» Šamanizam

Šamanizam

Šamanizam

 

U antropološkim istraživanjima, šamanizam i njegovo poreklo često se vezuje za plemenske strukture sibirske i centralnoazijske regije, možda zbog činjenice da je većina informacija o njemu, do pre 50-60 godina, bila bazirana na studijama ruskih naučnika iz XIX i s početka XX veka, koji su, proučavajući ove kulture, ostavili i značajna studije o šamanizmu.

Sibir i srednja Azija su mesta u kojima je šamanizam detaljno antropološki proučavan, a sam fenomen je, uz izvesne zajedničke regionalne i individualne karakteristike, bez formalne veze, prisutan u svim delovima sveta.

 

Gde god su postojale ljudske zajednice, šamani su, otvarajući se ka sveobuhvatnosti postojanja i direktnim iskustvima koja su iz toga proizašla, doprinosili razvoju čovečanstva i elementarnih ljudskih aktivnosti.

Metode psihičkog i duhovnog razvoja, medicina i farmacija, svi oblici umetnosti, lov i ribolov, obrada metala, poljoprivreda, upoznavanje sa zakonima prirode i svemira, religija, rituali..., neke su od glavnih ljudskih aktivnosti koje su nastale zahvaljujući spoznajama šamana.

Poreklo šamanizma treba tražiti van prostora i vremena koji se odnose na materijalnu egzistenciju, u području kolektivne svesti, za koju smo svi vezani i koje smo svi aktivni deo.

 

Šamanizam se otkrio čoveku onog trenutka kada je spoznao da promena percepcije, odnosno stanja svesti, uslovljava promenu doživljaja, uvida i iskustva realnosti.

U istoriji ljudskog razvoja, odnos između šamanizma i čoveka prolazio je kroz različite faze i oblike.

U prebiblijsko vreme, svi su ljudi imali aktivni odnos sa šamanizmom.

Svi su, u granicama ličnih kapaciteta, bili šamani.

Na osnovu mitova, istorijskih epova raznih naroda i drevnih mističnih tradicija, što sve spada u kategoriju mitova o usponu i padu čoveka, može se zaključiti da razvoj individualnih ljudskih moći i sposobnosti nije bio propraćen adekvatnim duhovno-etičkim pristupom, što je uslovilo korumpiranost duha.

Situacija u kojoj je koncentracija moći rasla, a svest i samokontrola opadala, postala je potencijalno destruktivna i opasna po prirodni sistem i čoveka.

U jednom trenutku ovog razdoblja, došlo je do lanca prirodnih katastrofa koje su zbrisale čitave civilizacije.

Klimatski uslovi i geografski izgled Zemlje promenili su se gotovo preko noći. Posle dramatičnih ekoloških i demografskih promena, došlo je i do postepenih promena ljudske svesti, što je dovelo do gubitka aktivne veze najvećeg dela čovečanstva sa šamanizmom.

To je bio pad čoveka sa višeg nivoa percepcije (a tako i samog postojanja) na niži, racionalno-materijalni nivo.

Međutim, šamanizam nije nestao. Nastavio je da živi u sferi kolektivne svesti.

 

Tokom svih istorijskih razdoblja, uključujući i savremeno doba, u svim sredinama širom sveta uvek je postojao određeni broj ljudi koji su, u različitim okolnostima i procesima, otvarali ka višim novoima svesti i postajali šamani.

Njihova dužnost bila je da prenesu svoja iskustva zajednici, da vode računa o njenoj harmoniji i podstiću duhovni razvoj.

Prosvetljenjem nadahnuti šamani, kreirali su razne puteve duhovne spoznaje i razvoja, bazirane na specifičnim metodama i kosmologijama. Iz nekih od njih, kasnije su se razvile pojedine današnje religije.

 

 

 

 

 

Šamanizam je tehnika izazivanja transa, magija, svojevrsna religija i najstariji naučni eksperiment ljudske civilizacije.

Metoda istraživanja u šamanizmu, bazirana je na direktnoj iskustvenoj spoznaji.

Jedna od fundamentalnih postavki teorije relativnosti (koje je moderna nauka jako dugo zanemarivala) jeste to da su posmatrani fenomeni određeni načinom percepcije samog posmatrača.

U svakodnevnom životu, ovo nam postaje jasno kada uočimo razliku između realnosti svog budnog stanja i realnosti tokom spavanja.

Ove dve vrste stvarnosti nastaju kao posledica samo dva različita načina naše percepcije, a takvih načina ima bezbroj, mogu se smenjivati iz časa u čas i nositi sa sobom potpuno različite stvarnosti.

Sve ove realnosti međusobno su povezane, uzročno-posledično utiču jedna na drugu i formiraju "mrežu" postojanja svega što jeste, a komunikacija između njih odigrava se kroz interakciju vibracija.

 

Polazeći od relativnosti i vibratorne prirode svega što čini postojanje i život, šamani su počeli da otkrivaju metode svesnog menjanja stanja percepcije.

To im je dalo uvid u širi spektar dimenzija postojanja (odnosno, frekvencija vibracija), njihovu povezanost i prirodu međusobnih uticaja.

Proučavanjem percepcije, otkrili su određena stanja i metode kojima mogu transformisati vibracije i izazvati suptilne promene u jednom njihovom sloju, koje dalje, putem lančane reakcije, mogu prouzrokovati promene u ostalim vibracijama.

Da bi ovako mogli da deluju na prirodu i njena stvorenja, šamani su morali da se identifikuju sa svim drukčijim oblicima postojanja: životinjama, biljkama, kamenjem, vodom, vatrom..., odnosno, da se preorijentišu na njihove frekvencije vibracija.

Na ovaj način, transformativni metodi šamanizma postali su, na ličnom planu, sredstva samospoznaje i duhovnog ostvarenja, a na socijalnom nivou, pomoć zajednici u postizanju harmonije i prosperiteta.

Pored toga što su se uspešno bavili isceljenjem pojedinaca, šamani su se uvek na sve moguće načine brinuli o dobrobiti zajednice. Obezbeđivali su joj hranu, toplotu, sklonište, dobar ulov i rod biljaka, štitili je od neprijatelja, zlih duhova i loše sreće.

Ukratko, uvek su bili, a i danas su, tamo gde ih ima, čuvari i dobrotvori zajednice.

 

 

 

 

 

Šaman gospodari različitim "duhovima" tako što uspeva sa njima da komunicira, a da se ne pretvori u njihovo oruđe.

On ima sposobnost uzdizanja na “nebo” (realnost visokih vibracija) i spuštanja u “donji svet” (stvarnost niskih frekvencija).

Svako njegovo ekstatično iskustvo predstavlja tradicionalni obred, uz odgovarajuću odeću, opremu, pomagala i pomoćnike (koji često mogu biti životinje).

 

Šamansku odeću čini ogrtač (koji može biti i krzno neke životinje), na koji su pričvršćeni razni ukrasi: metalni prstenovi, kosti, zubi životinja, zvončići, razne figure, lanci, platnene trake, perje, izvezeni simboli…

Ova odeća sama po sebi predstavlja mikrokosmos, sadrži svete i kosmičke simbole i metafizičke puteve.

Ona je, ritualom posvećenja, prožeta brojnim duhovnim silama, pa je može nositi samo onaj ko zna da obuzda njene duhove.

Ova odeća takođe ima zaštitnu ulogu.

U zaštitne svrhe najčešće se koristi gvožđe, prišiveno na šamanov kostim.

Perje ili resice na odeći imaju za cilj da omoguće šamanu da leteći kao ptica odlazi na svoja duhovna putovanja.

Iako je ponekad prisutna, maska nije neizostavni deo odeće, jer ostali njeni delovi, pa i razni oblici koji se crtaju po licu i telu, već sami po sebi čine masku.

Šamanska kapa, kao deo odeće, može biti namotaj platna, deo životinjskog krzna ili metalna.

Uz odeću, šaman nosi ukrase raznih oblika i veličina: ogrlice, narukvice, naušnice…

Neki šamani nose i štap ili bič.

 

Bubanj je neizostavni rekvizit za odvijanje šamanske seanse, čiji će ritam pomoći u postizanju stanja transa.

Bubanj je okruglog oblika, od jelenske, losove ili konjske kože, sa okosnicom napravljenom od “drveta života”, koje je posrednik između “neba” i “zemlje”, i pričvršćenim metalnim praporcima, zvončićima, gvozdenim pločicama koje predstavljaju razne duhove, životinje...

Ritam je u obredima zaslužan za postizanje ekstaze i transa, pa je njemu sve podložno.

Telo osobe koja vrši obred, kao i onih koje u njemu aktivno učestvuju, počeće da se povinuje "nametnutom" ritmu, a sa njim će se uskladiti i disanje.

Uz spontane pokrete tela u ritmu, javljaju se i temperaturne promene, grčevi, svetlosni i zvučni fenomeni, emotivni doživljaji, vantelesna iskustva…

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat