» MALJ (EFEKAT STADA)

MALJ (EFEKAT STADA)

MALJ (EFEKAT STADA)

 

 

Većina sveta nije u stanju da prihvati činjenicu da veoma mali broj ljudi uspeva da manipuliše milijardama života, delujući kroz sve institucije i strukture, u svim zemljama.

Jednom kada ustanovite piramidalnu strukturu i znate način na koji se uslovljavaju umovi i stvarnost stanovništva, to postaje relativno jednostavno.

Kada nekolicina ljudi želi da nadzire i upravlja mnoštvom čovečanstva, na licu mesta moraju postojati određene strukture, koje su uvek bazirane na istom principu, bilo da reč o manipulaciji pojedincem, porodicom, plemenom, gradom, zemljom, kontinentom ili planetom.

 

Najpre se ljudima moraju nametnuti “pravila” o tome šta je ispravno, a šta pogrešno, šta je moguće a šta nemoguće, šta je zdravo a šta bolesno, šta je dobro a šta loše.

Većina će ljudi bespogovorno poštovati ta pravila, zbog “meee-meee” mentaliteta stada, koji u kolektivnom ljudskom umu preovladava bar poslednjih hiljadu godina.

Sledeća stvar je to da se malobrojnima, koji osporavaju nametnuta pravila, život mora učiniti krajnje neugodnim.

“Pravila” ili “konsenzusna stvarnost”, preko je potreban element kontrole, a najdelotvorniji način da se osigura pokoravanje tim pravilima, jeste zagorčavanje života onima koji se razlikuju.

Pojedince koji iznose drugačije poglede,stavove, verzije istine, stilove života…, treba držati podalje, kao crne ovce u ljudskom stadu.

Stado je već uslovljeno da prihvati pravila kao vlastitu stvarnost, pa ono svojom osornošću i neznanjem ismeva i osuđuje one sa različitim stilom života.

 

 

 

 

 

Time se na crnu ovcu vrši pritisak da se pokori, što ujedno služi kao upozorenje drugim pojedincima, koji takođe razmišljaju o odvajanju ili osporavanju preovlađujuće stvarnosti.

Potreba za različitošću i za iskazivanjem mišljenja koja pobijaju pravila, na ovaj način se podređuje strahu od onoga što će drugi ljudi misliti.

U stvari, reč je o strahu od toga šta će ovce koje nas okružuju reći i učiniti, ukoliko pokušamo da napustimo stado i preispitamo njegove uslovljene pretpostavke.

Ovakav mentalitet znači da mase same nad sobom sprovode red i poredak, držeći jedni druge na liniji.

Tako ovca ostatku stada postaje ovčarski pas.

Ovo je ništa drugo nego psihološki fašizam – policija misli, sa svojim agentima u svakom domu.

Postoje agenti koji su do te mere uslovljeni i umno kontrolisani, da uglavnom nemaju pojma da predstavljaju neplaćene kontrolore drugih umova.

Izgovor im je najčešće to da “samo rade ono što je najbolje za njihovu decu”, ali u stvari rade ono za šta su programirani da veruju da je najbolje za njih, kao što je programirano i njihovo uverenje da samo oni znaju šta je najbolje.

Sve je to deo opšte strategije, zvane “zavadi, pa vladaj”, presudne u slučaju kada nekolicina nadzire mnoštvo.

Svako igra ulogu u mentalnom, emocionalnom i fizičkom zatvoru svih drugih.

Kontrolori samo moraju odrediti pravila i povući pravi konac u pravo vreme, kako bi njihove ljudske marionete plesale u odgovarajućem ritmu.

Postižu to propisivanjem onoga što će se podučavati u sistemu koji smelo nazivamo obrazovanjem, kao i nadziranjem onoga što se definiše kao “vesti dana” u kontrolisanim medijima.

Na taj način, letargičnom i “zombiranom” stadu, koje ne postavlja nikakva pitanja, propisuje se sve što bi trebalo misliti o samom sebi, drugim ljudima, životu, istoriji i aktuelnim zbivanjima.

 

Jednom kada definišete pravila, nema više potrebe da kontrolišete svakog pojedinog novinara, reportera, vladinog službenika ili običnog građanina.

Mediji i institucije preuzimaju svoju istinu, iz tih istih pravila i službenih beležaka, automatski ismejavajući i osuđujući svakoga ko nudi drugačije viđenje stvarnosti.

 

Ovo što sledi, izvrsna je simbolična priča, tačnije – istiniti eksperiment o načinu na koji norme postaju prihvaćene, bez pitanja, pa čak i bez znanja o tome odakle potiču.

 

 

 

 

Eksperimentatori su pet majmuna stavili u kavez.

Unutar kaveza, obesili su banane na konopac i ispod njih stavili merdevine.

Čim je jedan majmun počeo da se penje uz merdevine, da bi dohvatio banane, svi su bili poprskani hladnom vodom.

I svi naredni pokušaji završili su se na isti način.

Posle izvesnog vremena, kada bi neki majmun pokušao da se popne na merdevine, ostali su ga, na grub način, uz batine, sprečavali u tome.

U nastavku eksperimenta, prskalice su isključene, a u kavez je, umesto jednog od majmuna, uveden novajlija.

On je, naravno, ugledao banane i pokušao da se popne do njih.

Na njegovo iznenađenje i užas, napali su ga svi drugi majmuni.

Nakon još nekoliko pokušaja, shvatio je da će ga drugi majmuni napasti i prebiti, ako i dalje bude pokušavao.

U sledećem koraku eksperimenta, uklonjen je još jedan od izvornih pet majmuna i zamenjen novim.

Pridošlica je, već pri samom pokušaju da kroči na merdevine, brutalno napadnut, pri čemu se dojučerašnji novajlija poprilično istakao u kažnjavanju.

Do kraja, svi izvorni majmuni su, redom, zamenjeni novim. Svaki novi majmun je, pri pokušaju da se popne uz merdevine, sve brutalnije napadnut od strane drugih.

Pritom, većina (ili, na kraju, niko od) napadača nisu imali pojma zašto im nije dopušteno da se popnu i zašto učestvuju u premlaćivanju najnovijeg majmuna.

Više nije bilo potrebe da ih prskaju hladnom vodom, jer se, i bez toga, nijedan majmun nikad više nije čak ni približio merdevinama kako bi pokušao da uzme banane.

Zašto? Jer, koliko su oni znali, takav je oduvek bio običaj u kavezu…

 

(Dejvid Ajk – “Efekat stada”)

 

 

 

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat