» Šesto čulo: Intuicija

Šesto čulo: Intuicija

Šesto čulo: Intuicija

 

Koliko puta vam se dogodilo da nešto predvidite, predosetite, unapred znate da će se desiti, kao da vam je to saopštio nečujni unutrašnji glas?

Da predosetite da će telefon zazvoniti i ko će zvati. Ili da pokušavate da pozovete nečiji broj, dobijate signal da je zauzet, a kada konačno uspostavite vezu, saznate da je i taj neko istovremeno zvao vas.

Da iznenada osetite da vam je neko blizak u nevolji ili da će mu se nešto sasvim neočekivano dogoditi, možda i ne znajući tačno ko je ili šta u pitanje, a to se kasnije ispostavi kao istinitio?

Ovakvi slučajevi su mnogo puta zabeleženi između roditelja i dece, kao i, uopšte, među vrlo bliskim ljudima.

Možda vam se dogodilo da se nađete na nekom mestu prvi put, a da vam se mnogo toga na njemu čini potpuno poznato, ponekad čak i sitni detalji.

Ili često sanjate snove o sebi, bliskim ljudima ili događajima u okruženju, koji se ostvaruju na slično kao što ste ih videli u snu.

Ovakvi snovi se razlikuju od običnih, koji često umeju da budu ili potpuno besmisleni ili logična posledica nečega što vas fizički muči, kao što je, na primer onaj u kojem sanjate da ste povredili ruku, a ispostavi se da vam je potpuno utrnula, jer ste na nju legli.

“Proročki” snovi su često sasvim drukčiji, lucidniji, detaljniji i ubedljiviji.

 

Ponekad već prilikom prvog susreta sa nepoznatom osobom o njoj znate nešto, mada nije postojala ikakva mogućnost da ranije nešto o njoj čujete.

 

Ili, kada u ruke uzmete neki predmet, odjednom imate saznanje o nečemu iz njegove prošlosti ili bivšem vlasniku.

 

Predosećanja su kod nekih ljudi toliko razvijena, da i sami često misle da poseduju neki natprirodni dar, a istina je to da su naučili da više pažnje posvećuju svom unutrašnjem glasu, koji im predstavlja svojevrsnu ličnu vodilju.

Oni jednostavno uvažavaju moć intuicije. Mnogo više od samog osećaja, intuicija, mada je često najmanje razvijena od svih ljudskih sposobnosti, podrazumeva sopstveno usklađivanje sa osećajem, oslanjanje na duboku, unutašnju spoznaju istine i postupanje u skladu sa njom, u svakom trenutku.

Intuicija je unutrašnje usmerenje, koje uvek zna šta je za nas najbolje.

Ona nas nepogrešivo odvlači od opasnosti, a vodi ka sreći i spunjenosti.

Potrebno je vreme da ponovo naučimo da čujemo šta nam ona saopštava, da se povežemo sa onim delom sebe koji smo zapostavili i zaboravili i da svakoga dana izoštravamo ovo naše „šesto čulo“.

Intuicija je naša urođena osobina, deo bića koji je u stanju da nas provede kroz život i nauči sve što treba da znamo, kada bismo mu samo to dozvolili.

 

Henri Bergson, čuveni filozof koji je postao poznat po zasnivanju filozofskog pravca pod imenom intuicionizam, pokušao je da objasni šta je intuicija predstavlja. Na to je bio podstaknut shvatanjem da se svet oko nas i u nama ne može objasniti pukim intelektom, pozitivistički, već samo uz pomoć intuicije koja povezuje intelekt i instinkt.

Jednom kratkom i suštinskom rečenicom, on je objasnio novu metodu koja je u stanju da nam približi stvarnost a da je pritom ne iskrivi:

 

INTUICIJA JE BLESAK EVIDENCIJE

 

Kako drugačije, nego ovom preciznom rečenicom objasniti uvide i spoznaje, koji su ljudima spasavali živote, spajali ih sa srodnim dušama, donosili im nebrojena blaga i činili da izbegnu negativne događaje.

Samo neko ko je osetio trenutak u kojem je unapred znao šta će se dogoditi i u skladu sa tim znanjem delovao, može razumeti intuiciju. Na svu sreću, svi na ovom svetu su bar jednom to doživeli.

Sedamdeset godina posle smrti čuvenog Bergsona, intuicija je fenomen koji se sve više integriše u našu svakodnevnicu i kojem sekonačno počelo da se prilazi gotovo naučno i egzaktno, u nastojanju da se razvije, razume i praktično primeni.

 

 

 

 

Šesto čulo ne nosi bez razloga ovaj naziv, mada zaslužuje i više od toga.

Dobro nam je poznat značaj naših pet osnovnih čula u običnom svetu i životu, kao i teškoće onih kojima samo jedno od njih nedeostaje.

Veliki ruski filozof, matematičar i metafizičar Pjotr Uspenski, pisao je u svojim knjigama da je utvrđeno da “čovek bez vode može da preživi oko sedam dana, bez hrane oko 40 dana, a bez ijednog (čulnog) utiska – ni minut”.

 

Međutim, ono šesto, kod nas zakržljalo i neprimetno čulo, jer se većina ljudi pravi kao da i ne postoji, igra toliko važnu ulogu u našem životu, da svako ko bi iskusio njegov puni kapacitet, više ne bi ni pomislio na to da ga se odrekne.

Intuicija je naša urođena osobina, naše čulo i deo bića, koji je u stanju da nas blistavom svetlošću provede kroz život i nauči nas svemu što treba da naučimo.

U svom najnižem, nerazvijenom obliku, intuicija se ispoljava kao trenutni uvid, kratak osećaj delića istine, koji nas usmerava ka nečemu ili nas od nečega odvraća. Mnogim ljudima je i ovo previše fantastično, pa ostaju u čudu ako neko drugi ili oni sami iskuse ovako “neverovatan” doživljaj.

U svom razvijenom obliku, intuicija nudi jedan širok spektar sposobnosti i moći koje život običnog čoveka pretvaraju u nešto sasvim drugačije i mnogo lepše. Neke od ovih sposobnosti su predviđanja, veoma jasni i nesumnjivi uvidi koji nude širu sliku istine, kao i osećaj da smo vođeni jednim višim razumevanjem.

Zatim je tu sposobnost da komuniciramo sa živim svetom oko nas, sa biljkama i životinjama, kao i da empatički osetimo ljude u potpunosti.

Jezik simbola, kojim Univerzum komunicira sa nama, postaje nam sve razumljiviji, poruke koje nam stižu putem najčudnijih prenosilaca lako bivaju rastumačene, a osećaj da smo vođeni nečim višim postaje sve čvršći.

U svom najvišem obliku, intuicija predstavlja znanje, stanje opšte povezanosti sa istinom, u kojem nema mesta za strah i sumnju.

Osoba koja je razvila svoje šesto čulo, postaje kreativna i sposobna da prihvati odgovornost i kontrolu nad svojim životom. Ona zna da može da bude kreator sopstvene realnosti, pa sa radošću igra ovozemaljsku igru stvaranja i učenja, oslobođena svih barijera.

Dok smo bili mala deca, dok još nismo bili pretrpani raznim pojmovima i mislima, informacijalma i savetima, jednostavno smo sledili svoju intuiciju i sa radošću stvarali svaki svoj dan.

Sa odrastanjem, sve više smo gubili povezanost sa stanjem istine i sve više prihvatali matricu u koju nas je svet odraslih uvukao.

Ipak, neki ljudi vraćaju svoj nekadašnji, detinji pogled na svet i život. Njih je, srećom, sve više na ovoj planeti.

 

 

 

 

Sada nam je već dobro poznat fenomen indigo-dece.

Ljudi koji kao da ne pripadaju svom vremenu, rađali su se uvek. U određenim periodima istorije, bilo ih je više nego u druga vremena, a ta razdoblja su, upravo zbog dela ovih ljudi, ostala zabeležena kao svelte tačke, zbog velikih promena koje su donela.

Najnoviji talas započeo je pre pedesetak godina i najviše došao do izražaja sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Vibracije i energija ove, sada već odrasle ili skoro odrasle dece, drukčije su nego kod većine drugih ljudi.

Zbog toga je dominantna boja njihove aure indigo plava, što je istovremeno boja šeste čakre (“trećeg oka”), pa su po ovome i dobila naziv.

Kreativnost, duhovnost, povezanost sa višim dimenzijama i, pre svega, razvijena intuicija, glavne su osobine indigo-ljudi.

Njihova je uloga da počnu da uzdrmavaju svet oko sebe i da ruše dominantne matrice shvatanja i vrednosti, koje su nam svima dugotrajno sistematski nametane.

Po mnogim teorijama, oni predstavljaju prvu fazu u nastajanju novog, samoprosvetljenog čoveka – Homo Luminous. 

 

Ulogu u sledećoj fazi imaće tzv. kristalna deca, koja su počela da se rađaju krajem prošlog milenijuma.

Iako su još vrlo mladi, već se može zaključiti da su ovo lljudi koje karakteriše smirenost i urođena mudrost.

Kristalna deca imaju moć telepatije, širenja bezuslovne ljubavi i potpunog razumevanja multidimenzionalnog koncepta Univerzuma i života.

Karakteriše ih odsustvo straha, kristalna boja aure i u potpunosti razvijena intuicija.

Veliku ulogu u daljem razvoju kristalne dece igraju roditelji koji su u stanju da shvate njihovu pravu prirodu.

I pored svih sposobnosti, ova deca su veoma osetljiva i nežna, pa se najbolje razvijaju u porodicama gde im je obezbeđena sigurnost, ljubav i razumevanje, što im najčešće mogu pružiti indigo-roditelji.

Najvažnija uloga kristalne dece je ta da polože temelje mira i harmonije, za dolazak dece duge, koja predstavljaju konačnu fazu u razvoju čoveka.

 

Pošto indigo deca sruše stare paradigme, koje već predugo vladaju u svetu, a kristalna deca raskrče putevei i polože nove temelje, deca duge imaju zadatak da završe čitav proces i doprinesu stvaranju nove svesti koja će se temeljiti na principima harmonije, ljubavi, otvorenosti i multidimenzionalnosti.

Ovo su deca ogromnog srca koje prašta svima, osmeha koji razoružava i toliko jake energije, da im kreiranje stvarnosti predstavlja pravu igrariju.

Sa stanovišta čoveka koji robuje raznim strahovima, deca duge mogu delovati nestvarno, a to upravo i jeste njihova uloga – potpuno okrenuti stvarnost naglavačke.

 

Dorin Virtju, doktor psihologije i autorka više od dvadeset knjiga u oblasti duhovnosti, o deci duge kaže:

„Ovo su deca koja imaju potpuno izbalansiranu mušku i žensku energiju. Puna su samopouzdanja, bez agresivnosti, intuitivna bez ikakvog truda, mogu da upravljaju vremenom i budu bez sna, hrane, ili vode, ukoliko to požele.

Ona se rađaju bez ikakve karme i nisu im potrebna teška okruženja i životne prilike kako bi je uravnotežili. Deca duge deluju iz čistog zadovoljstva, a ne zbog potrebe ili impulsa.

Takve bebe ćemo prepoznati po tome što je njihova energija ta koja daje, umesto da traži od roditelja.

Roditelji će brzo shvatiti da ne mogu nadmašiti dete u davanju, jer sva sreća, ljubav i lepe misli koje upute, vraćaju se uvećani i umnoženi stostruko.

 

 

 

 

 

Imajući u vidu da je već širom sveta potvrđen fenomen rađanja i stasavanja ljudi sa novim pogledima na svet, život i Univerzum, postavljaju se i mnoga pitanja, koja se uglavnom svode na dva najvažnija:

 

Ukoliko smo i sami neka od ove dece, što stalnim i pažljivim posmatranjem i pamćenjem sebe možemo da utvrdimo, da li ćemo uspeti da istrajemo u svojoj misiji koja će, sasvim sigurno, proizvesti mnogo raznovrsnih otpora?

 

Ako smo ipak samo neka “obična” deca, koliko ćemo se truditi da prepoznamo neke drukčije “nove klince”, da im pružimo podršku i pomoć da ostvare ono što je njihova najdublja svrha ovozemaljskog postojanja?

 

Priča o jednom takvom detetu poznata je već dve hiljade godina. Vreme je da, posle tolikih vekova, konačno shvatimo pravi smisao njegovih poruka koje je još onda upućivao “novoj deci, koja će tek doći”.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari
avatar
0

Quote
Potpuno okrenuti stvarnost naglavacke.
Tema je odlicna mada svako dete ( u sebi) nekoliko puta okrene stvarnos naglavacke. ljulja
  • 2016-06-28

Kategorije

Chat