovesti do problema širom Evrope.

Ona bi mogla bi da se dogodii svakoga časa, a stručnjaci za geofiziku upozoravaju nas na to da bi mogla da ostavi katastrofalne posledice.

 

Profesor geofizike na Univerzitetu Island, Pal Einarson, upozorava turiste na to da se ne približavaju i ne penju po vulkanu.

“Hekla je opasan vulkan. Ne budemo li pažljivi, moglo bi doći do katastrofe, sledeći put kada dođe do erupcije. 

Danas, grupe turista posećuju Heklu tokom čitavog leta. Imamo i 20-30 putničkih aviona, koji nadleću Heklu svakog dana”. ..

 

Pedesetak kilometara od Hekle, nalazi se još jedan aktivni vulkan.

Erupcija tog vulkana, 2010. godine, izbacila je ogromne količine vulkanskog pepela u atmosferu.

Možda će se poneko setiti koliko je problema u vazdušnom prostoru stvorila ta erupcija.

Veći deo Evrope bio je prisiljen da zabrani letenje putničkim avionima, a to se odrazilo i na prekoatlantski saobraćaj.

U razdoblju od 14. do 25. Aprila, iste godine, letovi su bili otkazani zato što vulkanska prašina može naneti tešku štetu motorima aviona.

Ovako stroga zabrana letenja nije bila zabeležena od završetka Drugog svetskog rata, a milioni putnika širom sveta ostali su zarobljeni u vazdušnim lukama...

 

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat