» Stari zanati: Licider

Stari zanati: Licider

Stari zanati: Licider

 

Liciderski zanat je stara, moglo bi se čak reći drevna veština pravljenja posebne vrste kolača.

Do pre 30-40 godina, bio je veoma rasprostranjen i poštovan na našim prostorima, ali se, zahvaljujući sveopštoj modernizaciji tehnologije i ljudskih shvatanja, na neko vreme skoro potpuno izgubio...

Iako su liciderski kolači manje-više jestivi, njihova osnovna namena nije to, već služe za prenošenje poruke, da budu ukras, suvenir i uspomena, pa zato nije važno da budu sveži ili ukusni, nego da lepo i originalno izgledaju, a da ipak budu napravljeni od nečega što “ima dušu”.

 

Majstori starog zanata, licideri, ove proizvode su nekada prodavali i u svojim radnjama, ali najčešće na raznim svetkovinama, vašarima, festivalima i ranije neizostavnim, veoma popularnim narodnim događajima – seoskim slavama.

Liciderski kolači obično su se pravili u obliku lutkica, životinja, muzičkih instrumenata…, ali je daleko najpoznatiji i najtraženiji uvek bio kolač u obliku srca.

U vreme kada nije bilo telefona, Interneta i SMS-poruka, a kada su svi nagoveštaji međusobne naklonosti među mladima pomno praćeni u bliskom, pa i širem okruženju, poklanjanje liciderskog srca bilo je jedan od retkih, tradicionalno prihvatljivih načina da momci (a, malo ređe, i devojke) prema nekome izraze svoju simpatiju.

 

Svoj svojoj dragoj, a malo tradicionalnijoj ili stidljivijoj “deci” i “unucima” u OB, predlažem da barem jednom isprobaju ovaj starovremski način iskazivanja osećanja.

Verujem da se, barem zbog tog fantastičnog osećaja sopstvene originalnosti, neće pokajati.

Ukoliko od osobe koja je primila poklon ne dobiju očekivani odgovor, to će im takođe mnogo reći o njoj, pa će sve, na ovaj ili onaj način, ispasti i zabavno i korisno.

 

 

                                       

 

 

Kao i mnoge druge originalne i zanimljive stvari, umeće pravljenja liciderskih kolača potiče iz drevnih vremena.

Poznato je da su još u Starom Egiptu postojale velike radionice u kojima su se pravili obredni kolači, od meda, brašna i mirišljavih začina, koji čine osnovni sastav testa za liciderske kolače.

Prilikom arheoloških istraživanja, u piramidama su, uz sarkofage, često pronalaženi ostaci ovakvih kolačića, kao i kalupi za njihovu izradu, u obliku životinja, ljudi (ili nekih mešovitih stvorenja), oružja...

Preko Grka i Rimljana, iz Egipta se ovaj zanat preneo i u Evropu.

Doživeo je procvat u XVI i XVII veku, u Nemačkoj.

U to doba, ovi kolači su pravljeni od prokuvanog meda, brašna i jaja, a pri mešenju su posipani specijalnim brašnom “kurkumelom”.

Za njihovo oblikovanje, koristili su se izrezbareni kalupi od jabukovog ili kruškovog drveta.

Liciderski kolačići koristili su se za ukrašavanje doma povodom raznih svetkovina, a bili su i među prvim ukrasima na božićnim, odnosno novogodišnjim jelkama.

 

 

 

 

Na našim prostorima, vrhunac razvoja licitarskog zanata dogodio se u doba Austrougarske monarhije.

Veliki broj kolačara bavio se ovim poslom, koji traži mnogo umešnosti, vremena i truda.

Svaki primerak ovakvog kolača, bez obzira na to kog je oblika, bio je unikatan, jer se ukrašavao ručno, pa se s punim pravom mogao smatrati za svojevrsno umetničko delo.

U užu Srbiju, ovaj zanat je prenesen u drugoj polovini XIX veka, i to kao voskarsko-liciderski, koji je u Vojvodini razvijen jedan vek ranije. Dva potpuno različita zanata, po materijalima i alatima, udružena su zbog potreba tržišta.

Pojedinačno, za obe vrste proizvoda, potražnja je bila nedovoljna, pa su zantlije, silom prilika, kako bi opstale, bile primorane da prošire repertoar i bave se sa obe vrste posla.

 

 

 

 

 

Iako mnogi pripadnici mlađih generacija nikad nisu imali prilike da se susretnu sa liciderskim kolačima, interesovanje za njih u poslednje vreme ponovo raste, posebno otkad su, od strane UNESKO-a, uvršteni na listu nematerijalne svetske baštine u Evropi, a u nekoliko zemalja na prostorima bivše Jugoslavije proglašeni za zvanični suvenir.

Tako su ponovo postali sastavni deo gotovo svih etno-manifestacija, a neke njihove varijante sve češće se poklanjaju i poslovnim saradnicima.

U vreme kada postaje sve teže pronaći potpuno originalni poklon za bilo koju osobu ili priliku, liciderski kolač pojavljuje se kao jedinstveno rešenje: malo i unikatno, ali jeftino i nepretenciozno umetničko delo, koje se može odabrati među već napravljenim, izraditi po narudžbini ili, uz malo inspiracije i truda, proizvesti u sopstvenoj kuhinji.

 

 

 

 

 

Najpoznatiji i najomiljeniji liciderski kolač uvek je bio onaj u obliku srca.

Pored raznih drugih šarenih ukrasa, ovo srce najčešće je na sebi imalo malo ogledalo, što se i danas često praktikuje.

Simbolika je veoma iskrena i jednostavna: poklanjaš nekome svoje srce, u kojem, ako to želi, može da vidi sebe.

Za ostale namene, uvek su na raspolaganju razni drugi oblici kolačića, za koje nam se možda čini da nismo u stanju da izmislimo, dok nas želja da poklonimo nešto jedinstveno na to ne navede.

Mada je liciderski kolač veoma jednostavan po svom sastavu, u njegov izbor (ili samostalnu izradu i dekorisanje) potrebno je uložiti mnogo pažnje i ljubavi, što, u krajnjoj liniji, i jeste smisao davanja poklona – od srca.

 

 

 

 

Danas svaki majstor-licider za izradu kolačiča ima sopstveni recept koji nerado odaje, ali se uputstva za pravljenje neke od njihovih varijanti ipak mogu pronaći i odabrati odgovarajuća, u zavisnosti od namene.

 

Evo jednog recepta za jestive kolačiće koji, ako preostanu, dugo mogu da potraju i kao ukras:

Za testo je potrebno 220 g pšeničnog brašna, 175 g omekšalog margarina, putera ili masti, 20 g kakao praha, 75 g šećera, jedna kesica vanilin šećera, 75 g kisele pavlake, jedna kašičica praška za pecivo i izrendana korica od jedne pomorandže ili limuna.

Po želji, u testo se može dodati i malo cimeta, đumbira, anisa ili nekog drugog aromatičnog bilja.

Svi se ovi sastojci dobro umese, testo se ostavi da odstoji jedan sat u frižideru, a zatim se, na blago pobrašnjenoj površini, razvuče oklagijom na debljinu od oko jedan centimetar.

Zatim se pomoću modlica isecaju željeni oblici, slažu u pleh postavljen papirom za pečenje i peku u prethodno zagrejanoj rerni, na 170°C, 20-30 minuta.

Kada se potpuno ohlade, umetničko izražavanje može da počne…

 

 

 

 

Za pravljenje glazure, potrebno je izmešati 200 g šećera u prahu sa malo (1-2 kašike) vode i, ako to želite, prehrambenom bojom, tako da se dobije gusta masa.

Ona se preruči u najlon-kesicu i ostavi na kratko vreme u zamrzivaču.

Kada se glazura stegne, potrebno je odseći jedan vrh kesice, blagim pritiskom istiskivati glazuru i njome šarati kolačiće.

Dok se glazura nije osušila, na nju se mogu zalepiti sitni šećerni ukrasi (cvetići, leptirići…) ili čokoladne mrvice.

Ako izbegavate upotrebu veštačkih boja u ishrani, kolačiće možete ukrasiti rastopljenom crnom i belom čokoladom, čak i pomoću četkica za slikanje.

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari
avatar
Nije licidersko ali je ♥  od ♥
  • 2016-09-17

Kategorije

Chat