» Lorka: Otvoreni balkon

Lorka: Otvoreni balkon

Lorka: Otvoreni balkon

 

Federiko Garsija Lorka, sin imućnog andaluzijskog zemljoposednika, rođen je 1898. godine u španskoj provinciji Granadi.

Iako nikad nije bio uspešan đak, 1919. godine odlazi u Madrid, gde studira pravo, književnost, slikarstvo i muziku, što je sve kasnije došlo do izražaja u njegovom bavljenju scenskom umetnošću.

Studirajući muziku, posebno se zainteresovao za narodne pesme i napeve.

Tokom svojih kasnijih putovanja po Španiji, posebno je bio usmeren na beleženje ovog narodnog blaga.

U Madridu je upoznao i družio sa mnogim tadašnjim španskim intelektualcima, kao što su umetnici Luis Bunjuel i Salvador Dali, što je na njega imalo veliki uticaj .

U ovom periodu, takođe se upoznao sa aktuelnim evropskim i svetskim zbivanjima i problemima.

Krajem dvadesetih godina, postaje depresivan, ponajviše zbog toga što u okruženju i među prijateljima nisu bile prihvaćene njegove homoseksualne (ili biseksualne) sklonosti.

Film „Andaluzijski pas“, na kojem su zajedno radili Bunjuel i Dali, Lorka tumači kao direktni napad na sebe, pa nakon toga odlazi na put po Americi.

Tokom 1929. i 1930. godine, boravi u SAD, najviše u Njujorku, a takođe posećuje Kubu i Argentinu.

Ameriku je doživeo kao svet praznine i teskobe, u kojem nema ničeg humanog, već je sve podređeno trci za novcem.

Svoje negativno viđenje američkog društva prikazao je u zbirci pesama “Pesnik u Njujorku”.

Nakon ovih putovanja, Lorka se vraća u novoproglašenu Republiku Španiju i, na poziv svog nekadašnjeg profesora, prihvata posao direktora i umetničkog animatora studentskog putujućeg pozorišta “La Baraka”, sa kojim obilazi sve krajeve Španije, od najbogatijih do najzabačenijih, i prikazuje dela španske klasike, sprovodeći ideju o društvenoj ulozi pozorišta.

 

Pobuna fašističkih snaga generala Franka, 1936. godine, izazvala je građanski rat u kojem je, na obe strane, poginulo najmanje pola miliona ljudi.

U to vreme, Lorka se zatekao u Viznaru, u Granadi.

Bavio se pisanjem o nepoštovanju prava Cigana, kritikovao uskogrudost buržoazije i, čak, govorio protiv ponovnog rimokatoličkog osvajanja Granade.

 

Iako se nije aktivno bavio politikom, Lorka je uhapšen i ispitivan, a zatim je, 18. Ili 19. avgusta 1936. godine, odveden na mesto zvano Baranko de Visnar, zajedno sa trojicom anarhista, i tu je streljan.

Streljački vod je, po priči očevidaca, svoj bes iskalio i na njegovom mrtvom telu, pljujući po njemu, dok su ga bacali u neobeleženu zajedničku grobnicu, nazivajući ga pogrdnim imenima, aludirajući na njegovu homoseksualnost.

 

Frankova vlada pokušala je da uništi svaku uspomenu na Lorku, tako što je uništila sva njegova dela i zabranila čak i pominjanje njegovog imena.

Međutim, prerana i mučka smrt učinila je Lorku međunarodnom kultnom figurom, koja je predstavljala takvu pretnju Frankovoj diktaturi, da su njegova dela čitavu deceniju bila zabranjena u Španiji.

Uprkos svemu, Lorka je, kao jedna od prvih i najslavnijih žrtava građanskog rata, ubrzo postao simbol svih žrtava političke represije i fašističke tiranije.

Jedan visoki oficir Frankovih snaga, izjavio je da je Lorka “svojim perom više naudio Franku nego bilo ko drugi puškom"…

 

 

 

 

Sedamdeset godina posle Lorkine smrti, a 32 godine od kraja Frankove fašističke diktature, posmrtni ostaci proslavljenog pesnika i dalje leže na istom mestu, na šumovitom proplanku pokraj sela Visnar, u Granadi.

Novi zakon o rehabilitaciji žrtava fašizma mogao bi da dovede do ekshumacije Lorkinih kostiju i njihovog polaganja u posebno obeleženu grobnicu.

Mnogi Španci smatraju da je skandalozno to što legendarni pesnik i dalje leži zakopan kao pas, ali se Lorkina porodica s tim ne slaže.

"Uspomena na Garsiju Lorku treba da živi kroz njegovo djelo, a ne kroz njegove kosti", izjavila je pesnikova rođaka Laura Garsija Lorka, koja insistira na tome da se grob ne dira.

Porodice dvojice ljudi koji su streljani zajedno s Lorkom, učitelja Dioskora Galinda i toreadora Franciska Galadija, traže da se njihove kosti iskopaju.

Njihov zahtev je podstakao sporenje oko pitanja šta učiniti sa Lorkinim posmrtnim ostacima, ako bi bili pronađeni.

Neki istoričari navode da bi ekshumacija mogla da pruži istraživačima nove, dragocene informacije, poput odgovora na pitanje da li je, pre streljanja, Lorka bio mučen.

"Lorkini posmrtni ostaci ne pripadaju samo njegovoj porodici, već Španiji i celom čovečanstvu", izjavio je Fransisko Gonzales iz Udruženja za obnavljanje istorijskog pamćenja, koje je pokrenulo kampanju za ekshumaciju.

 

Lorka je počeo da piše stihove kao petnaestogodišnji dečak.

Njegovu poeziju karakteriše artizam, uticaj tradicije i narodnih pesama. kao i lični, izrazito strastven doživljaj.

Pesnik je verovao, u praksi sprovodio i izjavljivao da u gradnji pesme vodi brigu i o najmanjem detalju koji obrađuje.

Uticaj narodne književnosti u Lorkinoj poeziji je očigledan, pri čemu nije akcenat na formi, već na temama. 

Pesnik nastoji da, kroz pojmove zvuka, boje i pokreta, prikaže dušu Andaluzije koja je obeležena znakom tragičnosti i primitivnog duha.

Osim poezije, Lorka se bavio slikanjem i pisanjem drama u kojima je opisivao patnju i ljudske strasti.

Njegove najčuvenije drame su “Krvava svadba”, “Jerma” i “Dom Bernarde Albe”.

 

U čitavom umetničkom opusu, njegov je lični doživljaj nagonski, prepun slutnji i tajanstvenosti, pa na čitaoca deluje kao nestvaran.

Mnogi smatraju da je, u pesmi “Romansa osuđenog”, predvideo vreme i način svoje smrti.

U svakom slučaju, “balkon” mu je i dalje otvoren... 

 

 

OPROŠTAJ

 

Umrem li,

ostavite balkon otvoren.

 

Dete narandže jede.

(Vidim sa svog balkona)

 

Kosac žito žanje.

(Čujem sa svog balkona)

 

Umrem li,

ostavite balkon otvoren.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari
avatar
2


  • 2016-09-06
avatar
Zeleno, volim te zeleno .....najpoznatija rečenica FGL iz pesme ,, Romansa mesečarka,,
  • 2016-06-27

Kategorije

Chat