» ODUVEK ZAUVEK: PLES

ODUVEK ZAUVEK: PLES

ODUVEK ZAUVEK: PLES

 

Ples je verovatno jedan najstarijih vidova samoizražavanja, umetnosti i neverbalne komunikacije, prisutan u svim zajednicama, od njihovog nastajanja, kao i u svim društvima, narodima i kulturama sveta.

Kroz ljudsku istoriju, motivi za ples odražavali su sve uobičajene životne motive čoveka.

Počev od onih najiskonskijih, instinktivno izvođenih tako da privuku pažnju jedinke suprotnog pola i upute joj poziv na parenje i produženje vrste, pa do onih koji su, sasvim suprotno, predstavljali način da se doživi neka drukčija stvarnost, prebacivanje svesti u druge dimenzije postojanja, transformacija iz materijalnog sveta u duhovni.

 

 

 

 

 

Ples je, kao i muzika, univerzalni jezik.

Ono što se ne može iskazati rečima, nadoknađuje se telesnim pokretima, položajima, gestovima, izrazima lica, usta i očiju…

Ples predstavlja poseban govor o karakteru čoveka i o njegovim osećanjima.

Pokretima se, lakše nego rečima, mogu izraziti misli, osećanja, doživljaji, običaji…

 

U raznim pisanim istorijama umetnosti, postoji opšte slaganje o tome da je ples jedna od najstarijih umetnosti, upravo zbog toga što je uvek bio dostupan svim društvenim slojevima.

Razvoj ljudske civilizacije može se pratiti kroz razvoj plesa, jer je raznolikost ljudskih etničkih zajednica, društvenih slojeva i istorijskih epoha, dala isto toliko različitih plesova koji su ih oslikavali.

Može se primetiti da su još najstarije ljudske zajednice imale visoku kulturu plesa.

Kroz njega se izražavalo svako ljudsko raspoloženje: veselje, želje, tuga, strah, bes, ljubav…

On je imao značajnu ulogu u međusobnoj komunikaciji, verovatno i mnogo pre nego što su nastali pojmovi i reči.

 

U prvim civilizacijama, kao što je Stari Egipat, ples je bio u vezi sa prirodom i bogovima.

Kroz ritualne plesove, veličali su se bogovi, upućivale se molbe za plodnost, dobru žetvu, pobede u ratovima, dugu vladavinu faraona, večni život…

 

 

 

 

U Staroj Grčkoj, ples je bio sastavni deo kulture, ali i fizičke pripreme za sportska takmičenja.

Čar grčkog plesa bio je u slobodnim pokretima i individualnom načinu izražavanja, bliskom helenskom duhu i vremenu, pa je predstavljao inspiraciju za pesnike, likovne umetnike, naučnike i čitav narod.

Prvi podaci o grčkim plesovima nalaze se u Homerovim epovima, Ilijadi i Odiseji, a i celokupna kasnija starogrčka književnost prepuna je plešućih bogova i boginja, muza, gracija, nimfi, satira, običnih smrtnika i životinja.

Atmosfera razigranosti, prikazana u stihovima i prozi, dočarava ogromnu ulogu koju je ples imao u mašti i stvarnom životu helenskog čoveka.

U svetilištima Apolona, Artemide i drugih božanstava, veliki natpisi objavljivali su nagrade najboljim plesačima u takmičenjima povodom raznih svetkovina, imena pobednika i učitelja plesa.

 

U Starom Rimu, takođe se plesalo u čast bogova, ratova, gladijatorskih igara, pogreba, žetve…, sve po ugledu i uz veliki uticaj Grčke.

 

U Srednjem veku, centar društvenog života bio je evropski dvor, na kojem se zabavljalo plemstvo.

U ovo doba, razvoju plesova dosta je doprinela popularnost viteštva i trubadura.

Svi su se plesovi odlikovali vrlo elegantnim držanjem i neverovatnom raznolikošću plesnih figura.

 

Doba renesanse je ostavilo naročiti pečat u umetnosti, društvenom životu i plesu.

Renesansni ples je imao dva pravca: ples kmetova i dvorski ples aristokratije.

Dvorski ples se razvijao u odabranom društvu, u palatama, dvorovima, salonima…, i odlikovalo ga je strogo držanje, odmereni koraci i specifični pokreti tela.

Najveći uspon, dvorski plesovi doživljavaju u vreme vladavine Luja XIV, u Francuskoj.

 

U drugoj polovini XVII veka, najviše se razvijao balet.

 

U periodu romantizma, ples se seli u dvorane, namenjene zabavi. Plešu se polke, valceri, kan-kan, mazurka…

 

Društveni plesovi su najmlađi plesni oblici i kao svrhu imaju zabavu, rekreaciju i druženje.

 

Ples se do današnjih dana očuvao kao jezik koji ne poznaje granice i može dopreti do ljudi različitih kultura, vera, obrazovanja i starosti.

Kao malo šta drugo, podjednako nadahnjuje one koji u njemu učestvuju i one koji samo posmatraju.

Ples obogaćuje dušu i ima niz pozitivnih učinaka na socijalizaciju, kao i na fizičko i psihičko zdravlje čoveka.

Danas se praktikuju veoma raznovrsni oblici plesa.

Pored očuvanih oblika ritualnih, religijskih, magijskih i običajnih, kao i onih svečanih i scensko-estetskih, stalno se pojavljuju nove vrste društveno-zabavnih, sportskih, pa i terapeutskih plesova.

Sa svakom novom vrstom savremene muzike, odmah se, kao i ranije u istoriji, pojavljuju odgovarajući pokreti i plesni koraci koji se uz nju vezuju.

 

 

 

 

 

Pojedini društveni plesovi, koji su vremenom ustaljeni i prilagođeni tako da se izvode po strogo definisanim pravilima, prerasli su u sportske discipline, takmičarskog karaktera.

Kao takmičarska disciplina, ples svoj razvoj počinje da doživljava od 1920. godine, kada je u Engleskoj započela standardizacija koraka i plesnih pravila.

Prvo zvanično svetsko prvenstvo u plesu, održano je u Londonu, 1922. godine.

Takmičenje je obuhvatalo četiri vrste plesa: engleski valcer, tango, bečki valcer i sloufoks, a 1927. godine uvedena je i peta disciplina, kvikstep.

 

Prvo takmičenje u latino-američkim plesovima, u četiri discipline, održano je 1953. godine, a 1968. godine uveden je i peti takmičarska ples.

 

Danas se skoro svuda u svetu održavaju razna plesna takmičenja i prvenstva na različitim novoima, kako u amaterskoj tako i u profesionalnoj kategoriji.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat