» Nehipnotička regresija

Nehipnotička regresija

Nehipnotička regresija

 

Sasvim su različita ljudska shvatanja o “prošlom” životu, “prethodnim” životima i o životu uopšte.

Takva treba i da ostanu, sve dok svako od nas, sam sa sobom, ne raščisti njihovo stvarno značenje.

Tačnije, dok ne prestanemo da ih uzimamo zdravo za gotovo, samo zato što o njima postoje ustanovljene većinske predstave i pojmovi koje je neko jednom uveo, kako bi svima sugerisao šta život stvarno jeste i kako treba da ga razumemo (a, samim tim, i živimo).

U svakom slučaju, svima nam bar ponekad postane jasno da su negde u našoj prošlosti (ma šta ona pojedincu značila) sadržane zaboravljene i nerazrešene situacije, događaji i odnosi, koji konstantno i neprimetno određuju sve naše stavove i utiču na naš sadašnji život: uzrokuju naše ponašanje, aktuelne međuljudske odnose, doživljaje, otpore, strahove, bolesti i druge probleme.

Jedini način da raskrstimo sa prošlošću (a tako i njenim refleksijama, pa čak i snažnim uticajima na sadašnji život), jeste to da je rasvetlimo i osvestimo…

 

 

 

 

Postoje dva načina da nešto saznamo: da o tome dobijemo informaciju od nekog drugog ili da je sami otkrijemo.

Vraćanjem sebe u prošla iskustva, dobijamo priliku ne samo da se informišemo, nego da postanemo posmatrač svojih već proživljenih, a potisnutih osećanja, situacija i događaja, koji još uvek nama upravljaju, iako toga uopšte nismo svesni.

Pored svega, ovakvo istraživanje nas može usmeriti na sposobnosti i talente koje smo nekada imali i koji još uvek u nama postoje, ali smo od njih iz raznoraznih razloga odustali.

Regresija predstavlja proces izdizanja iznad uobičajenog, svakodnevnog nivoa svesti (onog koji je čoveku dovoljan za “funkcionisanje”, ali ne i za nešto više od toga), sa ciljem da se rasvetle dublji uzroci sadašnjih stanja, okolnosti i problema.

Kroz ovaj proces, dolazi se do uvida u druge vremenske i prostorne dimenzije postojanja, one koje su van domašaja naših pet čula.

 

 

 

 

 

Nehipnotička regresija jedan je od metoda duhovnog traganja i razvoja, način sticanja dubljih uvida u smisao života i sopstvenu životnu misiju, ali i terapeutski proces koji omogućava pristup dalekim sećanjima koja su sačuvana u memoriji duše ili, ako to nekome više odgovara, duboko u podsvesti.

Kao svesni posmatrač, čovek pomoću regresije može u svoju svest preneti čitav tok prethodnog (odnosno, prošlih) života i svoje duhovne evolucije.

Zahvaljući tome, počinjemo da osvešćujemo razloge zbog kojih smo izabrali određeni način života, a tako i našu ulogu i svrhu u svemu tome.

Bolje razumemo smisao sadašnjih situacija, prisustva određenih tipova ljudi u svom okruženju, kao i razloge ponavljanja nekih događaja i međuljudskih odnosa koji nas opterećuju i stvaraju nam probleme.

Putem regresije, moguće je prevazilaženje ograničenja, strahova i blokada, oslobađanje skrivenih potencijala i sticanje potpuno nove perspektive gledanja na sadašnjost.

Lično iskustvo doživljaja večnosti i beskonačnosti, predstavlja nešto što potpuno menja našu percepciju stvarnosti, vraća nam harmoniju i svest o značaju svakog trenutka i svake odluke donesene u životu.

 

 

 

 

O primeni regresije, odnosno – regresoterapiji, prvenstveno bi trebalo da razmisle ljudi koji imaju neobjašnjive strahove ili, čak, fobije bilo koje vrste; oni koji stalno “upadaju” u (ili, tačnije, privlače) slične nemile događaje i situacije; osobe koje imaju naporne, zavisničke, konfliktne i, uopšte gledano, nekvalitetne odnose sa drugima (roditeljima, decom, rođacima, partnerom, kolegama…); osobe podvrgnute terapijama (medikamentima, psihoterapiji…) koje uporno ne daju značajna poboljšanja; lica sa urođenim problemima, manama ili deformitetima; ljudi koji su u nekom trenutku regresiju doživeli spontano, kroz snove ili budne vizije; oni kojima se često dešavaju vrtoglavice i padanja u nesvest; ljudi koji su hronično bolesni ili se osećaju zakočeni u razvoju i umorni od života, imaju utisak da ne pripadaju ovom vremenu i prostoru, ne mogu da definišu svoje životne ciljeve, neodlučni su po pitanju toga čime bi trebalo da se bave, gde da žive, kakvog partnera da izaberu...

Pored toga, regresija bi mogla da donese potpuno novo iskustvo svim radoznalim ljudima, duhovnim tragaocima i svima koji jednostavno imaju želju da steknu dublji uvid u ranija iskustva svoje duše i smisao svog postojanja.

 

 

 

 

 

Mada za regresiju pod vođsvom stručnog terapeuta nije neophodna posebna priprema, svako bi prethodno trebalo da razmisli o najvažnijim pitanjima u svom životu i da osvesti ciljeve koje bi ovim tretmanom želeo da postigne.

U zavisnosti od toga, moguće je raditi sa problemima koji potiču iz skorije prošlosti, kao i sa onima iz ranog detinjstva, prenatalnog doba, momenta začeća i rođenja, a praksa pokazuje da se može zaći i u veoma dalek period prethodnih života.

Regresoterapija je podjednako dobro primenljiva na ljude koji su se već bavili nekim tehnikama duhovnog razvoja, kao i na one koji su prema ovome sumnjičavi, ali iz nekih razloga ipak “hoće to da probaju”.

 

Kada je obavlja kvalifikovani terapeut, regresija ni na koji način ne može da naškodi.

Tokom ovog procesa, viša svest reguliše situaciju i sprečava naglo suočavanje sa nečim na šta čovekov um još uvek nije spreman.

Pošto tretman nije hipnotički, što znači da je osoba sve vreme u potpuno budnom i svesnom stanju, ona će se sećati svih osećaja i prizora iz regresije, koje će njen um linearno poslagati, kao i sva druga, ranije očuvana sećanja.

U prvih mah, dok se sve ne slegne, većina ljudi se oseća pomalo neobično i zbunjeno, kao posle svakog novog iskustva, ali ne u tolikoj meri da ih to ometa u svakodnevnom životu i uobičajenim aktivnostima.

 

 

 

 

Već posle nekoliko sati ili dana, čovek će osećati kako mnoge stvari počinju da mu se kristališu i bivaju jasne.

Imaće više snage, samopouzdanja u različitim situacijama i odnosima i, što je najvažnije, u svakom pogledu osećaće se rasterećenije i prijatnije sa samim sobom.

U mnogim slučajevima, regresija može da dovede do rešavanja problema čijeg porekla nismo bili svesni, uključujući tu i zdravstvene, jer je u ovom procesu reč o razotkrivanju podsvesnih mehanizama koji su kočili našu optimalnu energiju i dovodili do disbalansa u organizmu i ličnosti.

Nakon regresije, često sve dobija neki novi smisao: saznajemo svoju životnu svrhu i svoj put, ne bojimo se, prestajemo da budemo zavisni od mnogih malih, materijalnih ili nematerijalnih “sigurnosti”, razrešavamo hronične strahove i fobije, prestajemo da privlačimo negativne događaje koji se ponavljaju, bilo da su to finansijske krize, ljubavni ili zdravstveni problemi.

Počinjemo da držimo konce života u sopstvenim rukama, jer sada bolje razumemo sam život…

Pored razrešenja problema iz prošlosti, što nam omogućava da u njoj više ne budemo zarobljeni, istovremeno se razbijaju mnoge iluzije o budućnosti, koje u njoj imaju koren, tako da, za promenu, konačno možemo da živimo u sadašnjosti.

 

 

 

 

Metod regresije može se slobodno nazvati naukom – regresologijom, jer pored teorijskih postavki uključuje mnogo sakupljenih informacija, podataka iz raznih istraživanja i detaljno razrađene prakse.

 

Uostalom, ovaj metod se primenjivao i davao odgovore na mnoga važna životna pitanja, čak mnogo pre nego što su se pojavili materijalistički, naučni principi dokazivanja istine, koji do danas nisu uspeli da kvalifikuju i razjasne određene pojave čijeg smo postojanja svi svesni, kao što su emotivni i misaoni procesi, a posebno oni koji su duhovne prirode...

 

 

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat