» Sladoled

Sladoled

Sladoled

 

 

Sladoled definitivno čini ljude srećnijima.

U kliničkim istraživanjima pratila se aktivnost određenih delova mozga u običajenom stanju mirovanja, a zatim nakon konzumiranja sladoleda.

Sladoled je imao gotovo trenutni učinak na delove mozga za koje je dokazano da reaguju na ukuse koji prouzrokuju osećaj uživanja.

Samo jedna kugla (ili kašika) sladoleda izaziva lučenje hormona sreće, u meri dovoljnoj da se odmah osećamo bolje.

 

O sladoledu postoji bezbroj mitova i legendi, priča o tome kako i gde je nastao.

Sladoled, ili barem neki njegov oblik, postojao je još od davnina.

Po nekim podacima, prvi kineski recept za sladoled nastao je još 3.000 godina p.n.e.

Legenda kaže da je i kineski kralj Tang poznavao metod pravljenja sladoleda od leda i mlečnih napitaka.

Zahvaljujući dalekim putovanjima venecijanskog moreplovca i istraživača Marka Pola, sladoled je sa dvora Kublaj-kana stigao na Stari kontinent.

S druge strane, postoje podaci o tome da su arapski narodi spravljali specijalnu vrstu šerbeta, zvanu "slatki sneg", i preneli ga na Siciliju, a kasnije i u druge italijanske gradove.

Tamo je ovaj specijalitet dobijao sve lepšu formu i ukus.

Dodavani su mu mleko i voće, pa je brzo postao omiljeni desert, koji je kasnije dobio ime "đelato".

 

U antičko vreme, u Maloj Aziji, pili su se voćni sokovi rashlađeni do zaleđivanja, a ovaj napitak smatra se pretečom modernog sladoleda.

Slična vrsta sladoleda služila se i u Egiptu, u doba faraona, a za njegovu pripremu se koristilo zaslađeno mleko, pavlaka ili jogurt, kojima je dodavano kandirano voće ili orašasti plodovi.

 

Istoričari tvrde da je veliki vojskovođa Aleksandar Makedonski uživao u sladoledu i da ga je delio svojim vojnicima kao osveženje.

Njegov sladoled bio je mnogo jednostavniji od današnjeg, nezgrapna mešavina sitnih komadića leda i šećera, ali je za njega pripreman posebno, tokom svih vojnih pohoda.

 

Rimski car Neron ostao je, između ostalog, zapamćen i po tome što je robove slao u planine, kako bi mu doneli led koji je kombinovao sa voćem. Obožavao je ovu poslasticu i služio je samo odabranim gostima.

 

Postoji jedna zanimljiva priča o sladoledu, iz XVI veka. Na takmičenju u kulinarstvu, na dvoru porodice Mediči, kuvar Ruđeri predstavio je sladoled, ne nadajući se da će izazvati naročito interesovanje, ali je nova poslastica bacila u senku sve ostale. Katarina Mediči povela je Ruđerija sa sobom u Francusku, na dvor svog budućeg supruga i budućeg kralja, Vojvode od Orleana. Ohrabren svojim izumom, Ruđeri je pustio mašti na volju, pa su nastajale najneobičnije kombinacije sladoleda.

 

Ovakvih priča je na stotine, što samo govori o tome da su sladoled i njegove razne preteče bili među najpopularnijim slatkišima, kroz vekove i milenijume.

 

Za komercijalnu proizvodnju sladoleda značajna 1851. godina, kada je Džejkob Fasel otvorio prvu fabriku, i 1926. godina, kada je osmišljen prvi rashladni uređaj.

Prvi aparat za pravljenje sladoleda izmislila je Amerikanka Nensi Džonson, ali nije zaštitila svoj patent, pa se njeno ime izostavlja iz zvanične istorije najpopularnijeg ledenog zadovoljstva.

 

 

 

 

Sladoled se prvo servirao i prodavao u malim metalnim posudama.

Što se tiče korneta za sladoled, svi se slažu s tim da je nastao slučajno, 1904. godine, ali se pominju dva moguća autora. Po nekim izvorima, izmislila ga je jedna devojka u Lujzijani, koja je na ideju došla pošto joj je momak poklonio buket cveća uvijen u fišek. Njoj je tada palo na pamet da bi mogla da napravi sličan fišek od oblande i da u njemu posluži sladoled.

Druga priča o nastanku korneta smeštena je u Sent Luis, Misuri. Budući da je bio vruć dan, posetioci jedne velike izložbe morali su naveliko da se rashlađuju, pa su prodavci sladoleda imali pune ruke posla. U jednom trenutku, Čarls Menčez je ostao bez metalnih posudica, a sladoleda je imao dovoljno, kao i sirovina za pripremu novog. U pomoć mu je priskočio jedan njegov prijatelj, doseljenik iz Sirije, koji je u blizini prodavao neku vrstu hrskavih palačinki. Njih dvojica su se dosetili da od palačinki naprave fišeke i da u njima poslužuju sladoled.

 

Tek godinama nakon toga, sladoled je počeo da se pakuje u posudice od kartona, a ubrzo je počeo da se pravi i na štapiću, što je predstavljalo svojevrsnu revoluciju u njegovoj proizvodnji.

 

 

 

 

U XX veku, ukusi sladoleda skoro da su prevazišli granice mašte.

Danas je izbor aroma i dodataka nepregledan.

Najneobičniji ukusi ponekad se graniče sa bizarnošću, pa se s pravom možemo zapitati da li ovakvi proizvodi još uvek spadaju u kategoriju sladoleda. Sa belim lukom, senfom, bundevom, pasuljem, kiselim krastavcima...

Kao “šlag na sladoled”, pojavio se japanski specijalitet ove vrste, koji u sebi sadrži komadiće sirovog konjskog mesa.

 

 

Zanimljivosti

 

Najpopularniji ukus sladoleda na svetu je vanilla.

Nutricionisti tvrde da jedna kugla klasičnog sladoleda ima energetsku vrednost od 200 do 275 kalorija. Naravno, sve je više recepata za pripremu niskokaloričnih, a i dalje ukusnih sladoleda.

Najviše sladoleda pojedu deca do 12 godina I ljudi stariji od 45 godina.

Da bi se pojeo sladoled na štapiću, potrebno je polizati ga najmanje 50 puta.

Najveća porcija sladoleda na svetu, napravljena je 1985. godine. Bila je visoka četiri metra i prelivena sa 145 litara čokolade.

Gastronomski stručnjaci tvrde da je uz sladoled idealno piti šampanjac ili zeleni čaj.

U Velikoj Britaniji postoji poslastičarnica u kojoj se služi sladoled od humanog (majčinog) mleka.

U Italiji postoji fakultet za obučavanje sladoled-majstora.

Svaki peti konzument sladoleda ima običaj da ga podeli sa svojim kućnim ljubimcem, najčešće psom ili mačkom.

 

 

Sladoled i seks

 

Posle sve priče o neverovatnoj popularnosti sladoleda, kao i njegovom uticaju na zadovoljstvo i sreću, teško je ne zapitati se da li je kod ljudi još uvek ostalo nešto što je od njega omiljenije.

Na ovo pitanje svako će sebi odgovoriti sam, a stručnjaci, k’o stručnjaci, tvrde da se na osnovu omiljenog ukusa sladoleda vrlo lako mogu proceniti nečije seksualne sklonosti:

 

Oni koji biraju čokoladu, strastveni su, vole da uživaju i budu zadovoljeni. Odlični su ljubavnici, sposobni da pruže nezaboravno iskustvo.

Vanilu vole osobe kojima najviše odgovara klasični seks. Eksperimentisanje im nije baš primamljivo, jer je udobnost kreveta za njih ideal, ali su zato vrlo odani i nežni.

Ukus kafe i karamele vole pragmatičari, ne baš zainteresovani za erotske igre. Njima je intelektualna strana ljubavi mnogo značajnija od telesne.

Limun vole slobodoumni. To su uglavnom sanjari, ljubitelji egzotičnog i neistraženog. Sa njima je seks vrlo interesantan i upečatljiv.

Ljubitelji sladoleda sa ukusom badema, lešnika, pistaća ili oraha, vole uvek samo jednu osobu i najređe se odlučuju na neverstvo. To su romantične duše, usredsređene uvek na trenutnog partnera. U seksu mogu da budu sjajni, ako vole, ali i vrlo dosadni, ako im niste dotakli emocije.

 

Inače, sladoled se smatra izuzetnim afrodizijakom, posebno mlečni ili onaj sa dodatkom aromatičnog bilja.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari
avatar
Predstavljam vam svoj današnji recept za sladoled. Ne znam da li ga je neko već ranije izmislio, a ja probala i odličan je, posebno za one koji vole sladolede sa orašastim plodovima, jer je rogač po ukusu sličan njima.


  • 2016-06-21
avatar
Del i ja se slažem sa tobom da je vanila samo osnova sladoleda.
Inače vanilu u drugom obliku veoma volim - nešto kao ,, i miris i ukus,, samo ne sladoled
Neverovatno su dobri italijanski sladoledi a jela sam i švedske koji
su me iznenadili dobrotom.
Aronija se pojavila poslednjih godina kao naj hit voćka.
  • 2016-06-18
avatar
Rezultati istraživanja raznih stručnjaka, na bilo kom polju, postaju sve smešniji. Po njima, recimo, na osnovu jedne uobičajene porcije sladoleda (mix a la strelac, kakav se i meni najviše dopada, s tim da bih dodala limun), svako od nas ispada totalni šizoid...
Inače, vanila je, po meni, odlična baza za dodavanje (skoro) svih drugih sastojaka i ukusa. U poslednje vreme, dodajem aroniju...
  • 2016-06-18
avatar
Vanilu volim a i eksperimentisanje posebno tako da ova istraživanja gore padaju
u vodu. Znači devojku prvo odvesti na porciju sladoleda (limun i
čokolada) pa onda u krevet sa porcijom za drugu i treću rundu. puf... Glavni sastojak mi trenutno nedostaje.
  • 2016-06-18
avatar
Stvarno bi volela da znam ko može da pojede samo jednu kuglu sladoleda!
Bar porcija od lešnika, malage, pistacija, čokolade, tuti-fruti, uh bolje ni jednu
ako ne može sve  mig icecream
  • 2016-06-18
avatar
Jaooj... Sladoledom u srce. Idem da uzmem kesicu šumskog voća i vanile, pa u kujnu. Da ne mogu da kažu da nikada ne spremam ništa.
  • 2016-06-18

Kategorije

Chat