» RUŽA I 10 ŽELJA

RUŽA I 10 ŽELJA

RUŽA I 10 ŽELJA

Ruže su veoma davno postale kraljice cveća.
Vole se radi divnog mirisa ali i one koje ga nemaju
osvajaju svojom lepotom cveta i bogatstvom latica.


RUŽA KAO ČUVAR TAJNI

Ruža se sa čuvanjem tajni prvi put dovodi u vezu kod starih Grka. 
U grčkoj mitologiji Afrodita je sinu Erosu poklonila ružu, a on je, kako bi obezbedio da se ne sazna za majčine

razuzdane avanture, tim istim cvetom podmitio Harpokrata, boga ćutanja.

Rimljani su, prilagođavajući grčku mitologiju sebi, prihvatili i ružu kao simbol  tajnovitosti, pa su tavanice gozbenih

dvorana često oslikavali ružama kao znak  da stvari izrečene pod uticajem vina ne treba širiti kroz glasine,

one su sub rosa  dictum – izgovorene pod ružom.

Ruža je u zapadnoj Evropi status čuvara tajni zadržala i u srednjem veku. 
Sa tavanica prostorija gde su se donosile važne odluke često je visila 
ruža kako bi  prisutne podsetila da ne odaju tajne.
Iz istog razloga je u katoličkim  ispovedaonicama čest motiv upravo izrezbarena ruža.


SVE BOJE RUŽE

Ukratko, što se boje tiče, stvari stoje ovako: ruže postoje u svim bojama, ili u skoro svim.
Da budemo precizniji, u svim bojama osim u crnoj. 
Sad se preslišavate, zamišljate ruže u raznim bojama, pada vam na pamet i zelena ruža i čini vam se da to

ne postoji,ali varate se – njene latice su toliko zelene da više liče na lišće. 
Možda ste negde videli i crnu ružu, ili pročitali da postoji, ali ne, to je samo ličilo na crnu ružu.
Postoji zapravo veoma tamna crvena ruža, toliko tamna da je skoro crna, ali ipak se nazire crvenilo.


RUŽA U POLITICI

Skoro da bi bilo nepravedno da tako prepoznatljiv cvet nema svoje mesto u međunarodnoj politici, makar kao simbol države. 
Čak devet država, neke zvanično a neke nezvanično, ima ružu kao svoj cvetni simbol:

 Bugarska, Ekvador, Finska, Irak, Iran, Maldivi, Rumunija, SAD i Slovačka

Engleska, naravno, nije zasebna država, ali njena naklonost prema ružama potiče iz vremena davno pre

Velike Britanije – iz 15. veka. 
Tada je boja ruže mogla je da vas košta glave. 
Ako biste između 1455. i 1485. godine sa crvenom ružom zalutali u Jork, ili sa belom u Lankaster, rizikovali biste život! 
Dobro, možda kontrola ruža nije bila baš toliko striktna, ali sigurno je da je bela ruža bila zaštitni znak kuće Jorkâ,

crvena kuće Lankasterâ, a čitav rat između dve plemićke porodice poznat je kao Rat ruža. 
( Film sa Majklom Daglasom i Ketlin Tarner je nešto sasvim drugo).

 

NAJVEĆA RUŽA

Nije lako elegantnu ružu zamisliti kao džina, ali i takve postoje. 
Najveći cvet ruže imao je prečnik od oko 83 cm, bio je ružičaste boje, a procvetao je u Kaliforniji.

Najveći žbun ruže nalazi se ponovo u SAD, ovog puta u Arizoni. Sadnica doneta iz Škotske 1885. godine

izrasla je u diva sa stablom prečnika od oko 180 centimetara i sa krošnjom površine od oko 750 kvadratnih metara. 
 Dokaz da je u pitanju ipak žbun a ne drvo jeste činjenica da je celokupna krošnja morala da bude poduprta

veštačkom strukturom. U vreme cvetanja, ovaj žbun proizvede oko 200.000 cvetova.

 

NAJSTARIJA RUŽA

Smatra se da najstariji žbun ruže na svetu ima 1200 godina. 
Ovoga puta ruža o kojoj je reč ne nalazi se u Sjedinjenim Državama 
(a bilo bi i previše za tako mladu državu), već u  Nemačkoj, u gradu Hildeshajmu. 
Naime, ruža puzavica koja raste uza zid tamošnje katedrale  pominje se prvi put 815. godine.
Ako se zaista radi o jednoj istoj ruži, to je rekorder! 
Ova  dama u godinama odavno je postala deo lokalne legende i meštani veruju da će grad  napredovati dok god i ruža raste.
Godine 1945, u savezničkom bombardovanju, katedrala je  razrušena a sa njom je naizgled nastradala i ruža.
Međutim uskoro je iz istog korena ponovo  pustila izdanke i eno je – i dan-danas je živa i zdrava.
Zasad možemo biti bez brige da će  Hildeshajm opusteti.

 

 

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat