» Majakovski: Oblak u pantalonama

Majakovski: Oblak u pantalonama

Majakovski: Oblak u pantalonama

 

Vladimir Majakovski je najistaknutija pesnička ličnost ruskog futurizma, prvih godina revolucije i sovjetske vlasti.

Prodoran, markantan, visok, krupan, gromoglasan…

Od početka je bio buntovne i dinamične prirode, poseban kao ličnost i pojava, otvoren u nastupima i raspravama, čovek protesta i dinamičnog shvatanja života.

Deklamovao je svoja dela gde god je stigao.

Kao pesnik, bio je inovator, uveo je u poeziju jezik ulice, ekstatični ton, eksplozivni jezik, neobični rečnik, citate, nove žanrove poeme, stepenasti stih…

Tematski krug poezije Majakovskog, prostire se na opšteljudsku svakodnevnicu koja se ponavlja u svim vremenima.

 

U njegovoj poeziji se gotovo ne oseća granica između ličnog i društvenog, što je posebno izraženo u njegovoj najpoznatijoj poemi, koju je završio 1915. godine, pod prvobitnim nazivom “Trinaesti apostol”.

Pri cenzuri, izbacili su mu šest stranica teksta i naslov, postavivši mu pitanje kako može da spoji liriku sa velikom grubošću.

On je na to odgovorio: "Mogu ja, ako hoćete, da budem oblak u pantalonama", pa je, demonstrativno, ovo uzeo i za novi naslov poeme.

Slika ljubavi koja obuzima celog čoveka, jedna je od najkarakterističnijih slika u poemi i uopšte u njegovoj poeziji.

Nesrećna ljubav nije samo kobni lični neuspeh junaka poeme, nego i posledica društvene nejednakosti, večita tragedija klasnog društva.

Uporedo sa pobunom protiv osnova buržoaskog društva, u poemi "Oblak u pantalonama" izražena je lirika jednog velikog ljudskog srca koje je već umorno od samoće i ispunjeno ljubavnom čežnjom.

U njoj je iskazan i odnos Majakovskog prema čoveku uopšte, prema njegovoj sudbini, prema svetu čiji je deo.

Takođe, sadržan je i njegov odnos prema umetnosti, prema istoriji i epohi u kojoj je živeo.

Apostol-pesnik iz poeme, u iskušenju postaje običan čovek koga je život izmučio.

Surove slike njegove stvarnosti su u snažnom kontrastu sa nežnim, mekim, ličnim tonovima i ljudsko pesničko "ja" "stoji obavijeno plamenovima na lomači nezamišljene ljubavi koja ne sagoreva".

Poema “Oblak u pantalonama” je lirika progonjene usamljeničke duše, borba za novu estetiku, ali je i jedan poetski politički manifest, deklaracije čovekovih prava.

To je i prava revolucionarna poema.

Majakovski je u njoj izrazio svoje ideje i svoja predosećanja revolucionarnog pesnika, glasnika novih borbenih puteva ka ljudskoj sreći ovde, na zemlji, a ne u životu na onom svetu, gde je sreću tražio drevni san nesrećnika koje je prevarila religija.

 

 

 

 

 

Ljilja Brik je bila žena kojoj je Majakovski posvetio sva svoja dela.

U njegov život, ušla je iznenada, kao nepogoda.

Svojom pojavom i nastupom, potpuno ga je uzdrmala. Veoma lepa, glumica i povremeni pisac, putnica po Evropi, stalno prisutna u krugu umnih ljudi svoga vremena, svuda u samom centru pažnje.

Poreklom iz jevrejske porodice intelektualaca, kći advokata i poznate pijanistkinje.

Nekoliko slavnih slikara, među kojima su bili Šagal i Matis, naslikali su njene portrete.

Bila je udata kada se upoznala sa Majakovskim, razjarenim bikom ruske književnosti, kako su o njemu tada govorili njegovi savremenici.

Žena koja je preko noći učinila da joj Vladimir pije šampanjac iz šaka, nikoga nije ostavljala ravnodušnim.

Može se slobodno reći da je čak i Staljin bio njen obožavatelj.

Kada mu je 1935. godine uputila pismo, u kojem se žalila da je književno nasleđe Majakovskog nepravedno zapostavljeno, Staljin je naredio da se Majakovskom prizna značaj najvažnijeg pesnika sovjetske epohe, a kada se Ljilja 1936. godine našla na jednoj od lista izdajnika domovine, Staljin je lično precrtao njeno ime sa spiska za odstrel.

 

Kada je, 14. aprila 1930, jedan pucanj označio kraj života Majakovskog, bilo je sumnji i špekulacija o tome da su ga ubili agenti NKVD, između ostalog zato što je ovaj čovek svojevremeno zamerio Sergeju Jesenjinu to što je izvršio samoubistvo.

Međutim, ljudi koji su ga dobro poznavali, kao i oproštajno pismo koje je za sobom ostavio, mnoge su na kraju ubedili u to da se pesnik ubio ne mogavši više da podnese usamljenost i svakodnevnicu u kojoj je i njegova veza sa Ljiljom Brik postala suviše obična, možda čak i prazna.

 

Iako je bila smisao njegovog postojanja i stvaralaštva, Ljilja je o Majakovskom u svojoj autobiografiji pisala gotovo hladno, nezainterosovano i sa distance, kao o bilo kom poznaniku.

Majakovski je očigledno bio toga svestan, pa je čak nekim prijateljima poverio svoje sumnje da upravo Ljilja ruske agente obaveštava o svakom njegovom koraku.

Čovek koji je autor stiha „Zaustavite planetu, želeo bih da siđem“, i u svom oproštajnom pismu svedočio je o svojoj ljubavi prema Ljilji, a svima se na kraju obratio rečima:

„Za moju smrt ne krivite nikog i, molim vas, ne spletkarite. Pokojnik je to najviše mrzeo. Mama, sestre i drugovi, oprostite, ovo nije način, drugima ga ne preporučujem, ali ja nisam imao izlaza. Ljiljo, voli me.“

 

 

 

 

Oblak u pantalonama

 

I kao s panja glava sužnja,

dvanaesta ura je pala.

U oknima sumorne kišne kapi,

kreveljeći se,

nakrcale,

k'o urlanjem usta da su razjapile

himere s pariske katedrale.

Prokleta da si!

I pocijepa usta skoro krik.

Zar ti je i to malo?

Čujem:

nerv,

tiho, kao s kreveta bolesnik,

podigao se.

I, gle, u početku jedva je pošao

jedva,

onda je ustalasan,

jasan,

potrčao.

Sada je sa druga dva

očajno igrati stao.

Pao na plafon spratu niže.

Živci 

veliki,

mali,

mnogi,

pomamno skaču

i već gmižu.

Živci pali s nogu!

A noć se po sobi glibi i oko,

otežalo, odatle nikako da se ispravi.

Odjednom, vrata zacviliše, ko da

krčma zub na zub

ne može da sastavi.

Ušla si osorna, kao "na!"

Gužvajuci rukavice kao luda,

i rekla: "Da, znate, ja ću da se udam."

Pa šta, udajte se.

Ništa nije bilo.

Izdržaću.

Gledajte,

ja sam spokojan

k’o bilo pokojnika.

Sećate se?

Govorili ste:

"Džek London, novac, ljubav, strasti",

a ja videh samo jedno:

vi ste Đokonda,

koju treba ukrasti!

I ukrali su je.

Opet ću ljubav u terevenkama utući,

povije obrva ozarivši vatrom.

Pa šta! Ponekad i u izgoreloj kući

skitnice nađu dom.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat