» Opasno te radim

Opasno te radim

Opasno te radim

 

 

Iako svaki posao sa sobom nosi manje ili veće teškoće i rizike, postoje i oni kojima je opasnost nešto kao “srednje ime”.

Kod njih je rizik od smrti ili fatalnih povreda izuzetno visok, ali ih ljudi i dalje rade.

Čak i kada su za njih posebno obučeni i vešti, a radno mesto koliko god je moguće obezbeđeno, ljudi se na njima izlažu velikim opasnostima.

Možda se neki od navedenih poslova na prvi pogled neće činiti previše opasnim, pa će delovati kao iznenađenje, ili neki drugi, nezasluženo, neće ući u ovaj spisak.

Kako god bilo, izgleda da o tome statistike ipak presuđuju. U čiju korist, ne zna se. A možda se i zna.

Kada je reč o statistikama, uvek treba pomalo imati na umu jednu od novijih mudrosti, koja kaže:

Kad lažeš za svoje potrebe, ti si lažov. Kad lažeš za potrebe institucija, ti si statističar.

 

 

 

 

Pri određivanju najrizičnijih poslova, uvek se uzima u obzir broj smrtnih slučajeva i najtežih povreda na radu, u odnosu na broj od 100.000 radnika koji obavljaju istu vrstu posla, a na nama je da, uz postojeće podatke, dodatno sami procenimo opasnosti svakog od njih.

 

 

Drvoseča

 

Kod  nas ovo možda i ne izgleda previše opasno zanimanje, ali se u mnogim mestima u svetu to definitivno smatra jednim od najrizičnijih poslova.

Pad ogromnog drveća, teškog i po nekoliko tona, oštre testere i sekire, velika i snažna transportna vozila, rad na strmim terenima i u nepovoljnim vremenskim prilikama (sa čestom mugućnošću iznenadnih odrona zemljišta, oluja, udara groma...), predstavljaju veliku opasnost.

Uz to, ovi radnici su često izloženi insektima, zmijama, otrovnim biljkama i divljim životinjama...

Većina drvoseča radi u šumama na velikoj udaljenosti od naseljenih mesta, pa je mala šansa da na vreme stigne do lekara ili bolnice.

O tome sa kakvim se rizikom drvoseče suočavaju, govori i statistički podatak o 105 smrtnih slučajeva na poslu, na svakih 100.000 radnika.

 

 

Ribar (lovac na krabe)

 

Ribari se često nalaze u opasnim situacijama, uzrokovanim olujama, maglom i nemirnim morem, zbog čega je veliki broj smrtnih slučajeva davljenjem.

Mnogi od njih svakodnevno rade u rubnim područjima mora, prepušteni na milost i nemilost okeana.

Za samo nekoliko minuta, mogu da se nađu usred opake oluje. A temperature često nisu onakve kao na letovanju.

Lov na krabe je jedan od najplaćenijih poslova na svetu, pa se ribolovci, u potrazi za ovim skupocenim specijalitetom, često izlažu smrtonosnim rizicima.

Pored opasnosti od vremenskih nepogoda, koje za kratko vreme mogu da prevrnu i potope brod, oprema za vađenje kraba ponekad je još opasnija.

Zbog udaljenosti od obale, ukazivanje stručne medicinske pomoći u slučaju bolesti i povreda, gotovo je nemoguće, što često dovodi do smrtnog ishoda.

Ovde je broj smrtnih slučajeva na radu najveći i iznosi 125, od 100.000 zaposlenih.

 

 

Pilot

 

Mada su avionski letovi relativno bezbedni, kako za putnike tako i za pilote, veći deo rizika ovog zanimanja obuhvata pilotiranje manjim avionima, za zaprašivanje, gašenje požara…, kao i u privatnim letovima.

Što se tiče komercijalnog avionskog saobraćaja, iako još uvek važi za najsigurniji oblik prevoza, i tu je uvek prisutan rizik rušenja, zbog kvarova, iznenadnih vremenskih nepogoda ili, u krajnjem slučaju, otmica, sabotaža i podmetnutih eksplozivnih naprava .

Za same pilote, verovatno je jedna od najvećih opasnosti stalna izloženost najvećem stresu, zbog činjenice da su u svakom trenutku leta odgovorni za 300 ili više ljudskih života.

Smrtnost na poslu ovde iznosi čak 70, od 100.000 pilota.

 

 

Rudar

 

 

 

 

Posao rudara nije se umnogome promenio u odnosu na vreme od pre nekoliko vekova.

Osavremenjeno je sve ono što je u službi bržeg i većeg profita, dok je bezbednost ljudi u tom poslu ostala na gotovo istom nivou kao što je bila u neko “mračno doba”.

Svakoga dana, osam sati (ili više) pod zemljom, koja se svakoga časa može obrušiti.

Konstantno udisanje toksilčne prašine.

Stalna opasnost od eksplozivnig gasova.

Ovim hrabrim ljudima, koji svakodnevno ugrožavaju svoj život i zdravlje, stalno se poklanjaju ode divljenja i zahvalnosti, dok umiru zaroblljeni u urušenim oknima, u koja spasioci nemaju mogućnost pristupa, ili u narodnim bolnicama za plućne bolesti, gde im se život produžava za dan, nedelju ili mesec.

Po nekim procenama, smrtnost rudara na poslu iznosi 65 od 100.000 LJUDI.

 

 

Radnik na naftnim postrojenjima

 

Izuzetno stresan i naporan posao, naročito ukoliko se obavlja na izolovanim platformama i postrojenjima nasred mora ili ledenih pustara (gde je dodatni otežavajući faktor potpuna odsečenost od sveta), ali ne treba zanemariti ni “redovan” rad na kopnu.

Verovatnoća da će doći do eksplozije na bušotini, relativno je velika, pa je to jedan od ključnih razloga zbog kojih je ovaj posao izuzetno rizičan.

Podaci govore da se u ovom poslu, na 100.000 radnika, desi 37 smrtnih slučajeva.

 

 

Građevinski radnik

 

 

 

 

 

 

O poslu građevinara, često ne razmišljamo kao opasnom, posebno kada nas, sa skele preko puta, u cik zore probude najnepoželjnijom muzikom, sopstvenim pevanjem, zviždanjem i pričanjem masnih viceva, ili kada ih oko 10 sati, sad već razbuđeni, posmatramo kako “već” doručkuju, najčešće mas’an burek ili salamu u po vekne hleba, uz neizostavnu flaširanu “salatu”.

Ali, ako malo bolje razmislimo, postaće nam jasno da je to njihovo večito “dobro raspoloženje”, ponekad čak euforija, samo način odbrane od velikog stresa i rizičnosti njihovog posla.

Može se reči da ovde čak i zaštitni šlemovi više imaju psihološku ulogu nego što objektivno mogu da zaštite.

Rizici ovog posla su mnogobrojni.

Opasni alati; mašine koje seku, melju i presuju, kod kojih često dolaze u dodir voda i struja; teški predmeti i građevinski materijal; krhke ili nedovršene konstrukcije koje se mogu obrušiti.

Pored svega, rad na visini, po ekstremnim vrućinama i hladnoćama, kiši i vetru. Nesreće i povrede u ovom poslu vrlo su teške, a često i smrtonosne (uzgred, nezavisna istraživanja govore o tome da se podjednako dešavaju potpunim trezvenjacima, kao i alkoholisanima).

U našoj zemlji, situaciju građevinara dodatno otežava veoma slaba plaćenost, kao i masovni rad “na crno”, bez zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja.

Broj smrtnih slučajeva u građevinarstvu je 34, na 100.000 radnika.

 

 

Čistač i demonter mina

 

Ovo je, definitivno, jedan od najopasnijih, najstrašnijih i najstresnijih poslova koji postoje.

Zaostalih ratnih mina ima u velikom broju, po celom svetu, a novi vidovi subverzivnih delatnosti i psihološkog rata sve više uključuju postavljanje eksplozivnih naprava na svim mogućim i nemogućim mestima.

Šta reći o poslu ljudi koji su zaduženi za njihovo pronalaženje i bezbedno uklanjanje, a da to ne zvuči kao bajka.

U filmovima, oni su veliki junaci, najčešće se na kraju izvuku i uz to spasu svet, ili bar neki njegov deo, uz gromoglasne aplauze.

Iako ovi stručnjaci imaju najsavremeniju zaštitnu opremu (čija je namena otprilike sličnog karaktera kao šlem u građevinarstvu), trebalo bi svima da bude jasno da se, i pored nje, eksplozija mine teško može preživeti.

 

 

Poljoprivrednik

 

 

 

 

Iako nam, u izuzetnim slučajevima, rad poljoprivrednika deluje čak romantično, kao specifična “meditacija uz motiku”, a najčešće ga smatramo donekle napornim ali bezbednim, ovo je ipak visoko rizičan posao, bez obzira na to da li se obavlja tradicionalno ili uz svu pomoć savremene mehanizacije.

Većina mladih gradskih ljudi verovatno i ne zna šta znači i kako izgleda “moba”, ali neće baš napraviti totalni promašaj ako im, u ovom kontekstu, padne na pamet jedan noviji, po zvuku sličan izraz – “mobing”.

Moba je tradicionalna samoiznurujuća aktivnost, ali dobrovoljna, barem onoliko koliko joj reciprocitetni karakter to dopušta.

Sastoji se u zajedničkom, svakodnevnom, celosezonskom pohodu nekolicine poljoprivrednika (zajedno sa svim sposobnim članovima porodice, starijim od 10 godina), po svim njihovim njivama redom, dok svi usevi ne budu okopani ili rod obran.

Sa radom se počinje najkasnije u pet sati ujutru, a završava se kad istekne trinaestosatno radno vreme i sunce je već pred zalaskom.

Vrućina i pripeka, insekti i prašina.

U hladu oraha, zabranjeno je potražiti spas, jer bi, posle “podgrevanja” na 40 stepeni, to mogao da ti bude kraj.

Konzumacija uključuje hleb, slaninu-sapunjaru, obe vrste luka i mlaku vodu, iz metalne kante sa cevkom za sipanje…

Osim pomenutih opasnosti po zdravlje i život, pojavljuju se i one koje su statistički najređe, ukoliko se računaju po “glavi stanovnika”, ali ne tako retke po glavi poljoprivrednika.

Od iznenadnih letnjih nepogoda, kao što je grad veličine omanje pesnice ili grom iz (skoro) vedrog neba, ljudi, u ne baš malom broju, i dan-danas stradaju na njivama, bilo da upravljaju motikom ili traktorom…

Što se tiče moderne poljoprivredne proizvodnje, statistike kažu da u njoj “broj smrtnih slučajeva širom sveta dosta varira, u zavisnosti od stepena tehnološke razvijenosti”, mada ostaje dosta nejasno to da li je ovaj broj direktno ili obrnuto proporcionalan toj razvijenosti.

Pominje se samo to da moderni poljoprivrednici najviše stradaju pri korišćenju poljoprivrednih mašina i alatki, kao i zbog rada sa krupnim životinjama.

Statistički gledano, broj smrtnih slučajeva poljoprivrednika na radu iznosi 29 od 100.000.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat