» NOVAC

NOVAC

NOVAC

 

 

Pre nastanka novca u današnjem obliku, u istoriji su se kao sredstvo plaćanja koristile raznorazne stvari.

U pradavna vremena, njegovu funkciju imala je, na primer, stoka “krupnog i sitnog zuba”, o čemu svedoči njegov stari latinski naziv, pecunia (pecus – govedo).

Ostrvski narodi Pacifika i Atlanskog okeana su u svrhu plaćanja koristili morske školjke. Što su bile egzotičnije i ređe, imale su i veću vrednost.

Neki dalekoistočni narodi su kao osnovno platežno sredstvo koristili velike komade granita i monolitne kamenčiće.

U raznim kulturama, funkciju novca je uglavnom obavljalo nešto što se smatralo vrednim, pa se tako, između ostalog, za plaćanje koristilo krzno, žito, so, kakao, začini…

Zbog svoje vrednosti i dugotrajnosti, presovani crni čaj u kockama koristio se kao novac u Mongoliji, Tibetu i Sibiru, sve do kraja XIX veka, a u nekim delovima Sibira čak do Drugog svetskog rata.

 

Sa razvojem trgovine, prekomorskih istraživanja i svetskog tržišta, pojavila se potreba za nekim praktičnijim i univerzalnijim oblikom određivanja vrednosti.

Tako je nastao prvi novac, koji je u svom prapočetku imao oblik grumena, šipke i drugih predmeta od plemenitih metala, zlata ili srebra. Ovakav prvobitni oblik novca ubrzo se pokazao kao nedovoljno praktičan, jer se uvek iznova morao meriti, da bi mu se odredila realna vrednost.

 

Vremenom su utvrđena osnovna pravila o težini i kvalitetu novca, uključujući to da njegova nominalna vrednost mora biti jednaka stvarnoj vrednosti njegovog sadržaja.

Kasnije se od ovog pravila odustalo, jer se pokazalo da to, navodno, nije dobro u praksi(?!).

 

Prvi novac sličan današnjem, nastao je u VII veku p.n.e. U maloj državi koja se zvala Lidija, u Maloj Aziji, on se izrađivao od elektruma, prirodne legure zlata i srebra.

Tokom narednih vekova se, osim elektruma, u izradi novca koristilo zlato, srebro, bakar i bronza, a tek u poslednjih stotinak godina u upotrebu su uvedeni nikl i gvožđe.

 

 

 

 

U antičko doba Grčke i Rima, kao i u vreme Britanskog carstva, novac su uglavnom izdavale države i njihovi vladari.

Aleksandar Veliki (356 – 323 p.n.e.) zadržao je običaj svog oca Filipa ll, da na svom novcu prikazuje mnogobrojna starogrčka božanstva i junake.

Među njima je najpoznatija bila srebrna tetradrahma sa likom Herkula.

Posle Aleksandrove smrti, nastavilo se sa izradom ovakvog novca, jer je on predstavljao vrlo cenjeno platežno sredstvo u čitavom tadašnjem svetu.

Njegov najpoznatiji politički naslednik, Ptolomej l Soter, kralj Egipta, prvenstveno motivisan sve većim ekonomskim, vojnim i kulturnim rastom svoje velike države, učinio je prvi korak ka tome da se dotadašnji likovi na kovanicama zamene likom Aleksandra.

 

Prvi novac je izrađivan potpuno ručno, a ova osnovna tehnika proizvodnje nije se puno menjala tokom istorije, sve do XVI veka, kada su nastale prve mašine za kovanje novca.

 

Poslovni običaj da se novac, pored njegove nominalne vrednosti, dodatno obeležava simbolima, monogramima ili imenima, pojavio se u I veku nove ere.

 

 

 

 

Mudrosti

 

Novac je odličan sluga, ali najgori gospodar.

Novac koji čovek ima je oružje slobode. Novac za kojim čovek trči, je oružje ropstva.

Čemu služi rat, nego da bi se ljudima otimao novac.

Ako ti sam ne voliš novac, ostavi ga lopovima, ni oni ti ga neće uzeti.

Pohlepan čovek uvek ima dvostruku muku: kako da zgrne novac i kako da ga potroši.

Kad sam bio mlad, verovao sam da je novac najvažnija svar u životu. Sada, kad sam ostario, to znam.

Može li iko da se seti, kada to vremena nisu bila teška i kad novca nije bilo malo.

Svako ko kaže da novac nije važan, očito bez njega nije bio jedno duže vreme.

Novac te neće učiniti božanstvom, jer ono nema novca.

Ljudi lakše prebole oduzimanje novca nego iluzija.

Nemoj se venčati zbog novca, uvek je jeftinije da ga pozajmiš.

Ako nekome pozajmite novac, ili ćete izgubiti novac ili steći neprijatelja.

Ako ti dugujem sto dolara, to je moj problem, ali ako ti dugujem hiljadu dolara, to je tvoj problem.

Ko ima malo novca, misli šta da radi s njim, a onaj koji ima mnogo, moli boga za još.

Ljubav se priklanja na onu stranu na kojoj je novčanik.

Ko hoće da sakrije novac, ne sme ga stavljati ženi pod jezik.

Mrlje bogataša prikrivaju se novcem.

Velika je stotka kad je zarađuješ, ali je mala kad je trošiš.

O vrednosti novca pitaj siromaha.

Novac će i slepcu otvoriti oči, a i debelom papi zatvoriti.

Čovekovu prirodu mogu izmeniti samo dve stvari: novac i žena.

Ljubav sve pobeđuje, ali novac pobeđuje i ljubav.

Gde se čast kupuje novcem, ona traje dok novac ne nestane.

Pred onim ko ima novca, šešir se drži u ruci.

Čovek stvara novac, a ne novac čoveka.

Ko nema novca u novčaniku, treba da ima meda u ustima.

Ušteđeni novac dva puta je zarađen.

 

 

Zanimljivosti

 

Papirni novac može na sebi da zadrži virus gripa duže od dve nedelje. Osim toga, novčanice mogu prenositi salmonelu i ešerihiju koli.

Ako novac podižete sa Hitačijevog bankomata u Japanu, njime slobodno možete da obrišete i lice, jer su novčanice u istoj mašini oprane i podvrgnute visokoj temperaturi koja ubija mikroorganizme.

Jedna papirna novčanica je u opticaju prosečno 18 meseci.

Najbolje falsifikate novčanice od 100 američkih dolara izrađuje i izvozi Severna Koreja. One su tako dobro napravljene, da se ćesto mogu prepoznati samo po tome što je neki detalj na slici napravljen bolje i jasnije nego na službenoj novčanici.

Više ličnih fantazija usmereno je na novac nego na seks.

Novac je, po statistikama, glavni uzrok svih bračnih razmirica i razvoda.

U zamenu za milion dolara u banci, čak bi 65 odsto Amerikanaca pristalo na jednogodišnji samački život u pustinji.

Za 10 miliona evra, dolara ili čvrstih svetskih valuta, većina bi ljudi bila spremna da napusti porodicu i prijatelje.

U Americi bi 92 odsto ljudi radije bilo bogato nego srećno zaljubljeno.

Pri bacanju novčića, ljudi triput češće biraju “glavu” nego “pismo”.

Ljudi češće daju napojnice za vreme lepih i sunčanih dana nego danima za kad je napolju tmurno ili pada kiša.

Žene najviše novca troše u periodu ovulacije, a najmanje za vreme menstrualnog ciklusa.

U jednom istraživanju, na 90 odsto novčanica američkog dolara pronađeni su tragovi kokaina.

Prva papirna novčanica na svijetu dolazi iz Kine, a izdata je prije oko 1.400 godina. 

Svake godine se odštampa više novčanica za popularnu igru “Monopol” nego pravog novca.

Novčanica najvećeg formata na svetu, od 100.000 pezosa, izdata je na Filipinima. S obzirom na njene dimenzije, koje su skoro A4 formata, izdata je u malom broju primeraka, pa su je kolekcionari kupovali i za 180.000 filipinskih pezosa.

Prvi bankomat (ATM) je napravljen i instaliran u Londonu, 1967. godine.

Portret kraljice Elizabete II najčešći je na novčanicama i nalazi(o) se na valutama u 33 zemlje sveta.

Kako bi se nosili s problemom hiperinflacija, koja je dostigla nivo od 23.100 procenata, vlasti Zimbabveu su izdale novčanicu od 100 triliona dolara.

U 2012. godini, 100 najbogatijih ljudi na svetu imalo je četiri puta više novca od sume koja je potrebna da se okonča globalno siromaštvo.

Poslednje reči Boba Marlija bile su: “Novac ne može kupiti život.”, a uputio ih je sinu Zigiju.

Kockanje godišnje generiše više profita od filmova, sportova, tematskih parkova, krstarenja i snjimljene muzike zajedno.

U Nemačkoj su, oko 1923. godine, novčanice toliko izgubile svoju vrednost, da su ih ljudi koristili kao tapete.

Nacisti su falsifikovali britanske funte u ukupnoj vrednosti od 134.610.810 funti, a ove novčanice se i danas smatraju jednim od najsavršenijih falsifikata na svetu.

Mostovi i kapije prikazane na novčanicama evra ne prikazuju stvarne građevine, vać samo stilove gradnje.

U srednjem veku, vitezovi nisu želeli da nose sa sobom ikakav vid novca (zlatnike, srebro …), zbog pljačkaša. Umesto toga, nosili su posebno prstenje. Kad bi vitez hteo nešto da plati, on bi na komadu papira ostavio pečat svojim prstenom, a naplaćivač bi kasnije odneo papir u njegov dvorac, kako bi dobio novac.

Najranije zabeleženo falsifikovanje novca desilo se 540. godine p.n.e. Tada je Polikrat od Samosa koristio lažne zlatnike da bi platio dug Spartancima.

Danas se u svetu koristi više od 170 različitih valuta.

U svetu postoji više od 1,6 miliona bankomata, a petkom se najviše koriste.

Samo osam procenata novca u svetu je “fizički novac”, ostatak je u elektronskoj formi.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat