» Poučne priče 3

Poučne priče 3

Poučne priče 3

Kasno uveče šetao sam parkom. Odjednom sam začuo vrisak koji dolazi iz žbunja. Nastavio sam da slušam i shvatio da je žena napadnuta, čuo sam zvuke borbe i jauke. Nekoliko trenutaka sam oklevao, treba li da se umešam, da pomognem sirotoj ženi?

Uspaničio sam se, strah me je bilo da i ja ne budem povređen, šta ako ima oružje, mogao bih izgubiti svoj život, ovo nije moja borba. Možda je bolje da pozovem policiju, pomislio sam? Onda sam shvatio da ženski glas postaje sve slabiji, tako da sam znao da moram brzo da delujem. Da li mogu da pobegnem od ovog, lomio sam se? Konačno sam odlučio da moram da pomognem nepoznatoj ženi, čak i ako rizikujem svoj život. U trenutku odluke osećao sam neku čudnu transformaciju iznutra, moralnu i fizičku snagu , pa sam utrčao u grmlje. Izvukao sam napadača, i navalio na njega svom svojom snagom. Posle nekoliko minuta borbe, uspeo je da se iskobelja iz mog stiska i pobegao.

Teško sam disao, polako sam došao do devojke, koja je skrivala iza drveta. Bio je mrak , pa nisam mogao da joj jasno vidim lice. Osećao sam, da je veoma uplašena, nisam se približavao i iz daljine sam pokušao da je smirim: "Sada ste bezbedni, sve je u redu, on je pobegao, "Posle nekoliko trenutaka čuo sam njene reči i sa velikim čuđenjem prepoznao njen glas : " Tata , jesi li to ti? " . Devojka koju sam spasio bila je moja ćerka.



Dok sam bio u osnovnoj školi, ozbiljno sam se posvađao sa dečakom iz mog razreda. Zaboravio sam zašto smo se posvađali, ali nikad nisam zaboravio šta sam naučio tog dana.

Bio sam ubeđen da sam ja u pravu, a da on nije. On je takođe bio ubeđen da je on upravu, a ja ne. Učitelj je odlučio da nas nauči jednu vrlo bitnu životnu lekciju. Na sred školskog časa, ucitelj me je postavio da sednem na stolicu koja se nalazila sa jedne strane njegovog stola, a drugog dečaka na stolicu sa druge strane istog stola. Na sredini stola nalazio se veliki okrugli predmet.

Jasno sam mogao da vidim da je predmet crn. Učitelj je pitao dečaka koje boje je predmet. Odgovorio je „bele“. Nisam mogao da verujem da je njegov odgovor bio bela boja, kada je bilo očigledno da je crna! Još jedna svađa je započela između njega i mene, ovaj put oko boje predmeta. Tada se učitelj ponovo umešao i rekao nam je da zamenimo mesta. Kada sam stao na njegovo mesto, i ucitelj me opet pitao koje je boje predmet,. morao sam da odgovorim, „bele“.

Predmet koji je stajao pred nama, imao je dve strane, jedna je bila bele boje, a druga crne.

Ponekad da bi potpuno sagledali nečiji problem, i zaista ga razumeli, moramo da se stavimo u poziciju te osobe i problem posmatramo iz drugog ugla.



Otac je bio vredan čovek koji je živeo za svoju porodicu, ženu i troje dece kojima je uvek bio podrška, želeo je samo najbolje za njih i strašno se trudio da im omogući što bolji život.Svake večeri posle posla pohađao je časove nadajući se da će poboljšati svoje veštine kako bi jednog dana mogao da pronađe bolje plaćen posao.

Čak i nedeljom, jedva bi imao vremena da ruča sa svojom porodicom. Radio je i studirao uporedo kako bi svoju porodicu obezbedio i kako ne bi niučemu oskudevali. Kad god bi se oni žaliala da ne provodi dovoljno vremena sa njima, on bi im objašnjavao da je to zbog njih. Žudeo je da ih više viđa i da provodi više vremena sa njima, ali morao je da žrtvuje još neko vreme za cilj koji je sebi usadio u glavu.

Došao je i taj dan, njegovi napori su urodili plodom. Završio je svoje usavršavanje najboljim ocenama. Ubrzo nakon toga dobio je ponudu za posao kao viši supervizor, dobro plaćen posao. Kao da je san postao stvarnost otac je mogao da obezbedi svojoj porodici luksuzni život lepu odeću, finu hranu i odmor u inostranstvu. Međutim i dalje porodica nije stizala da viđa oca. On je još uvek naporno radio nadajući se da će biti unapređen na poziciju menadžera.

Činjenica je, da je želeo da od sebe stvori dostojnog kandidata za tu poziciju, zato je upisao još jedan kurs na univerzitetu. Opet kad god bi se njegova porodica požalila da ga često ne viđa on im je obrazložio da je to zbog njih. Ali opet se u njemu javila žudnja za porodicom i to ga je često mučilo.

Njegov naporan rad se isplatio konačno je unapređen. Ponosno je odlučio da angažuje sluškinju koja bi obavljala kućne poslove koje je obavljala njegova žena. Takođe je smatrao da njihov trosoban stan nije dovoljno velik i komforan za njega i njegovu porodicu i da bi bilo bolje da kupe veću kuću i da uživaju u komforu.

Nakon mnogo truda i rada dobijao je nagrade za svoe zalaganje i posvećenost poslu, mnogo pre toga otac je bio rešen da njegove studije i posao budu njegova lična promocija. Porodica ga i dalje nije viđala često.Otac je morao da radi i nedeljom da privuče klijente.

Opet kad se porodica žalila da ne provodi dovoljno vremena sa njim a on bi obrazložio da to radi zbog njih. Često se javljala ona njegova stara žudnja sto ne stiže da se vidja sa svojom porodicom i to ga je bolelo.

Kao što je i očekivao njegov vredan rad se isplatio kupio je divnu vilu sa pogledom na obale Singapura. Prve nedelje uveče u svom novom domu odlučio je, neće više toliko učiti i posvećivati se poslu već da će se okrenuti svojoj porodici i provoditi više vremena sa njima. Sutra dan on se nije probudio.


  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat