» Sekte i kultovi

Sekte i kultovi

Sekte i kultovi

 

Pojam sekte potiče od latinske reči "sequi”, koja označava sledbeništvo.

Obično se vezuje uz versku pripadnost, pa se sekta najčešće definiše kao frakcija koja se udaljila od matične, kanonski ustanovljene religije, a zatim se odvojila u zasebnu grupu i započela samostalno delovanje.

S tim u vezi, neki religijski stručnjaci smatraju da većina zvaničnih religija i crkava takođe spade u domen sekti, jer su se odavno suštinski razišle od izvornog učenja, na koje su se u početku pozivale.

Kult predstavlja obožavanje različitih bića (životinja, biljaka, bogova, vanzemaljaca…), relikvijskih predmeta ili harizmatičnih ličnosti.

Obično se odnosi na nešto što je manje-više dostupno čulima, pa se smatra da je karakterističan za prirodne, paganske i politeističke religije, mada je uveliko prisutan i u monoteističkim, u vidu obožavanje ikona, moštiju, svetog kamena, skulptura i drugih sakralnih predmeta.

Mnogi antropolozi i proučavaoci ljudske psihe i ponašanja, smatraju da je svaka religijska praksa istovremeno i kultna, odnosno, da kult predstavlja sastavni deo svake religije, kao svojevrsni način uspostavljanje veze između ljudi i entiteta na koje se odnosi.

Ne postoje značajne suštinske razlike između kulta i sekte, pa se ovi pojmovi danas često koriste kao sinonimi.

 

 

 

 

Procenjuje se da je kod nas (a situacija je slčna i u drugim zemljama na našim prostorima) u svakom trenutku prisutno između 60 i 100 različitih sekti, bilo verskih ili nekog drugog tipa.

Zbog toga što je većina neregistovana, tačan broj je teško utvrditi, a neka istraživanja govore o tome da ih ima čak 150. Njihov broj stalno varira i zato što se često dešava da putujući promoteri pojednih sekti dođu u ove krajeve, prošire svoju misiju i odu dalje…

Zvanične strukture se, iz nekih razloga, gotovo ne bave ovom problematikom, pa ne postoji prava evidencija o stvarnom delovanju sekti, a još manje o tome koliko ljudi biva privučeno u njihovo članstvo.

Javna je tajna to da su pripadnici raznih kultova danas prisutni u svim sferama društva, a većina njih uglavnom krije ili odlučno negira svoju pripadnost nekoj od ovih organizacija.

Većina sektaških društava su tajna, ne u tom smislu da se ne zna da postoje, već po pitanju njihovih stvarnih doktrina i motiva delovanja.

Ova društva su, po pravilu, hijerarhijski organizovana, a njihovi programi, ciljevi i načini funkcionisanja, poznati su samo najviše rangiranim članovima, dok svi ostali predstavljaju vojsku izvršitelja misije koja im je uglavnom nepoznata, ali upakovana tako da joj, iz različitih razloga, teško mogu odoleti.

 

 

 

 

Mnoge sekte su opasne i destruktivne, većina zahteva ropsku poslušnost i sprovodi strogu kontrolu nad svojim pripadnicima, a dosta njih se služi različitim metodama prinude, kinjenja, ucenjivanja i sankcionisanja.

Veliki broj sekti praktikuje ponižavajuće i surove rituale, koji se po njihove pripadnike (ali i druge ljude koji tu dospeju) sve češće završavaju tragično.

Mada stručnjaci već godinama upozoravaju na to da je broj satanističkih sekti, mističnih redova i raznih demonskih kultova u stalnom porastu, gotovo se ništa ne čini da bi se oni javno razotkrili, a kamoli suzbili.

U vreme kada i najmanje private firme, zanatske radnje i udruženja imaju redovne “posete” raznih inspekcija, pa čak i policijske kontrole, poslove sekti niko ne kontroliše…

Svaka od ozvaničenih sekti u našoj zemlji, registrovana je kao religijska zajednica, pa se sve njihove aktivnosti smatraju legalnim, jer im Ustav garantuje pravo na versko opredeljenje.

Svaka poseduje po nekoliko objekata za svoje delatnosti, a najbrojnija od njih ima ih preko 70 u svom vlasništvu.

Pored toga, one za svoje propagandne skupove (na kojima je, pored ostalog, zastupljena i promocija globalističke politike) iznajmljuju javne sale, prostorije mesnih zajednica, a ponekad i najveće gradske sportske hale.

Upravo zbog ovakvog povlašćenog statusa, sve je više sekti, ali i ljudi koji postaju njihove žrtve, a da često uopšte nemaju pojma o tome u šta su uvučeni.

 

 

 

 

 

Mada u sektaškom delovanju niko nije zanemaren kao moguća žrtva, na “nižem” nivou najčešće su meta napada i iskorišćavanja osetljive grupe: maloletnici i adolescenti, ljudi sa zdravstvenim, materijalnim, porodičnim ili drugim problemima…

Razni su motivi zbog kojih određene grupe ljudi postaju zainteresovane za pristupanje sekti.

Kod vernika je to potreba za potpunim posvećenjem bogu, razočaranost u matičnu crkvu, umirivanje savesti zbog učinjenih prestupa, obećanje spasenja i večnog blaženstva u slučaju predstojeće apokalipse…

Kao socijalni razlozi često se pojavljuju kompenzovanje krize identiteta ili loših odnosa u okviru porodice i društva; obećanje protekcije pri zaposlenjui i ostvarivanju zarade; pozivanje na jednakost, bratstvo i solidarnost (što je najprijemčivije za socijalno, polno ili rasno obespravljene) ili stvarno primanje neke vrste pomoći (hrane, lekova…), ali samo u okviru članstva dotične zajednice.

Na “višim” nivoima, motivi su uglavnom materijalne prirode: obećanja lične promocije, sticanja popularnosti, slave ili političkog uticaja…, što, ukrajnjoj liniji, uvek označava i prečicu do finansijske dobiti.

Sve je češći slučaj to da se sekta koristi kao paravan za obavljanje nelegalnih poslova i transakcija, kao što su razne prevare, pranje novca, trgovina drogom i oružjem, proizvodnja pornografskih i snaf filmova, podvođenje, pedofilija i drugi oblici iskorišćavanja i zlostavljanja.

Dobit koju sekta ostvaruje od svojih članova i pristalica uvek je mnogostruko veća od onoga što im nudi i daje, veoma je raznovrsna i zavisi od toga što žrtva ima da ponudi.

Materijalnu dobit sekte ostvaruju putem dobrovoljnih priloga, poklona, donacija, ucena…, a najviše od obaveznog neplaćenog rada njenih pripadnika, u legalnim, ilegalnim, pa i najgorim vrstama kriminalnih poslova.

 

 

 

 

Osnovna šema za pridobijanje budućih “štićenika” sekte uvek je manje-više slična, s tim da se detaljno radi na psihološkoj analizi pripadnika svake od ciljnih grupa.

Uvek se igra na neku od ljudskih muka ili slabosti, da bi im se ponudila instant rešenja za lične i svetske probleme.

Dobro upućeni misionari sekte, usamljenom čoveku naizgled nude ljudsku toplinu, pažnju, podršku, zaštitu i osećaj posebnosti, upravo ono što mu u datom trenutku najviše nedostaje.

Nastup „lovaca na duše i ostalo" uvek je uglađen i ljubazan.

Skromnog, smernog i urednog, gotovo uniformnog izgleda, u vreme kada je najočekivanije da će se neko zateći sam kod kuće, dolaze (u paru) na vrata dece, samaca, nezaposlenih, udovica, staraca i hendikepiranih lica.

Mlade majke startuju u parku ili kraj dečjeg igrališta, zapodevajući razgovor o mališanima.

Ispred škole biraju učenike koji su se odvojili od grupe i deluju asocijalno ili utučeno…

Nude razgovor, “dva na jedan”, o novom svetu, poretku i životu gde je sve bolje i srećnije.

 

 

 

 

 

Na kulturno odbijanje ne reaguju, čak ni na malo oštrije…

Uigrano nastavljaju svoju propoved, još uglađenije, pokušavajući da kod neupućenog čoveka izazovu osećaj krivice što im ne uzvraća jednako.

Kod okretanja leđa i zatvaranja vrata, nude besplatnu knjigu i ponizno obećavaju da će doći ponovo, ne pitajući koje je vreme odgovarajuće, jer im, izgleda, ne pašu zakazani termini i pripremljeni ljudi.

Po ulicama dele časopise, brošure, knjige i letke, namenjene svim uzrastima.

Organizuju predavanja.

Sistem vrbovanja im je dobro razrađen, tako da se na promotivni materijal najviše troši novac, a na ostale aktivnosti – ljudi, koji su i sami nekad bili meta, nesposobna da im se odupre...

 

 

 

 

Sekte uvek imaju dobro uigrani PR i uglađeni nastup, kojim se osmišljeno prikriva njihova stvarna priroda.

Delatnosti su im upakovane u razne vrste pomoći, podrške, zaštite, istraživanja, zalaganja za više ciljeve...

Koliko god neki kult spolja izgledao prefinjen, pozitivan i humanistički, iznutra je to, po pravilu, krajnje manipulantska organizacija.

Da bi postigla potpunu posvećenost i poslušnost svojih pripadnika, ali i pridobila nove, koristi dobro razrađene vidove prevare, kao i veoma sofisticirane savremene tehnike kontrole uma, koje su počele da se razvijaju u nacističkim koncentracionim logorima, a od tog vremena se stalno primenjuju i usavršavaju.

Zahvaljujući tome, neke sekte imaju milione sledbenika širom sveta, a da mnogi čak nisu svesni toga da im pripadaju.

Zato ljude u bliskom okruženju, a tako i sebe same, ne treba apriori smatrati imunima na uplitanje u neku od njih…

Ako se ovo ima u vidu, moderna definicija sekte mogla bi da glasi da je to piramidalno organizovana grupa koja se intenzivno bavi programiranjem i kontrolom uma (na svim hijerarskim nivoima), maskiranjem svojih ciljeva i delatnosti, varljivim načinima regrutacije i raznovrsnim metodama prisile pri zadržavanju pripadnika.

 

 

 

 

Za sve sekte zajedničko je to da svoja propagiranja koriste ne zato što su istinita ili što u njih stvarno veruju, nego da bi njima pridobile što više poklonika, pomoću kojih će ostvariti svoje prikrivene ciljeve.

Pored verskih kultova, proizašlih iz hrišćanstva, hinduizma, islama, judaizma i drugih religija, postoje i oni koju su izmisliti sopstveni sistem koji koriste za programiranje i kontrolu uma sledbenika.

 

Kultovi koji se zasnivaju na komercijalnom proboju, u narodu se često nazivaju "kultovi pohlepe".

Obećavaju uspeh i brzo sticanje bogatstva (uz bonus u vidu zadovoljstva sobom, koje vodi u duhovno blaženstvo), pod uslovom da im se članovi potpuno predaju i bezuslovno slede njihov specijalni program rada.

Pri ulasku u program, obavezna su početna ulaganja, za gomile video materijala, knjige sa uputstvima, seminare, osnovne i proširene pakete proizvoda koji će pri prodaji služiti kao eksponati…

Malo je poznato to da najveći deo svojih ogromnih profita ove organizacije ostvaruju upravo “prisilnom prodajom” motivacionih materijala svojim pripadnicima, a dobit stečena agresivnom prodajom proizvoda predstavlja samo kolateralnu korist.

 

 

 

Kultovima za pomoć i savetovanje o samopomoći, često su ciljna grupa javne i estradne ličnosti, poslovni ljudi i korporacije. 

Na skupo plaćenim seminarima o uspehu, ljudi često, pored predavanja, bivaju podvrgnuti kvazireligijskim ritualima, hipnotičkim seansama i “igrama istine”, u kojima otkrivaju svoju najdublju intimu, grehe i prestupe, što se kasnije koristi da bi se ucenjivali, pljačkali i zauvek držali pod kontrolom. 

 

Politički kultovi, kao sredstvo programiranja uma mase, koriste ideale, obavezno personalizovane u harizmatičnim vođama. 

Najveći od njih dobro su poznati u istoriji, kao i posledice njihovog delovanja. 

U manje od njjih, spadaju razne ekstremističke partije, vojske, paravojske, militantne i terorističke grupe, koje takođe koriste najsavremenije metode programiranja uma, kako bi regrutovale pripadnike i imale potpunu dominaciju nad njima.

 

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat