» Tehnike medijske manipulacije

Tehnike medijske manipulacije

Tehnike medijske manipulacije

 

 

PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Pažnja javnosti preusmerava se sa važnih problema na nevažne. Javnost se pretrpava nebitnim informacijama, da ljudi ne bi razmišljali i da se ne bi posvetili razumevanju sveta.

 

STVARANJE PROBLEMA

Metodom “problem-reakcija-rešenje”, stvara se problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer, izaziva se i prenosi nasilje, da bi javnost lakše prihvatila ograničavanje slobode, ekonomsku krizu i da bi se na kraju opravdalo rušenje socijalne države.

 

POSTUPNOST PROMENA

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, promena se uvodi postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Mere koje bi izazvale otpor ukoliko bi se izvele naglo, sprovode se taktikom malih koraka. Svet se vremenom menja, a da pritom većina ljudi i nema svest o promenama.

 

ODLAGANJE

Način da se javnost pripremi na nepopularne promene je, da se one najavljuju unapred. Ljudi ne osete svu težinu promena, jer se privikavaju na samu ideju o promeni. A i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava prihvatanje.

 

UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA

Kad se manipulatori odraslima obraćaju kao deci, tada javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo. Ovaj mehanizam koristi se i prilikom reklamiranja.

 

ZLOUPOTREBA EMOCIJA

Koristi se za ometanje razumnog rasuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah...). Upotrebom emotivnog reagovanja omogućava se pristup nesvesnom, pa je moguće sugerisati ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili izazvati određeno ponašanje.

 

NEZNANJE

Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva se srozava, čime se onemogućava pristup mehanizmima manipulacije, a i da bi se razvijalo što veće nerazumevanje između viših i nižih obrazovnih slojeva.

 

VELIČANJE GLUPOSTI

Javnost se podstiče da prihvata prosečnost. Ljude ubeđuju da je poželjno (in, u modi) biti glup, vulgaran i neuk, dok se paralelno izaziva otpor prema obrazovanju, kulturi i nauci.

 

STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE

Ubeđivanje pojedinca da je isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, s osećajem krivice, odustaje od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv sistema.

 

ZLOUPOTREBA ZNANJA

Brzi razvoj nauke u poslednjih 50 godina, stvara provaliju između znanja običih ljudi i vladajuće elite koja manipuliše informacijama. Dostignuća raznovrsnih nauka i napredno znanje o čoveku, “Sistem” koristi za manipulaciju, a ne na opštu dobrobit čovečanstva.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat