» Nepostojeći film: Izgubljeni simbol

Nepostojeći film: Izgubljeni simbol

Nepostojeći film: Izgubljeni simbol

 

The Lost Symbol

(misterija, triler)

priča: Den Braun

status: nepoznat

 

 

O filmovanju ovog, po mom mišljenju najboljeg Braunovog romana o profesoru Langdonu, počelo je da se priča odmah pošto je, u septembru 2009. godine, izašlo prvo izdanje knjige. Tada je objavljeno da će Ron Hauard u ovom projektu uzeti učešće samo kao producent, da će režija biti poverena Marku Romaneku, a kao pisac scenarija bio je najavljen Den Braun lično.

 

Na sajtu IMDb, već dugo je "rezervisano" mesto za ovaj film, a u štampi se već godinama uglavnom špekuliše o razlozima zbog kojih je njegova realizacija ostavljena po strani, do daljeg...

 

U međuvremenu je objavljen trejler (nepostojećeg) filma, uz objavu da će snimanje početi "uskoro, ali neznano kada", snimljen je dokumentarac "Lov na izgubljeni simbol" i završeno snimanje filma "Inferno", po četvrtom Braunovom romanu o profesoru Langdonu.

 

U nedostatku filma, možda će nam sama knjiga pojasniti razloge zbog kojih se od njenog filmovanja za sada odustalo.

Ovo su neki njeni odlomci:

 

 

 

Živeti u svetu, a ne biti svestan njegovog značenja, isto je što i hodati po ogromnoj biblioteci, a ne pipnuti ni jednu jedinu knjigu.

(tajni nauk svih vremena)

 

Činjenice:

Godine 1991, jedan dokument je zaključan u sefu direktora CIA. Dokument se još uvek tamo nalazi. Njegov tajanstveni tekst uključuje podatke o jednoj kapiji iz drevnih vremena i jednoj nepoznatoj podzemnoj prostoriji. Dokument takođe sadrži rečenicu “Tamo negde je zakopano”.

Sve organizacije pomenute u ovom romanu postoje, uključujući Slobodne zidare, Nevidljivi kolegijum, Kancelariju za bezbednost, CPSM I Institut za noetičke nauke.

Svi obredi, naučna i umetnička dela i spomenici pomenuti u romanu, stvarni su.

 

#

 

Zdanje Hrama, 20:33

“Tajna je u tome kako umreti”. Od najranijih vremena, tajna je oduvek bila u tome kako umreti.

Tridesetčetvorogodišni inicijant zurio je u ljudsku lobanju u svojoj šaci. Lobanja je bila šuplja i, poput činije, napunjena vinom boje krvi. “Popij”, reče samom sebi. “Nema razloga da se bojiš”.

U skladu sa običajem, svoje putovanje započeo je odeven u ritualnu odoru koju su u srednjem veku oblačili jereticima kada su ih vodili na vešala: razdrljena široka košulja otkrivala mu je grudi, leva nogavica bila je zavrnuta do kolena, a levi rukav do lakta. Oko vrata mu je visila omča od debelog konopca – uže za vuču, kako su ga nazivala braća...

 

#

 

Okupljena braća, stojeći u krugu oko njega, bila su okićena svim masonskim atributima: keceljama od jagnjeće kože, pentama i belim rukavicama. Oko vrata visile su im ritualne ogrlice od dragog kamenja koje se na prigušenom svetlu žarilo kao avetinjske oči.

Mnogi od njih zauzimali su moćne položaje u svetovnom životu, ali inicijant je znao da njihov društveni položaj među ovim zidinama ne predstavlja ništa.

Prostorija je podsećala na neko svetilište iz drevnih vremena, a istina je zapravo bila još neverovatnija. “Udaljen sam samo jedan blok od Bele kuće.”

 

#

 

Inicijantovo putovanje, kao i sva takva putovanja, počelo je sa prvim stepenom. One noći, tokom rituala sličnog ovome, Veliki majstor stavio mu je na oči somotski povez i pritisnuo na grudi ritualni bodež, zahtevajući odgovor na pitanje: “Da li se ti svečano zaklinješ da ćeš iz časnih pobuda, a ne iz koristoljublja ili nekog drugog nečasnog motiva, slobodno i od svoje volje ponuditi sebe za sve tajne i privilegije ovog bratstva?”. “Da”, slagao je inicijant. “Onda neka ti ovaj žalac bude na savest”, upozorio ga je Majstor. “Neka ti donese trenutnu smrt ako ikad izdaš tajne koje ti budu poverene.”

Tada, iskušenik nije osećao nikakav strah. “Oni nikad neće saznati zašto sam ja zapravo ovde.”

Međutim, večeras je osetio neku zloslutno svečanu atmosferu u Dvorani, pa poče u sebi da ponavlja sva ona stravična upozorenja koja su njega stizala tokom putovanja, pretnje strašnim posledicama, ako ikad ikome bude poverio drevne tajne koje će mu biti otkrivene: grlo presečeno od uha do uha…, jezik iščupan iz korena…, utroba izvađena i spaljena…, rasuta na sve četiri strane…, srce iskopano iz grudi I bačeno zverima…

 

#

 

“Brate”, reče Majstor, uputivši mu svoj čeličnosivi pogled, položivši svoju levu ruku na inicijantovo rame.

“Položi vrhovnu zakletvu…”

Prikupljajući snagu za završni korak svog putovanja, inicijant pokrenu svoje snažne mišiće i svu pažnju usmeri na lobanju koju je čvrsto pridržavao dlanovima. Vino grimizne boje delovalo je skoro crno pri prigušenoj svetlosti sveća. U dvorani je zavladao muk, osećao je kako ga svi prisutni posmatraju, čekajući da položi svoju vrhovnu zakletvu i pridruži se ovom elitnom stepenu.

“Večeras”, pomislio je, “među ovim zidinama, odigrava se nešto što se još nikad tokom čitave istorije bratstva nije dogodilo. Ni jedan jedini put, za sve ove vekove...”.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat