» Ludilo genijalnosti

Ludilo genijalnosti

Ludilo genijalnosti

Neurološki podaci ukazuju na to da su kreativnost, sa jedne strane, i šizofrenija i manična depresija, sa druge, slična ili gotovo ista stanja uma. Karakteristika šizofrenije, hiperaktivnost u frontalnom i prefrontalnom  delu mozga, može da dovede do stvaranja neobičnih veza između naizgled nepovezanih predmeta ili ideja, što rezultuje deluzijama ili manijom. Upravo ovo pravljenje neobičnih veza je jedinstvena karakteristika i kreativnog uma. Čak dele i iste neurotransmitere: određeni nivo dopamina uzrokuje simptome šizofrenije, ali utiče i na stvaralački poriv. No, to nije siguran dokaz da je kreativnost isto što i mentalna bolest, s obzirom da je, po istom principu, i ljubav jedna vrsta ludila.

 

Ludvig van Betoven, veliki kompozitor koji je preminuo od posledica otkazivanja jetre, decenijama je sprovodio samolečenje alkoholom. Većina njegovih zdravstvenih problema, u današnje vreme bi možda bila rešiva, uključujući i njegov bipolarni poremećaj. Betovenovi napadi manije su bili dobro poznati u krugu bliskih prijatelja, a kada su bili na vrhuncu, komponovao je nizove dela zaredom. Neka od njegovih najčuvenijih dela nastala su tokom perioda pada raspoloženja. U tim trenucima, razmišljao je i o samoubistvu. Početkom 1813. godine, prošao je kroz toliko težak period depresije, da je potpuno prestao da vodi računa o svom izgledu. Kada bi provodio vreme u društvu, gotovo svaki put bi dobijao napade besa. Tokom tog perioda, gotovo je potpuno prestao da komponuje.

 

Veliki matematičar, nobelovac Džon Neš, imao je 21 godinu kada je svojim delom postavio temelje teoriji igara. Ubrzo, na vrhuncu karijere, zapao je u paranoidnu šizofreniju, koja je dugo ometala njegovu kreativnost i profesionalni život, sve dok nije naučio da se sa njom nosi.

 

Abraham Linkoln je uspevao da vodi zemlju kroz jedno zaista teško vreme, uprkos tome što je patio od teške depresije većinu svog života. Jedan od Linkolnovih biografa, opisao ga je kao "najdepresivniju osobu koju je ikada video". I njegova majka, kao i brojni članovi porodice njegovog oca, imali su simptome teške depresije, što ukazuje na to da je imao genetske predispozicije za ovo obolenje.

 

Mikelanđelo je bio "zaokupljen sopstvenom stvarnošću". Većina muških članova njegove porodice imala je slične simptome. Mikelanđelo je imao i poteškoća u ostvarivanju odnosa s ljudima i jedva da je imao ponekog prijatelja. Sve to, u kombinaciji s njegovom očiglednom genijalnošću u matematici i umetnosti, navelo je istraživače da veruju da je Mikelanđelo bio autističan.

 

Nije tačno utvrđeno od kojih je problema patio Čarls Darvin, ali koji god oni bili, bili su ozbiljni. Mada je on uglavnom bio usredsređen na fizičke simptome: stalno drhtanje, mučninu, histerični plač i vizuelne halucinacije (između ostalog), za koje je smatrao da su uzrok svih njegovih patnji, izgleda da je koren svega toga bila agorafobija. Darvinov strah od ljudi išao je tako daleko da je izbegavao i razgovore sa svojom decom.

 

Vinston Čerčil je bio veliki vođa koji se borio sa međunarodnim problemima, ali i sa sopstvenim umom. U svojim tridesetim godinama, dok je sedeo u Parlamentu, razmišljao je o samoubistvu. Prijateljima se žalio da ga proganja "crni pas depresije". Mnoge noći proveo je budan, pišući. Rezultat svega, bile su napisane 43 knjige. 

 

Vaslav Nižinski smatra se najvećim muškim plesačem svoga doba. Bio je poznat po svojim intenzivnim nastupima, divovskim skokovima i sposobnosti za ples na vrhovima prstiju što je u to vreme bilo neuobičajeno među muškim plesačima. Na žalost, do njegove 26. godine, kod njega su sve izraženiji bili simptomi šizofrenije, pa je ostatak života proveo u duševnim bolnicama.

 

Kurt Godel je bio brilijantni logičar i matematičar, savremenik i veliki prijatelj Alberta Ajnšatajna. Uprkos svakoj logici, Godel je strahovao je od toga da neko želi da ga otruje. Bio je toliko siguran u to, da je jeo samo onu hranu koju je njegova supruga kuvala, pod uslovom da je prvo ona okusi. Kada je njegova supruga bila hospitalizovana šest mjeseci, Godel je jednostavno prestao da jede, dok nije izgladneo do smrti.

 

Isaka Njutna, jednog od najvećih naučnika i genija svih vremena, bilo je najteže dijagnostifikovati, ali su istoričari saglasni s tim da je u njegovom slučaju bilo dosta "materijala" za psihologe. Njutn je patio od velikih uspona i padova u raspoloženju, što ukazuje na bipolarni poremećaj, u kombinaciji sa psihozama.

 

Vinsent Van Gog, poznati slikar i umetnik,  većinu svog kratkog života proveo je u konstantnim promenama raspoloženja. Okarakterisan kao izuzetno čudan, patio je od čestih epileptičnih napada, za koje se veruje da su uzrokovani neretkim konzumiranjem apsinta, pića koje je tada bilo veoma popularno među umetnicima, jer se verovalo da podstiče kreativnost. Veruje se da su njegova depresivna stanja bila praćena maničnim epizodama izuzetne jačine i enormne strasti. Izvršio je samoubistvo u 37. godini života.

 

Ernest Hemingvej, novinar, avanturista, pisac romana i kratkih priča, dobitnik Nobelove i Pulicerove nagrade, patio je od depresije, alkoholizma i stalne sklonosti samoubistvu. Tragajući za rešenjem svojih unutrašnjih problema, Hemingvej se više puta podvrgavao elektro-šok tretmanima, što je samo dovelo do gubitka memorije i produbljivanja stanja depresije. Kao i nekoliko članova njegove bliske porodice, i sam Hemingvej je, posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, konačno uspeo u svojoj nameri, usmrtivši se lovačkom puškom.

 

Nikola Tesla se svojom pojavom i životnim stavovima uvek razlikovao od ljudi u okruženju. Mogao je da u mislima stvori detaljnu sliku nekog uređaja, pre nego što ga napravi, što se u psihologiji stručno naziva vizuelno razmišljanje, ali umeo je i da zadivi poetičnošću, recitujući Geteovog „Fausta”, jednu od brojnih i omiljenih knjiga koje je znao napamet. Spavao je  najviše četiri sata dnevno. Bio je poznat po neobičnim opsednutostima i ćudljivom ponašanju. Veruje da je patio od opsesivno-kompulzivnog poremećaja, vrste neuroze koju odlikuju prinudne misli i prisilne radnje, u pokušaju da se neutrališu iracionalni strahovi. Ispoljavao je veoma čudno ponašanje u društvu dama sa bisernim nakitom. Osećajući se nelagodno pri samom pogledu na bisere, odbijao je komunikaciju ili jednostavno napuštao dotično društvo. Bio je opsednut brojem tri i svim brojevima deljivim sa tri. Ruke je uvek prao tri puta zaredom, u zgradu u kojoj je živeo ulazio je tek pošto bi tri puta obišao oko kvarta u kojem se nalazila. Odlučio se za samački život, tvrdeći da ne veruje da oženjeni muškarci mogu uspešno da se bave naukom i izumima, a poslednju deceniju života stanovao je u dvosobnom apartmanu hotela „Njujorker”, na 33. spratu, u sobi 3327.

 

Hauard Hjuz, američki milijarder, naftni magnat, inženjer, industrijalac i investitor, avijatičar poznat po postavljanju vazdušnih rekorda i gradnji aviona, filmski producent, reditelj, zavodnik i ljubavnik najlepših žena XX veka, koji je bio u stalnom strahu od neuspeha i, zbog toga, uvek na lekovima za smirenje, počeo je da gubi osećaj za stvarnost i doživeo je nervni slom. To ga je još više odvojilo od ljudi i pojačalo strah od zaraza i bakterija, zbog čega se povukao se u jednu malu kuću u pustinji. Ali, posle izvesnog vremena, počeo je da strahuje da ni tu nije bezbedan, pa je počeo da se seli iz hotela u hotel, stalno menjajući sobe. Iako je uglavnom odsedao u raskošnim hotelima, vrata i prozore zapečatio bi plastikom odmah po ulasku u sobu, koju su njegovi saradnici prethodno sterilisali i u njoj ostavili sve što mu treba. Jedina sigurna hrana, zaštićena od bakterija, bila mu je čokolada. Tako je, opterećen strahom, i okončao život. Iako je bio jedan od najbogatijih ljudi svog vremena, umro je od neuhranjenosti. Lekar koji je došao na uviđaj uporedio njegovo telo sa telima dopremljenim iz japanskih ratnih logora.

 

Virdžinija Vulf imala je nekoliko nervnih slomova, a posle očeve smrti, koju je izuzetno teško podnela, neko vreme provela je u duševnoj bolnici. Izbijanje Drugog svetskog rata bilo je kap koja je prepunila čašu njenog tananog nervnog stanja. Među brojne strahove koji su je mučili uvukla se i sumnja da se sa suprugom Leonardom nalazi na nacističkom spisku traženih Jevreja, pa se odlučila za jedino što je njena krhka duša mogla da odabere. Džepove mantila napunila je kamenjem i skočila u reku Uz, koja je proticala uz imanje na kome je živela u malom britanskom mestu Rodmel. Imala je 59 godina. Psihijatrijsko tumačenje ovog čina jeste da je Virdžinija Vulf svom samoubistvu dala značajan kulturni pečat. Ovozemaljski život napustila je kao prava feministkinja. Kamenje u džepovima bilo je savršen trik da njeno mršavo telo brzo potone. Znala je za verovanje da je žensko telo lakše od muškoga i da na površini vode ostaje duže od muškog. Telo joj je nađeno skoro mesec dana kasnije. 

 

Stiv Džobs, koji je takođe patio od opsesivno-kompulsivnog poremećaja, bio je čovek koji ne podnosi prljavštinu. Kada je osnovao svoju prvu fabriku u Kaliforiji, četvoronoške je po podu tražio trunčice prašine, kojih tu nije smelo da bude, baš kao ni na opremi. 

 

Kurt Kobejn, legendarni muzičar i frontmen grupe "Nirvana", koji se 1994. godine priključio takozvanom Klubu 27 – nesrećnoj grupi muzičara kao što su Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Džim Morison i drugi koji su preminuli u 27. godini života, naveo je mnoge na pomisao: “zašto”? Kurtu je još u ranom detinjstvu dijagnostikovan poremećaj koncentracije i pažnje, a kasnije depresija i bipolarni poremećaj. Njegovo beživotno telo, u kojem su nađeni tragovi heroina i sedativa, pronađeno je zajedno sa oproštajnom porukom adresiranom na njegovog zamišljenog prijatelja iz detinjstva. 

 

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat