» Rubno znanje za početnike

Rubno znanje za početnike

Rubno znanje za početnike

 

Već neko vreme, na Netu postoji prevedena knjiga pod nazivom “Rubno znanje za početnike“, autora koji se potpisao kao Montok.

Koga stvarno zanima sadržaj ove knjige, lako će je pronaći…

Evo nekih njenih delova, sa početka i kraja.

 

Fringe Knowledge for Beginners

by Montalk

 

Na stranicama koje slede, skicirao sam najširu sliku onoga što sam naučio.

U ovoj knjizi nećeš pronaći dokaze, nego ideje i principe koji će ti dati razumevanje i uvid u dokaze koji su svuda oko tebe, ali i u tebi.

Što više istražiš te ideje, inteligentnije ćeš moći da prosudiš tačnost moje skicirane slike.

Ako je neznanje blagoslov, zašto tražiti istinu?

Zato što je trajna sloboda puno vrednija nego privremeni ugođaj. Istina te oslobađa manipulacija, loših procena i razočaranja, koje neznanje neizbežno donosi. Želiš da znaš i nema tog spoljnog zadovoljstva koje može da ispuni unutrašnji vakuum koji žudi za tim da bude ispunjem značenjem, svrhom i razumevanjem.

 

Počnimo sa jednostavnim i očiglednim. Očima vidiš, ušima čuješ, telom osetiš, mozgom razmišljaš. Ali ti nisi oko, uho, telo…

To su samo sredstva pomoću kojih doživljavaš svet. Zapamti, ono što ti se može oduzeti – to nisi ti.

Kada se navučeš na tematiku o kojoj se raspravlja u ovoj knjizi, neizbežno ćeš osetiti potrebu da to podeliš sa drugima.

Ali, ubrzo ćeš shvatiti da je većina ljudi zatvorena za alternativne ideje. Mogu početi da se prepiru sa tobom, da se prema tebi ponašaju kao prema čudaku ili da ti se smeju u lice. Možda će jedan od deset njih biti otvorenog uma, kako bi vodio inteligentan razgovor, ali od ostalih to ne možeš očekivati. Nisu svi spremni da razmišljaju izvan ustaljenih okvira.

Što duže neko ostane zatvorenog uma, teže će se otvoriti prema novim idejama. Tako su stariji ljudi zatvoreniji nego mlađi.

Najgori su pojedinci koji su završili fakultete, pa misle da su popili svu pamet ovoga sveta i gledaju s visoka na one koji imaju drugačije mišljenje.

Ali, nikad ne možeš znati kakav je neko, dok ne uđeš interakciju s njim; zato se uzdrži od pretpostavki, dok njihova dela ne počnu da govore za njih. Dobra je vest to da se neki pojedinci bude, pa se nalaze u situaciji koja je slična tvojoj. S druge strane, puno njih se duhovno smežuravaju i postaju sve isprazniji i ogorčeniji.

Zato, upamti, kako bismo „spasili svet“, svako prvenstveno mora da spase sebe, a pomoći se može samo onima koji to žele.

Nema se smisla živcirati zbog upornog odbijanja i ismevanja, sa kojim bi se mogao suočiti, i to od strane onih koji nisu voljni da otvore svoje umove. Najsigurniji način rada za dobrobit čovečanstva je unaprediti se, edukovati se, postati vešt u podizanju svesti onih koji su za to zainteresovani. Bitnije je povećati sopstveni potencijal za služenje drugima, nego ići okolo i nadati se da ćeš slučajno učiniti nešto dobro.

Prave prilike da se nešto učini, pojaviće se kada se pojave – bićeš inspirisan dobrom idejom, pa ćeš se naći u pravoj situaciji, u pravom trenutku, na pravom mjestu. U međuvremenu, budi spreman.

 

 

Unaprediti samog sebe, znači postati mentalno i emocionalno uravnoteženiji; sticati mudrost kroz posmatranje i iskustvo; posvetiti se radu sa ljudima, vodeći računa o njihovim spoznajnim mogućnostima.

Edukovati se, znači: učiti što više o stvarima koje su zaista bitne; učiti o tome što se zaista događa u ovom svetu, ali i u nama samima; učiti o prikrivenim subjektima koji manipulišu ljudima, a koji bi se mogli zaustaviti samo kada bi ih ljudi bili svesni; učiti o pozitivnim načelima koja bi, da su poznata i primenjena, omogućila inteligentniji, moćniji i saosećajniji napredak kroz život.

Postati vešt, znači pronaći svoj način komunikacije. Neki su dobri u slanju poruka putem muzike, neki putem umetnosti, drugi opet putem pisanja, razgovora ili javnih govora.

Ako uspeš da postaneš hodajući „centar za pomoć“, koji će inspirisati ljude ili im pomoći da nešto shvate, onda je to dobra stvar.

Što god naučiš, budi siguran da to i razumeš, a ne samo da upamtiš. Gledaj šta je objašnjeno, a šta nije.

Vremenom ćeš postati talentovaniji u raspoznavanju istine od laži, što je vrlo važna veština, zato što je put prema višem znanju prepun mamaca i zamki. Mrežni rad sa ljudima sličnih pogleda čini čuda. Ideje same iskaču jedna za drugom, nove ideje se pojavljuju gotovo niotkud, jedna osoba dobije ideju, a tada se ispostavi kako druga ima potrebne veštine i mogućnosti za njenu realizaciju.

Bilo na Internetu ili u stvarnom životu (najverovatnije, i jedno i drugo) možeš se povezivati sa drugima, tražiti ih, možda se poslužiti veb-stranicom ili blogom, kako bi sarađivao sa onima koji će biti dobri timski igrači.

Tvoja duhovna porodica postoji, upravo sada, raspršena unaokolo, samo je pitanje vremena i spremnosti kada ćete se ponovno ujediniti.

 

Kako napreduješ kroz svoje istraživanje, nailaziš na tako puno stvari o kojima možeš da učiš, kao, na primer, o obesnoj korupciji, nepravdi i iskorištavanju, pa počinješ da se pitaš šta bi ti mogao da učiniš s tim u vezi.

Možda se iznerviraš kada uvidiš da nema mnogo ljudi koji vide pravo stanje stvari, a oni koji i vide, baš ne preduzimaju nešto.

Može ti se učiniti da je to silno čitanje, mrežni rad i razgovaranje nedelotvorno gubljenje vremena, zato što ti svet gori pred očima, pa je akcija potrebna sada.

Upravo taj stav nestrpljenja vodi energiju u propast, putem frustracije, žurbe i samosabotaže.

Budi mudar i zapamti da su priprema i tempiranje ključni za efikasnu akciju, a da o njima odlučuju faktori koji nisu uvek pod tvojom kontrolom.

Prevremeno delovanje nema nikakvu svrhu, baš kao ni odugovlačenje.

Kada energija nije otpuštena, mora biti akumulirana. Ako nije sazrelo vreme za akciju, ti se pripremaj za delovanje.

Čitanje, učenje, deljenje, raspravljanje, mrežni rad, vežbanje…, sve su to načini akumuliranja potrebne energije za naknadno otpuštanje.

 

 

Prilike su poput otvorenih vrata. Pokušaj prolaska kroz zatvorena i zaključana vrata je potpuno nepotreban.

Jesi li primetio kako čovek u životu trči za najbeskorisnijim stvarima, uprkos svojoj intuiciji, unutrašnjem i spoljnom otporu, mrskosti, upozoravajućim znacima i drugim pojavama koje ukazuju na to da stvari ne idu kako bi trebalo.

Ti putevi su prepuni prepreka koje samo pojačavaju jad i čine sav trud uzaludnim.

Prava prilika će se pojaviti. Kada staneš ispred nje, potrebno je samo proći kroz vrata.

Jesi li primetio kako poduhvati koji čoveka najviše ispunjavaju, dolaze uz unutrašnju i spoljašnju pomoć, praćeni istinskim entuzijazmom i stvarima koje na prirodan način dolaze na svoje mesto.

Kada ti se ukažu najbolje prilike, nećeš uopšte sumnjati ni oklevati.

Kao i uvek, i ovde postoje dve opasnosti koje bi trebalo izbeći.

Prva bi bila dopustiti nestrpljenju, željnom razmišljanju ili nepoštenoj motivaciji da zaobiđu tvoju intuiciju i ispravan sud.

To vodi do odabira pogrešnih vrata ili prevremenog prolaska kroz prava vrata.

Druga opasnost bi bila pasivno čekati dobru priliku koja će te katapultirati iz hronične udobnosti.

Istina je, kada je neko na pravom putu, sve dolazi na svoje mesto.

Ali, nekima je udobnost izgovor, pa misle: „Sve mi ide super, samo treba sedeti i čekati“.

Ali, zaboravljaju da je sve to besmisleno, ako i jesi na pravom putu, a ne krećeš se.

Priprema i akcija su podjednako važne, svaka ima svoj trenutak, zavisno od okolnosti.

Vreme za akciju je kada se spremnost i entuzijazam sretnu sa prilikom. Ako sretneš prepreku umesto izazova, tada još jednom proveri iskrenost svoje motivacije, ispitaj ispravnost svojih metoda i proveri jesu li sazreli uslovi da bi iskoristio plodove svoga truda.

Nedostatak napretka potiče od korišćenja sile kako bi se premostile prepreke ili od pasivnog čekanja prilike.

Kada osećaj nespremnosti sprečava nekoga da deluje, treba da se seti da je vreme izgubljeno na žaljenje moglo biti utrošeno na pripremu.

Na posletku, znaj da sve dolazi na svoje mesto na najelegantniji mogući način i to kada je neko zaokupljen nekim pozitivnim nastojanjima, što ujedno sprečava očekivanje nadolazećih stvari.

Mi smo najviše zaokupljeni delovanjem koje prosvetljava i osnažuje druge, prezentujući im istinitije alternative. Da bi pomoć imala nekakvog učinka, onaj koji prima pomoć mora postati svestan izbora, doneti izbor i imati ono što je potrebno kako bi se nastavilo dalje.

Jednostavno je uočiti da su neznanje i patnja prisutni kod ljudi koji nisu svesni izbora, ili su ga svesni, ali ga ne donose, ili ga donose, ali nemaju dovoljno snage i discipline kako bi ga sproveli u delo.

To onda određuje šta je naša, a šta njihova odgovornost.

Naša je odgovornost to da ih prosvetlimo i osnažimo; njihova je odgovornost da izaberu i da to implementiraju.

Prosvetliti, znači jednostavno predstaviti izbor, a osnažiti, znači opremiti one koji su izabrali. Iako ih možemo savetovati, ne možemo ih prisiliti; iako ih možemo podržati, ne možemo nositi njihov teret.

Ignorisanje ovih razlika vodi traćenju energije ili disfunkcionalnoj dinamici.

Seti se propovednika ili donkihotovskih aktivista, koji pokušavaju da nametnu svoja glediišta drugima, iako su oni već odabrali drugačije.

Kako bi se izbegle takve zablude, moraš da znaš kada obavestiti, kada pripomoći, a kada se odmaknuti.

Sve to dolazi iz iskustva, ako učiš iz rezultata. Jednostavno rečeno, što je tvoj unutrašnji entuzijazam veći, a tvoja se spremnost sreće sa spoljašnjim potrebama i prilikama, to je verovatnije da se ponašaš u skladu sa svojim višim Ja.

Potpis takvog trenutka je:

„To mora biti učinjeno, uopšte ne sumnjam da je ispravno to učiniti i nalazim se u poziciji da to učinim. Moja motivacija dolazi iz srca, a ja sam spreman da odgovorim njegovom pozivu”.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat