» Masovne histerije

Masovne histerije

Masovne histerije

 

Pojam histerije potiče od starogrčkog naziva za matericu (hystera).

Pojava je, u antičko doba, prvo uočena kod žena nerotkinja i mladih udovica, pa je dovedena u vezu sa stresom usled nedostatka majčinstva ili seksualnog života.

Mada se dugo mislilo da od histerije pate samo žene, vremenom je utvrđeno da ona pogađa oba pola, pa i čitave grupe ljudi istovremeno.

Iako su mnoga ranija shvatanja o njoj prevaziđena, još uvek postoje mnoge nedoumice i zablude o tome šta histerija zapravo jeste.

 

Današnja zvanična medicina i psihologija, pod histerijom podrazumevaju ispoljavanje određenih vidova neurotičnog ponašanja, kod kojih su prisutne raznovrsne telesne, čulne i motoričke reakcije.

Najčešće su to preterana razdražljivost, napadi nekontrolisanog smeha i plača, panična strepnja i strah, mučnina i povraćanje, bolovi i grčevi u različitim delovima tela, halucinacije ili “somnabulizam” (mesečarstvo; hipnotičko stanje između sna i budnosti; trans praćen vizijama i vančulnim iskustvima).

S obzirom na to, ove discipline prave razliku između histeričnog karaktera, histeričnog napada i histerične oduzetosti, pa ih na različite načine i tretiraju…

 

 

 

 

Masovna histerija zvanično se definiše kao sociopsihološki fenomen opsesivnog ponašanja grupe ljudi, sa neobjašnjenim uzrocima i simptomima.

Po medicinskim tumačenjima, ona uglavnom započinje kod pojedinca, kao posledica bolesti ili nekog drugog stresnog stanja, a zatim se slična ispoljavanja odjednom pojavljuju i kod drugih ljudi u okruženju, najčešće u vidu opšte mišićne slabosti, konvulzija i glavobolje.

U psihologiji se smatra da ovaj fenomen izazivaju lažna ili preuveličana verovanja, koja nastaju spontano i zahvataju veće grupe ljudi u nekom regionu, sa karakteristikom naglog povećanja broja slučajeva, ali i brzog, naizgled neobjašnjivog povlačenja simptoma.

Naučna teoretisanja o mogućim uzorcima masovnih histerija, uglavnom se, kao i u slučaju nekih drugih pojava, svode na priče o zagađenoj vodi i životnoj sredini, zatrovanoj hrani, namernoj ili nehotičnoj upotrebi određenih droga, psihotičnim reakcijama izazvanim strahom i depresijom usled loših životnih uslova…

 

Mnogi proučavaoci paranormalnih pojava smatraju da “masovna histerija” najčešće predstavlja naknadno, površno objašnjenje, kojem se pribegava kako bi se diskreditovali, pa i okrivili ljudi koji su doživeli ili videli nešto neuobičajeno (ili nedozvoljeno), što zvanične strukture ne mogu (ili ne žele) da priznaju i objasne…

 

 

 

 

 

Fenomen masovne histerije dobro je poznat već vekovima, često se pojavljivao kao tema u slikarstvu i književnosti, a u novija vremena, prisutan je u mnogim filmovima i televizijskim serijama.

Tokom poznate istorije, zabeleženi su različiti slučajevi “zaraznog ludila” u narodu.

Vekovima se dešavalo to da se, kod odjednom omamljene mase, bez nekog vidljivog uzroka, pojavljuju “neobjašnjivi simptomi i potpuno iracionalna ponašanja”.

Neki slučajevi su okarakterisani kao nadasve bizarni, pa se često izdvajaju kao primeri za iščuđavanje, a često i za podsmeh, mada uopšte ne deluju komično…

 

Neki od njih su predmet viševekovnih razmatranja i pokušaja razjašnjavanja, kao što je dobro poznati lov na veštice u Sejlemu.

 

Jedan od najpoznatijih slučajeva, podstaknut putem medija, nastao je tokom emitovanja naučno-fantastične radijske drame “Rat svetova”, 1938. godine, kada je, zbog izostavljanja upozorenja o tome da je reč o dramskom programu, više od milion slušalaca podleglo masovnoj panici, napustilo domove i potražilo spas na raznim skrovitim mestima.

 

Razna viđenja letećih tanjira i “natprirodnih stvorenja”, koja do danas nisu demistifikovana, pa se obično objašnjavaju masovnom histerijom, postaju gotovo svakodnevna pojava…

 

U ovom veku, za masovne histerije su sve više zaduženi razni teroristički napadi i epidemije novih bolesti…

 

 

 

 

 

 

Koro

 

Ovo je oblik kulturno uslovljenog, paničnog verovanja, prisutnog širom Azije, Afrike, a donekle i u Evropi, da se muški polni organ, iz nekih razloga, uvlači i smanjuje, do njegovog potpunog nestajanja, što na kraju izazva smrt.

Ova pojava često je uzimala oblik masovne histerije, sa najrazličitijim i najneverovatnijim pokušajima muškaraca da spreče nestajanje svog omiljenog organa.

U ovakvim slučajevima, nije uvek bila reč samo o plemenskim verovanjima iz primitivne prošlosti.

Jedna od pravih epidemija ove pojave, izbila je 1967. godine u Singapuru, kada su mediji objavili priču da su neki ljudi doživeli ”koro” pošto su pojeli meso svinje vakcinisane protiv svinjskog gripa.

Nakon objave, u jednom danu su zabeležene još stotine sličnih slučajeva, kao i nagli pad prodaje svinjetine...

Ženska varijanta “koroa” predstavlja pojavu (ili samo histerični strah od) smanjivanja grudi i uvlačenja bradavica.

 

 

Piblokto

 

Pojava sa ovim imenom, zvana još i “arktička histerija”, u ovim predelima pogađa žene plemena Inuita.

Poremećaj se javlja zimi i za vreme “belih noći”, kada se „pohisterisale” žene upuštaju u svakakve opasne i iracionalne dogodovštine, nakon čega sledi potpuna amnezija o sopstvenom stanju i ponašanju.

Napadi se u plemenu dešavaju povremeno i smatraju se sasvim uobičajenim, a prvi put su opisani 1892. godine, tokom ekspedicije na Grenland.

Istraživači su kao verovatne razloge za ovakvu histeriju naveli potisnute seksualne frustracije inuitskih žena, nastale zbog patrijarhalnog plemenskog uređenja.

 

 

 

 

 

 

 

Amafufunyana

 

U Južnoj Africi, ovako se naziva bolest zaposednutosti duhovima, koja se smatra posledicom zlih vradžbina.

Pogođeni imaju zvučne halucinacije, pri čemu im se čini da im glasovi dolaze iz sopstvenog stomaka.

Oni se, po pravilu, opisuju kao veoma agresivni i zapovednički nastrojeni, neretko govore i na nepoznatim jezicima, a svom domaćinu prete napadima, teraju ga na nasilje ili samoubistvo.

Ovaj vid masovne histerije dovodi se u vezu sa šizofrenijom, čiji je “najveći problem u tome što je veoma zarazna”, a to je utvrđeno pošto je u jednoj srednjoj školi, za relativno kratko vreme, zabeleženo preko 400 ovakvih slučajeva.

 

Za područje Južne Afrike vezuju se i histerije smeha.

Jedna od njih je uzela maha 1962. godine, kada joj je, u misionarskoj školi za devojke, podleglo više od 150 učenica, koje su neprekidno urlale od smeha, od nekoliko sati do čak 16 dana.

Pošto je škola zatvorena, a histerične devojčice poslate kućama, histerija se proširila na okolna mesta.

U jednom selu, nekontrolisano se smejalo više od 200 ljudi, toliko da ih je to dovodilo do plača, vrištanja, nesvestice i gušenja.

Procenjuje se da su, do kraja, epidemijom bile zahvaćene hiljade ljudi.

Nakon sumnji na kontaminiranost sredine i mnogobrojnih tužbi, sprovedene su hemijske analize kojima se, međutim, ništa nije otkrilo.

 

 

 

 

 

 

Crazy sickness

 

Ova pojava, koja je okarakterisana kao “izuzetno zarazna bolest”, uglavnom (mada ne isključivo) pogađa devojke od 15 do 18 godina, u Centralnoj Americi.

Posle iznenadne glavobolje, uznermirenosti, mučnine i bezrazložne nervoze, žrtve nakratko padaju u nesvest, a zatim skaču i počinju od nečega da beže.

Druge ljude nazivaju „đavolima” i pokušavaju da se od njih odbrane raznim oštrim predmetima.

Pritom same ne pokazuju ikakve reakcije na bol i dobijaju nadljudsku snagu, uspevajući da bace dvojicu odraslih muškaraca.

Po nekim izveštajima, izvesne žrtve čak povraćaju sasvim bizarne stvari, kao što su paukovi ili dlake.

Po završetku napada, oboleli imaju amneziju i ne sećaju se ničega što se desilo od trenutka pojave nesvestice.

 

 

Samostanske histerije

 

Pretpostavlja se da su za izbijanje masovnih histerija posebno pogodna izolovana mesta, sa snažno povezanom grupom ljudi i čvrstim sistemom pravila i uverenja.

U srednjem veku, mnogi mladi ljudi su prisilno bivali zamonašeni i na taj način prisiljeni na rigorozan i oskudan način života, praćen svakodnevnim pokoravanjem autoritetu i teškim fizičkim radom.

U takvim uslovima, razne vrste histeričnih napada nisu bile retka pojava.

 

U Francuskoj je prijavljen slučaj glasnog mjaukanja pohisterisalih opatica, koje je trajalo po nekoliko sati, iz dana u dan.

Dodatni zabrinjavajući faktor bilo je to što se mačka smatrala đavoljim slugom, pa je ova pojava okarakterisana kao zaposednutost demonima.

U slučaj je bila uključena policija, a dovedeni su i sveštenici zaduženi za egzorcizam i „čišćenje” zatrovanog manastira.

 

U Nemačkoj je, u XV veku, zabeležen slučaj da je opatica odjednom počela da ujeda svoje družbenice, što je dovelo do nezaustavljivog međusobnog ujedanja svih ostalih.

Ova histerija se brzo proširila, čak i van manastirskih krugova, širom Saksonije, a zatim je prešla granicu, nastavila se u Holandiji i stigla sve do Rima.

 

 

 

 

 

Ples do smrti

 

Tokom istorije, a posebno u srednjem veku, često je dolazilo i do pojave histerije plesa.

Neki od kolektivnih plesova organizovani su namerno i sa određenom svrhom, jer se verovalo da se njima stvara zaštita od duhova ili sprovodi čišćenje tela od otrova i bolesti.

Za mnoge srednjovekovne igranke ipak nije dato obrazloženje.

Zabeležen je slučaj koji se desio u Strazburgu, u XVI veku, kada je jedna žena počela da igra nasred ulice, da bi joj se za kratko vreme pridružilo preko 400 ljudi, koji danima nisu ni jeli, ni spavali, već samo mahnito plesali, dok im noge nisu prokrvarile.

Mnogi su tokom plesa kolabirali, zbog nedostatka tečnosti i iscrpljenosti, a neki su umrli na licu mesta, od srčanih i moždanih udara.

 

 

 

 

 

Slučajevi koji se naknadno karakterišu kao kolektivna histerija, sve su češći, rasprostranjeniji i raznovrsniji, a neki od njih čak poprimaju globalne razmere.

Zvanični mediji u većini slučajeva samo doprinose širenju ovakvih pojava, ali se ne bave istraživanjem stvarnih razloga za njihov nastanak.

Nakon hemijskih, bioloških i drugih analiza potencijalnih uzročnika, koje se sprovode u nadležnim državnim institucijama, kao uzrok se po pravilu demantuje bilo kakva vrsta trovanja, zagađenja, zračenja...

Programiranje i kontrola uma, razni vidovi delovanja na podsvest…, nikad se zvanično i ne spominju.

Na kraju sve vodi do univerzalnog zaključka da se ove pojave dešavaju “na nervnoj bazi”, što je čarobna dijagnoza koja ih sve svrstava u isti koš.

 

Nezavisni istraživači i mediji sve češće dolaze do zaključka (a u poslednje vreme i do dokaza) da se masovne histerije u svetu izazivaju smišljeno, kako bi se, zahvaljujući opštoj panici, sprovela manipulacija nad stanovništvom, ostvarili različiti ciljevi i, naravno, ogromna finansijska dobit.

Oni nam sugerišu to da, u ovakvim slučajevima i prilikom njihovog razmatranja, umesto ograđujućeg zaključka kako je reč o “neobjašnjivom ludilu”, uvek imamo na umu sad već dobro poznati metod manipulacije, zvani “problem-reakcija-rešenje”, pa da se s pravom zapitamo ko je taj ko bi izazivanjem ovakvih pojava mogao najviše da se okoristi…

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat