» (NE) LAŽI ME

(NE) LAŽI ME

(NE) LAŽI ME

 

Filozofi i naučnici već hiljadama godina proučavaju značenje raznih vidova neverbalne kumunikacije.

Među prvim poznatim stručnjacima koji su, u okviru ponašanja ljudi, analizirali govor tela, verovatno su bili Stari Grci, posebno Hipokrat i Aristotel, kao i Rimljani, naročito Ciceron. Oni su pridavali veliki značaj gestovima koji izražavaju osećanja i predstavljaju specifični način komunikacije.

 

Mnogi psihoanalitičari i psiholozi iz Frojdovog vremena, uključujući i njega samog, mogli su da dođu do važnih odgovora na mnoga pitanja, da su samo bili svesni mnogih aspekata govora tela, umesto toga što su se fokusirali na druge oblike ponašanja i terapijsku analizu, dok su neverbalnu komunikaciju sasvim zapostavili.

 

Drugačiji pogled na ljudsko ponašanje i odnose, doneo je Dezmond Moris, britanski zoolog i etolog (proučavalac karaktera, navika i shvatanja čoveka, običaja naroda, kao i ponašanja životinja).

On je povezao ljudsko ponašanje sa mnogim elementima koji se tiču komunikacije, a značajno je doprineo, izvan naučne zajednice, većem interesu za bolje razumevanje osećanja i opštenja među ljudima.

 

 

Govor tela je deo ljudske evolucije, ali i, kao mnogi drugi aspekti ljudskog ponašanja, precizna mešavina nasleđenih genetskih osobina i uticaja okruženja. Neki aspekti govora tela svakako su genetski nasleđeni, prisutni među svim ljudima, dok drugi to definitivno nisu.

Evolucijska svest o govoru tela je fascinantna, u smislu toga da se njegova svrha i te kako može iskoristiti.

Ljudska bića često lažu, obmanjuju, prikrivaju, manipulišu i pretvaraju se, i to je, jednostavno, u našoj prirodi.

Zbog toga, kod ljudi stalno postoje pokušaji da pretpostave šta je drugima na umu.

Potreba za razumevanjem onoga što se nalazi iza maske koja se pokazuje svetu, uvek se povećava srazmerno sa važnošću konkretnog međuljudskog odnosa.

Govor tela često pomaže ljudima da komuniciraju i reše problem, kada svesno ponašanje i verbalna komunikacija to možda ne uspevaju da učine.

 

Proučavanje govora tela postalo je popularno poslednjih godina, kada su psiholozi utvrdili da, putem gestova i izraza lica osobe, mogu da razumeju ono što ona želi da kaže.

Govor tela otkriva osnovna osećanja i stavove.

Predstavlja vrlo značajan udeo u komunikaciji, a prenosi se i tumači u određenom kontekstu.

Mnogi stručnjaci za ovaj vid komunikacije smatraju da se između 50 i 80 odsto ljudskog opštenja odvija neverbalno. Među ljudima je opšte prihvaćeno to da je neverbalna komunikacija veoma važna za bolje uzajamno razumevanje.

Govor tela je od ključnog značaja kada nekoga srećemo prvi put, jer su to situacije kada, za samo nekoliko sekundi, treba da formiramo neko mišljenje o drugoj osobi.

Ta početna, instinktivna procena, uvek se temelji više na onome što vidimo i osećamo o njoj, nego na rečima koje izgovara.

U mnogo slučajeva, oblikujemo svoje stavove i pre nego osoba uopšte progovori.

S druge strane, svojim govorom tela i neverbalnim signalima koje šaljemo, mi takođe ostavljamo utisak na ljude oko sebe.

Govor tela se stalno odigrava i tumači među ljudima, mada se to većinu vremena događa na nivou nesvesnog.

Osobe koje imaju sposobnost da dešifruju govor tela, često su u prednosti u odnosu na one koje mu ne pridaju puno važnosti.

 

 

Govor tela u većini slučajeva uključuje: položaj tela, blizinu, odnosno razdaljinu (i njenu promenu) između ljudi; izraze lica i kretanje očiju; dodirivanje sebe i drugih; vezu tela sa objektima i predmetima (olovkama, cigaretama, naočarima, odećom...); disanje i druge manje vidljive fizičke procese (rad srca, znojenje…).

Glas i drugi zvučni signali obično nisu uključeni u govor tela, ali način na koji se glas koristi vrlo je značajan (obično nesvestan) aspekt komunikacije, pored samih reči.

Slično je sa disanjem i radom srca, koji su obično isključeni iz mnogih opisa govora tela, ali su svakako neke od niza neverbalnih aktivnosti i signala koji su sastavni deo govora tela u punom smislu reči.

Oči su važan aspekt govora tela. Međusobni kontakt očima (pokreti, fokus, izražavanje...) znatno doprinosi uzajamnoj proceni i razumevanju, svesno i nesvesno. Bez reči, osećanje se može preneti jednim pogledom.

Tumačenje govora tela, posebno očiju i izraza lica, najčešće je instinktivno, ali, uz malo razmišljanja i znanja, možemo značajno povećati svest o ovim signalima, bilo da je reč o tome što prenosimo drugima ili onome što kod njih uočavamo.

Kada shvatimo da govor tela možemo poboljšati i tako unaprediti odnose, to stvara napredak u načinu na koji osećamo i komuniciramo sa drugim ljudima.

Primećivanje signala koje ljudi šalju putem govora tela, veoma je korisna društvena veština.

Uz malo truda, svako može da nauči kako da ih čita, a uz dovoljno prakse, to će postati rutina.

Naravo, u društvu ljudi nije poželjno držati se po strani, da bi se konstantno proučavao njihov govor tela. Besmisleno je na ovaj način sticati prednost nad njima, jer to definitivno sputava normalne međusobne odnose.

Neke osnovne stvari lako je uočiti i bez mnogo iskustva I detaljnog proučavanja.

Samopouzdana osoba će vas uporno gledati i imaće stabilno držanje.

Dugi kontakt očima je karakterističan za zaljubljene i one koji vam se dive.

Ako osoba priča brzo i nerazumljivo (mrmlja, zamuckuje…), onda laže (izvlači se) ili ne govori celu istinu (neodređena je).

Brzi, nevoljni i nesvesni trzaji lica odaju nešto što osobu iritira, zanima ili zabavlja.

Posmatranje u određenom kontekstu je ključ za razumevanje govora tela.

 

 

Udaljenost

Što su vam osobe fizički bliže, to imaju bolje mišljenje o vama.

Ako se drže na odstojanju, to znači da im je manje stalo do situacije ili osobe. Ako se udaljavaju, kada im se malo približite, stavljaju vam do znanja da ne žele da vaša interakcija bude prisnija od one kakva je trenutno. Ako se ne udalje, onda nemaju ništa protiv veće prisnosti, a ako odgovore tako što se i same približie, onda im se stvarno dopadate ili im je veoma prijatno u vašem društvu.

Treba napomenuti da se lični prostor (međusobna udaljenost) razlikuje od kulture do kulture, pa ono što neko smatra blizinom, za drugog predstavlja udaljenost.

 

Položaj glave

Glava nagnuta na stranu, znak je moguće naklonosti ili, ako se osoba smeje dok iskreće glavu, onda se igra ili čak možda i flertuje. Spuštena glava nagoveštava da postoji razlog zbog koga se osoba skriva.

Ako to čini kada dobije kompliment, možda je postiđena ili uplašena, drži distancu od sagovornika, ne veruje mu ili razmišlja nešto za sebe. Ako je spuštanje glave usledilo posle objašnjenja, onda osoba nije sigurna da je to što je rekla tačno.

U nekim kulturama, spuštanje glave se tumači kao znak poštovanja. Uzdignuta glava znači da je osoba zbunjena ili da vas izaziva, što zavisi od gestova očiju, obrva i usana.

 

Oči i pogled

Ljudi koji puno gledaju ustranu, nervozni su, lažu ili su rasejani. Međutim, ako osoba skrene pogled sa onoga ko govori, to lako može biti znak da je toj osobi ugodno ili ukazuje na podređenu ulogu.

Popreko gledanje uglavnom znači da je osoba nepoverljiva ili da je niste ubedili.

Ako neko često spušta pogled, onda je stidljiv ili plašljiv.

U nekim kulturama se smatra da, ako ne gledate čoveka u oči, onda ga ne poštujete, tako da ponekad i ovo može biti razlog što neko izbegava da vas pogleda.

Raširene zenice znak su da je osoba zainteresovana za vas i situaciju u kojoj se nalazite. Ipak, treba imati na umu i to da neki lekovi, alkohol i droge izazivaju proširenje zenica.

 

Kopiranje

Ako vas neko kopira ili imitira vaš izgled i ponašanje, to je iskreni znak da je zainteresovan za vas i da time pokušava da uspostavi prisnost sa vama. Pokušajte da, s vremena na vreme, promenite položaj tela i proverite da li će druga osoba uraditi nešto slično.

 

Položaj ruku

Ljudi sa skrštenim rukama zatvoreni su za društvene uticaje. Mada neki ljudi skrštaju ruke iz navike, to može biti znak da je osoba pomalo rezervisana ili da se ne oseća lagodno zbog nečega što misli da joj je mana, pa to pokušava da prikrije.

Ako su čoveku ruke prekrštene, a stopala postavljena u širini ramena, ovo je pozicija koja odaje čvrstinu ili autoritet.

Zabacivanje ruku iza vrata ili glave, znači da je osoba otvorena za diskusiju koja se vodi ili je samo, uopšte gledano, opuštena i ležerna. Ako su joj ruke na kukovima, možda nešto čeka ili je nestrpljiva.

 

Nervozni gestovi

Ako neko prolazi prstima kroz kosu, to je uobičajeni znak da se toj osobi dopadate. Ali, ako istovremeno vidite i podignute obrve, možete biti prilično sigurni da se njeno mišljenje u nečemu ne slaže sa vašim, a to možda ne želi da vam kaže.

Ako osoba nosi naočare i stalno ih namešta, a pri tom je blago namrštena, to takođe može da ukaže na neslaganje. Gledajte pažljivo kako biste bili sigurni da li ih namešta s razlogom, ili tek tako. Pogledajte da li ih namešta tako što drži okvir sa dva prsta, ili tu ima još nekih pokreta sa strane naočara. Namrštene obrve bi trebalo da vam odaju o čemu se radi.

Spuštene obrve i škiljenje znače da osoba pokušava da razume ono o čemu se govori ili šta se dešava, i to najčešće skeptično.

 

Položaj i pokreti stopala 

Cupkanje nogom, prebacivanje težine ili pomeranje stopala često će značiti da je osoba nestrpljiva, uzbuđena, nervozna ili uplašena. Osobe sa poremećajem hiperaktivnosti i deficita pažnje konstantno će pomerati noge. Ovo je u potpunosti nesvesno i, mada je pomalo ekscentrično, može se zaustaviti.

Ako osoba sedi sa nogama prekrštenim u predelu članaka, to uglavnom znači da je opuštena.

Ako osoba, dok stoji, uglavnom drži stopala jedno uz drugo, to verovatno znači da se trudi da, u nekom pogledu, bude „ispravna“. Ako stopalima namerno dodiruje vaša, onda flertuje.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat