» Najveće misterije: Vojnićev rukopis

Najveće misterije: Vojnićev rukopis

Najveće misterije: Vojnićev rukopis

 

 

Vojnićev manuskript je detaljna knjiga koja ima 240 stranica i napisana je na jeziku ili pismu koje je potpuno nepoznato.

Stranice rukopisa su prepune raznobojnih ilustracija čudnih dijagrama, događaja i biljaka.

Rukopis je dobio ime po poljsko-američkom trgovcu knjigama Vilfridu M. Vojniću, koji je pronašao rukopis 1912. godine. Analizom rukopisa potvrđena je jedino njegova starost, napisan je u razdoblju između 1450. i 1520. godine. Od otkrića do danas, ova knjiga je najveći izazov za ljubitelje zagonetki.

 

Posle II svetskog rata, američki kriptografi, koji su dešifrovali kod japanske mornarice, odlučili su da posvete pažnju svetski poznatim kodiranim tekstovima. Uspeli su da dešifruju sve, osim Vojnićevog.

 

Zbog sistematizovanih poglavlja, danas se zna da se knjiga sastojala od 272 stranice, 17 poglavlja po 16 stranica. Kada je Vojnić nabavio rukopis, neke stranice su već nedostajale.

 

Knjiga je pisana ptičjim perom, a osnovne boje su naknadno dodate na ilustracije. Tekst je pisan s leva na desno, a duži delovi su raspoređeni u paragrafe. Ukupan broj znakova u knjizi je oko 170.000. Većina znakova napisana je u jednom ili u dva poteza. Analizom rukopisa potvrđeno je da je autor koristio azbuku koja je imala između 20 i 30 znakova.

 

Kvalitet rukopisa ukazuje na to da je autor pisao s lakoćom, što znači da je potpuno vladao ovim neobičnim slovima. Kao i u našem modernom pismu, reči su razdvojene malim razmakom. Cela knjiga sadrži oko 35.000 reči. Zanimljivo je i to da se neka slova nalaze samo na počecima ili krajevima reči.

 

Knjiga sadrži vrlo malo reči na poznatom jeziku, i to u delu o astronomiji, gde su imena meseci ispisana na starolatinskom. Nije dokazano da li su ove reči deo originala ili su dodate naknadno.

 

Zbog svih tajni koje ga okružuju, manuskript je postao poznat kao najmisterioznija knjiga na svetu. Postoje mnoge teorije o poreklu i prirodi rukopisa. Zbog mnogobrojnih slika čudesnog bilja, neki smatraju da je ovo bio priručnik nekog lekara, iscelitelja ili alhemičara, ali činjenica da su mnogi dijagrami u vezi sa astronomijom i biologijom nepoznatih bića, navela je neke teoretičare na pomisao da je knjiga možda došla sa druge planete.

 

Stiven Baks, profesor primenjene lingvistike na Univerzitetu u Bedfordširu, u Engleskoj, tvrdi da je dešifrovao 14 karaktera rukopisa i da može da pročita neke delove teksta, poput reči korijander, kukurek i kleka, pored njihovih ilustracija.

Takođe tvrdi da je pronašao reč taurus (bik), napisanu pored ilustracije zvezdanog jata Plejade, u sazvežđu Bika. Na ideju da pronađe adekvatne nazive u tekstu, došao je prateći istorijski pristup koji je pomogao u dešifrovanju egipatskih hijeroglifa i drugih tajanstvenih natpisa.

Vojnićev rukopis se sada nalazi u biblioteci retkih knjiga, na Univerzitetu Jejl.

Profesor Baks napominje da je potrebno još mnogo vremena da bi se rukopis razumeo, ali da je prvi korak učinjen. On se nada da će i drugi lingvisti pokušati da protumače njegov sadržaj, ali za sada smatra da je knjiga verovatno neki traktat o prirodi, možda na nekom od bliskoistočnih ili drugih azijskih jezika.

 

Iako su uzorci, dužina riječi i kombinacije simbola u rukopisu slični onima u postojećim jezicima, neka novija istraživanja pobudila su sumnje da tekst možda nema nikakvog smisla i da bi mogao biti lukava prevara. Po jednoj teoriji, napravio ga je engleski avanturista Edvard Keli, kako bi prevario Rudolfa II, cara Svetog rimskog carstva.

 

U najnovijem istraživanju, Marčelo Montemuro i njegove kolege sa Univerziteta u Mančesteru, analizirali su tekst novom metodom.

Umesto potrage za uzorcima u samim rečima, pomoću njihove tehnike traže se globalni uzorci u učestalosti i nizanju reči koje bi mogle ukazivati na određeno značenje.

Ovaj metod koristi formulu koja traži entropiju svakog termina, odnosno meri ravnornerost njegovog rasporeda. Metod se oslanja na činjenicu da će se reči koje su posebno važne pojavljivati učestalije.

Istovremeno, on razlikuje reči koje sadrže malo informacija, poput rečca, predloga i veznika, koje bi trebalo da budu ravnomerno zastupljene u celom tekstu, od reči koje sadrže puno informacija i mogu se pojaviti samo u delovima koji se bave određenom temom.

Otkriveno je da se reči visoke entropije nalaze u delovima knjige koji su ilustrovani biljkama, odnosno onim koji se najverovatnije bave botanikom ili lekovima, i da su češće međusobno povezane nego što su u vezi sa rečima iz drugih delova knjige, koji bi se mogle baviti astrologijom, biologijom i receptima.

 

Ova tehnika entropije testirana je 2009. godine na nekim od najpoznatijih svetskih dela, kao što su Darvinova kniga “O poreklu vrsta” I Melvilov roman “Mobi Dik”.

 

Za tehniku je karakteristično i to da meri optimalni način okupljanja reči, kojim se povećava njihova informaciona vrednost.

U novelama ili člancima koji se bave određenom tematikom, “grozdovi” povezanih termina visoke entropije prilično su veliki i obično sadrže nekoliko stotina reči.

S druge strane, u tekstovima koji se uglavnom sastoje od nepovezanih citata, “grozdovi” povezanih reči su značajno manji.

 

Montemuro i njegovi saradnici uporedili su karakteristike Vojnićevog rukopisa sa nekim poznatim svetskim tekstovima slične dužine, sa računarskiim kodom u jeziku “Fortran” i sa fragmentima DNK kvasca.

Utvrdili su da “grozdovi” ljudskih jezika uglavnom sadrže između 500 i 700 reči, “Fortran” oko 300, a DNK kvasca 10, dok Vojnićev rukopis sadrži oko 800 reči.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat