» Svi znamo zašto: Pivo

Svi znamo zašto: Pivo

Svi znamo zašto: Pivo

 

Pivo je, još od davnina, piće koje donosi osveženje, utoljava glad, daje snagu i podsticaj, a takođe umiruje i opušta.

Po starim iskopinama i zapisima, arheolozi su utvrdili da se u Vavilonu proizvodilo pivo u domaćinstvu još 7.000 godina p.n.e.

Imali su 16 sorti piva, a za vrenje su koristili ječmeni šećer i pšenicu.

U sumersko-vavilonskom epu o Gilgamešu pominje se pivo (sa napomenom da gotovo i ne postoji drevni ep u kojem pivu nije posvećena dužna pažnja), a pisani tragovi o njegovom spravljanju očuvani su i na sumerskim glinenim tablicama, koje su nastale pre više od 6.000 godina. U vreme Sumera, pivari su bili među najuglednijim stanovnicima dvorova.

Iz ovih krajeva, proizvodnja piva prenela se u Stari Egipat, Persiju, Grčku i druge zemlje.

Najstarija slika koja prikazuje ljude kako piju pivo potiče baš iz Egipta, iz vremena od oko 3.400 godina p.n.e.

Artefakti pronađeni u grobnicama pokazuju da je proizvodnja piva tamo bila ne samo dobro razvijena, već i komercijalizovana.

Grci su, primajući civilizaciju od Egipćana, naučili i veštinu proizvodnje piva, a za njima i Rimljani.

Na evropski kontinent, osnovne procedure za pravljenje piva stigle su sa Bliskog Istoka, kao i dolaskom keltskih plemena iz Azije, negde oko 1.000 godina p.n.e.

U ta vremena, pivo je pravljeno od raznih vrsta slada, ali bez hmelja, tako da je bilo vrlo kiselo, pa su mu dodavane različite trave: pelin, glog, šafran...

 

 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        

 

 

Primena hmelja predstavljala je važno otkriće u savremenoj tehnologiji spravljanja piva.

Mada je hmelj, po mnogim podacima, prvi put počeo da se koristi u Nemačkoj, u XI veku, ima i onih koji govore o njegovoj mnogo ranijoj primeni, u Novogoradskoj Rusiji, u manastirima, negde između VI i VII veka.

Smatra se da i njegov današnji naziv (pivo, bira, bier, ber, bicre…) potiče iz tog vremena.

Pri proizvodnji piva, monasi su prvi počeli da dodaju hmelj, iz medicinskih razloga i radi boljeg konzerviranja.

Pivo je proglašeno “hrišćanskim lekovitim napitkom” i uključeno u kaluđersku hranu,

Posebno tokom iscrpljujućih postova, pilo se pivo, koje je nazivano “tečnim hlebom”.

Tokom Srednjeg veka, mnogi monaški redovi očuvali su veštinu spravljanja piva.

Industrijska revolucija unela je velike novine i u proizvodnju piva, otkrićem rashladnih uređeja u drugoj polovini XIX veka i tehnologije lager-piva.

Čuveni francuski hemičar Luj Paster i, kasnije, danski botaničar Emil Hansen, otkrili su proizvodnju čistih kultura kvasca, neophodnih za dobijanje većine piva. U XX veku, proizvodnja piva postaje industrija divovskiih razmera…

 

 

 

 

Samo nekoliko (od mnogobrojnih) zanimljivosti

 

Pivo je u prvi pisani zakonik na svetu uveo vavilonski kralj Hamurabi (1729 – 1686 p.n.e.).

Zbog svoje visoke energetske vrednosti i sposobnosti da utoli glad i žeđ, pivo je često deljeno, umesto hrane, radnicima koji su obavljali najteže poslove. Kopači kanala i muškarci zaposleni u polju, dobijali su dnevno do pet litara piva, a žene koje su se bavile teškim fizičkim poslovima – dve do tri litre. Wow!

Vikinzi su pre bitaka pili piće koje su zvali "ale", neku vrstu piva, pa su, zahvaljujući njemu, u bitke ulazili bez straha, uglavnom bez oklopa, a često i nagi do pojasa.

U Engleskoj se, u XVII veku, koristila vrlo specifična čaša za pivo, dugačka oko 90 cm, zapremine od pola litra. Imala je otvor nalik na trubu, a na donjem kraju se nalazilo obično “stopalo”. Pošto je bila veoma nepraktična za svakodnevnu upotrebu, korišćena je samo za posebne zdravice.

U Vavilonu je postojao običaj da, mesec dana posle venčanja, nevestin otac svoga zeta snabdeva sa onoliko medovine koliko ovaj može da popije. A medovina je, u stvari, bila pivo od meda. Pošto su Vavilonci koristili lunarni kalendar, ovaj mesec se nazivao "mesec meda". Odatle potiče današnji izraz "medeni mesec" (sorry, ali nemojte ni pomisliti da ste jedini koji ste doživeli zabludu u vezi sa njim!).

 

 

 

 

 

Samo malo, o pivu i zdravlju

 

Po svojoj prirodi, broju i kvalitetu upotrebljenih sirovina, kao i načinu proizvodnje, pivo predstavlja, u zdravstvenom smislu, jednu od najispravnijh namirnica.

Vrlo opsežna i ozbiljna istraživanja, koja se godinama vode u mnogobrojnim laboratorijama, navode na zaključak da je pivo izuzetno bezbedna namirnica, u kojoj je prisustvo potencijalno štetnih sastojaka daleko ispod dozvoljenih granica.

Pivo sadrži visoke nivoe silicijuma, koji je dobar za zdravlje kostiju.

Pola litre piva dnevno smanjuje rizike od srčanih oboljenja za 30 procenata, jer podiže nivo "dobrog" holesterola koji sprečava da se arterije začepe.

Jedna studija je pokazala da mariniranje šnicli u pivu za 70 posto smanjuje kancenogene supstance koje se stvaraju kada se meso prži u tiganju.

Naučnici iz Finske izdvojili su pivo od ostalih alkoholnih pića, jer su otkrili da u značajnoj meri smanjuje rizik od pojeve kamena u bubrezima.

Pivopije imaju za 30 posto veće nivoe vitamina B6 u krvi nego oni koji ga ne piju i duplo više od onih koji piju vino.

Pivo sadrži i vitamin B12 i folnu kiselinu.

Jedna studija u kojoj je učestvovalo 70 hiljada žena između 25 i 40 godina pokazala je da je pivo još bolje od vina u snižavanju krvnog pritiska.

 

 

Samo malo mudrosti o pivu

 

Red piva je hrana za kralja. (Šekspir)

Mudar je čovek taj koji je izmislio pivo. (Platon)

Pivo je dokaz da nas Bog voli i da želi da budemo srećni. (Bendžamin Frenklin)

Da je pivo dobro, može da se proceni i posle jednog gutljaja, ali ipak je uvek bolje biti potpuno siguran. (Čeh Proverb)

Mleko je za bebe. Kad odrasteš, moraš da piješ pivo. (Arnold Švarceneger)

Pivo je najbolje prokleto piće na celom svetu. (Džek Nikolson)

Imam ogromno poštovanje prema pivu. (Rasel Krou)

Ne možete da budete prava zemlja, ako nemate svoje pivo. (Frenk Zapa)

Kada pobediš, zaslužuješ pivo. Kada izgubiš, potrebno ti je. (Napoleon)

Pivo je možda bolje otkriće i od vatre. (Dejvid Rejns Volas)

Dajte mi ženu koja voli pivo i osvojiću svet. (car Villhelm)

Pivo čini da se osećate onako kako bi trebalo da se osećate bez piva. (Henri Loson)

Bez sumnje, najveći izum u istoriji čovečanstva je pivo. Oh, priznajem, točak je takođe dobar izum, ali točak ni približno ne ide tako dobro uz picu. (Dejv Beri)

Prodavanje pokvarenog piva je zločin protiv hrišćanske ljubavi (Zakonik grada Augsburga, iz XIII veka)

Razlika između života i piva je u tome što, kad je pivo pri kraju, možeš reći: “Konobar, još jedno!” (aforizam nepoznatog autora)

Čista voda, za čoveka je najbolje od svega. Ali, ko sam ja da bih imao najbolje od bilo čega? Neka gospoda uživa u česmi, neka joj ribnjak, reka i sve živo…, a meni je dobro i pivo. (Lord Nivs, škotski pisac)

U vinu je mudrost, u pivu je snaga, u vodi su bakterije. (nemačka poslovica)

Blagoslovena je majka koja rodi pivara. (češka poslovica)

Dajte narodu dovoljno dobrog i jeftinog piva, pa neće biti nikakve revolucije. (Viktorija, engleska kraljica)

Šest piva čini obrok, zato naruči i sedmo, jer nešto moraš da popiješ. (nemačka poslovica)

Mislim da je sada pravo vreme za jedno pivo. (Frenklin Delano Ruzvelt, američki predsednik, nakon potpisivanja New Deal-a)

Usta potpuno srećnog muškarca ispunjena su pivom. (staroegipatska poslovica)

Većinu novca potrošio sam na pivo, a ostatak sam proćerdao. (Dejvid Vajt)

Nijedan vojnik ne može da se bori kako treba, ako nije dobro nahranjen govedinom i pivom. (Vinston Čerčil)

Zadržite svoje biblioteke, svoje represivne institucije, svoje ludnice…, dajte mi pivo! Mislite da ljudima trebaju pravila? Ne, treba ima pivo. (Henri Miler)

Radim do pivske pause. (Stiven King)

Pašće svaka vlada koja podigne cenu piva. (češka izreka)

Bolje pivo u želucu, nego voda na plućima. (Jara Cimerman)

Daj čoveku ribu i nahranićeš ga za jedan dan. Nauči ga da peca, pa će sedeti u čamcu i piti pivo ceo dan.

Sreću čine male stvari i veliko pivo.

 

 

 

Pivo nije samo da se pije

 

Mnogobrojni su receti za spremanje hrane sa pivom, potražite ih…

Dajem vam samo jedan, najjednostavniji, ali originalan.

Palačinke sa pivom i rogačem: 

U klasičnom receptu za smućkavanje palačinki, mleko zameniti pivom, a trećinu običnog brašna – mlevenim rogačem.

Ovako napravljene palačinke, najbolje se nadevaju nečim slanim (pečurkama, sirom...), ali im definirivno neće smetati ni slatki nadev. Štaviše, kontrast između slanog, gorkastog i slatkog, doći će do punog izražaja...

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari
avatar
Toliko pametnih ljudi koji su oduševljeni pivom, pridružujem im se.
Ne baš pameću ali sigurno sa oduševljenjem biggrin
Delikates recept je odličan samo bez rogača, nešto ga ne volim.
I da, moram da pitam, koje pivo je najbolje za palačinke: onaj plastični
litrenjak ili dvolitrenjak, ica, 0,33 ili ona flašica za vozače od 0,25 
  • 2016-06-27
avatar
Ta u flašicama manjim od pola litre nikad ne kupujem, pa ne znam da li valjaju biggrin
Što se tiče rogača, možda sam počela da preterujem, otkad sam ga ponovo otkrila. Inače, i ranije sam u palačinke stavljala još neko brašno, pored belog, a najčešće kukuruzno, jer onda budu hrskavije.
  • 2016-06-27

Kategorije

Chat