» Pablo Neruda: Ove noći

Pablo Neruda: Ove noći

Pablo Neruda: Ove noći

 

 

Neftali Rikardo Rejes bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda, koji je kasnije prihvatio kao lično ime, uzeo je u čast češkog pesnika Jana Nerude.

 

Bio je sin železničara i učiteljice, koja je samo mesec dana nakon njegovog rođenja preminula od turbekuloze.

 

Počeo je da piše veoma rano.

U gimnazijskim danima, objavio je svoje prve radove u regionalnom časopisu „Sutra“ (La Mañana).

 

Sklopio je prijateljstvo sa direktorkom ženske gimnazije, već poznatom književnicom Gabrijelom Mistral, koja je na njega prenela ljubav prema ruskim autorima.

 

Studirao je francuski jezik i pedagogiju.

 

Španski građanski rat i smrt prijatelja Federika Garsije Lorke, na njega su ostavili neizbrisivi trag.

 

Priključio je se revolucionarnom pokretu i počeo da piše pesme sa revolucionarno-socijalnom tematikom.

 

Od 1927. do 1935. godine, radio je pri čileanskom konzulatu u Rangunu.

 

Od 1939. do 1940. godine, bio je konzul u Parizu, a nakon toga u Meksiku, do 1943. godine.

 

 

 

 

Ove noći

 

 

Ove noći mogao bih napisati najtužnije stihove.

Napisati, na primer: "Noć je posuta zvezdama,

trepere modre zvezde u daljini".

Noćni vetar kruži nebom i peva.

Ove noći mogao bih napisati najtužnije stihove.

Voleo sam je, a ponekad je i ona mene volela.

U noćima kao ova, držao sam je u svom naručju.

Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Volela me je, a ponekad sam i ja nju voleo.

Kako da ne ljubim njene velike, nepomične oči.

Ove noći. mogao bih napisati najtužnije stihove.

Pomisao da je nema, 

osećaj da sam je izgubio... 

Slušati beskrajnu noć, bez nje još beskrajniju.

I stih pada na dusu, kao rosa na livadu.

Nije važno što je moja ljubav nije mogla zadržati.

Noć je puna zvezda, a ona nije uz mene.

I to je sve...

daljini neko peva. U daljini... 

Moja je duša nespokojna, što ju je izgubila.

Kao da je želi približiti, moj je pogled traži.

Moje srce je traži, a ona nije uz mene.

Ista noć odeva belinom ista stabla.

Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim...

Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.

Jer sam je u noćima, kao ova, držao u svom naručju,

moja je duša nespokojna što ju je izgubila, 

iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,

a ovi stihovi poslednji koje za nju pišem...

 

 

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat