» PUT DO PAKLA.....

PUT DO PAKLA.....

PUT DO PAKLA.....

PUT DO PAKLA POPLOČAN JE DOBRIM NAMERAMA

 

Koliko ste puta do sada čuli pomenutu rečenicu? 

Jednom? Nijednom?

Ja sam je čula nekoliko puta i svaki je put imala neku čudnu teskobu u sebi. 

Teskobu koja se meri sa težinom i značenjem reči, u koje u početku nisam ni uspevala da proniknem, nisam uspevala 

da shvatim suštinu, ali sam znala da je njihova vrednost ogromna. 

 

Sada znam šta znače… Sada mi je apsolutno jasno kako to „najbolje namere“ vode na „najgore moguće mesto“,

ma koliko to apsurdno zvučalo. 

Ali, život je apsurdan, zar ne?

 

Bilo kako bilo, ovaj biblijski citat provlači se kroz različite životne teme, njime se pravdaju i pojašnjavaju mnogi pogrešni

izbori, a preispituju oni dobri. 

I mnogi će ga osuditi, reći da nema nikakvog smisla, argumentovano će tvrditi da ovakva izjava ne može nikada da

bude tačna ni primenljiva, ali… 

 

U kom trenutku shvatate da vas dobre namere vode do pakla? 

Obično onda kada ste već stigli tamo i kada više nema povratka, onda kada ostaju samo beskrajna pitanja, beskrajno

kako i beskrajno kada. 

U žaru polemisanja oko ove izjave izvlače se zaključci poput:

 „Ljudi koji vam žele dobro daju sebi za pravo da odlučuju umesto vas, time vas uskraćuju sopstvenog mišljenja…“ 

 

Dakle, gubitak identiteta. 

Hm, da li je samo to problem? 

 

 

Ne, suštinski problem „na putu do pakla“, pored ove nemogućnosti da sami donosite 

odluke o svom životu, je taj što vam ljudi kojima ste okruženi i koji vam žele najbolje uskraćuju neke činjenice jako

relevantne za vas same. 

To je ono kada ne žele da vas povrede pa vam stvarnost serviraju na srebrnom tanjiru i u najlepšoj mogućoj formi. 

Svi mi to radimo, da se razumemo, samo neko u manjoj, a neko u većoj meri, i nečije se posledice ne osete, a nečije

izazovu buru. 

 

Kada želite da nekoga poštedite, da ga usrećite i odagnate mu brige, vi se ustvari vodite onim najljudskijim što imate

u sebi, empatijom i dobronamernošću.

 

I sada dolazimo do apsurda koji smo malo pre pomenuli. 

Vodeći se navedenim, idete linijom manjeg otpora i ne povređujući druge, povređujete sebe, postajete licemer. 

U svakom slučaju, sada se može postaviti pitanje šta je to što vas vodi u raj.

 

Da li su to loše namere? 

 

 

Sve je pitanje relativiteta, tanka je linija između dobra i zla. 

 

 

Ne vode vas loše namere ka raju, nikako, i ne vode sve dobre u pakao. 

Čovek mora da bude sposoban da proceni situaciju i da se uvek vodi ličnim primerom. 

Dakle, kako bi ste želeli da se prema vama postupi? 

Da li očekujete da vam prijatelj kaže ako otkrije da vas voljena osoba vara i ako vam je nova frizura mnogo lošija od

prethodne? 

Sve su to banalni primeri, ali otkrivaju suštinu. 

 

A suština je jako složena, suština znači da svako od nas, osim što mora da zna da predoči istinu, mora da zna da istu

i prihvati, a to je, priznajmo, teško. 

 

Time se ponovo vraćamo na ono ljudsko u sebi, ali ovoga puta na ljudsku sujetu.

 

 

I tako u nedogled… Sada ni ne čudi što je ovaj citat nastao hiljadama godina unazad i što je još uvek „na snazi“. 

 

Isti nas, u stvari objašnjava, prožima kao individue i činjenica je da ga se, poznajući ili ne njegovo pravo značenje, u

velikoj meri pridržavamo. 

 

Retki su oni koji mu prkose i koji kroz život steknu takav kredibilitet da dobrim namerama stvaraju puteve ka isključivo

dobrim mestima.

 

Za kraj ću vam otkriti tajnu: moram da donesem odluku, a pritom se vodim jako dobrom namerom, bojim se da ću

stići do pakla… Vidimo se tamo....

 

Preuzeto sa:
http://casopisinterfon.org/2014/06/09/put-pakla-poplocan-je-dobrim-namerama/

 

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat