» LAKONSKI GOVOR, SPARTANSKI ODGOJ

LAKONSKI GOVOR, SPARTANSKI ODGOJ

LAKONSKI GOVOR, SPARTANSKI ODGOJ

 

LAKONSKI (OD)GOVOR

 

Antički narod, zaslužan za ovaj izraz koji se i danas uveliko koristi, nosio je legendarno ime i ušao u legendu, pre svega po svojoj hrabrosti, ali i po drugim vrlinama duha, među kojima je sposobnost kratkog i jasnog izražavanja.

Lakonci (Lakedemonjani) bili su stanovnici Lakonije (Lakedemonije) u Staroj Grčkoj.

Treće, najpoznatije ime ove pokrajine, odnosno države, je Sparta, ista ona koja je bila poznata po specifičnom vaspitanju, spartanskom.

Lakonija se nalazila na jugu Peloponeza.

Ime joj je, po legendi, dao Zevsov sin Lakedemon, koji je, opet, grad Spartu nazvao imenom svoje supruge.

Oba su imena legendarnog porekla i međusobno se često izjednačavaju, jer se Sparta, kao grad-država, protezala i na šire područje.

 

Lakonci su bili su ratnički narod. Pobedom u Peloponeskom ratu (431-404 p.n.e.), nad Atinom, najrazvijenijom helenskom državom i najvećom pomorskom silom tog vremena, Sparta preuzima prvenstvo u Grčkoj.

Ali, u takmičenju sa Tebom (protiv koje 371. godine p.n.e. gubi bitku kod Leuktre), ova moćna država postepeno slabi, da bi sredinom II veka p.n.e, kada su Rimljani pokorili Grčku, postala nevažan grad u pokrajini Aheja.

 

U stalnoj borbi protiv neprijatelja, Lakonci su jačali ne samo svoje telo nego i duh.

Negovali su i cenili sažeto, precizno i jasno izražavanje, pa su ostali zapamćeni po kratkim, dobro smišljenim i duhovitim odgovorima svojim protivnicima.

Tako je nastao izraz lakonski odgovor.

 

 

 

 

Najpoznatiji, ujedno i najkraći, lakonski odgovor odnosio se na jednu pretnju Filipa Makedonskog.

Kada je ovaj veliki vojskovođa poslao spartanskim vođama preteću poruku: "Ako uđem u Lakoniju, sravniću Lakedemon sa zemljom", oni su mu odgovorili jednom jedinom rečju: "Ako".

 

Drugom prilikom, primivši poruku da Persijanci dolaze u tolikom broju, da će svojim strelicama zamračiti sunce, Lakonci su mirno odgovorili: "Barem ćemo se boriti po hladovini."

Na upozorenje, da je neprijatelja mnogo i da će im se teško odupreti, opet su imali spreman odgovor: "Utoliko će naša slava biti veća".

Jezgrovitost i izražajnost nije bila karakteristična samo za lakonske odgovore, nego i za njihov stil izražavanja uopšte.

 

 

 

 

 

 

Poznata je lakonska poruka Gorgone, žene spartanskog kralja Leonide, junaka sa Termopila.

Kada je ispraćala sina u rat, pružajući mu štit, kratko je rekla: "S njim ili na njemu!", što je značilo: "Ili mi se vrati živ sa štitom, kao pobednik, ili mrtav na štitu".

Spartanci su, naime, imali običaj da poginule ratnike donose kući na njihovim štitovima.

 

Najčuvenija lakonska poruka u istoriji, sigurno je Cezarov izveštaj Senatu nakon pobede nad Farnakom u bici kod Zele, 47. godine p.n.e. Sastojala se od samo od tri reči: “Veni, vidi, vici” ("Dođoh, videh, pobedih").

 

Tako, pored lakonskog odgovora, postoje lakonske poruke, lakonski stil, lakonski govor i, uopšte, lakonizam...

Pridev lakonski odnosi se na sve slučajeve sažetog, odsečnog, jasnog i iskričavog izražavanja, kakvo se u novija vremena neguje samo u aforizmima.

 

 

 

 

 

SPARTANSKI ODGOJ

 

Iako za nastanak izraza “spartanski odgoj” dugujemo Spartancima, odnosno Lakoncima, o njemu je teško govoriti lakonski.

Spartanci su bili ratnički narod.

Da bi se oduprli brojnim neprijateljima, morali su se dobro pripremiti, fizički i duhovno.

Slabima, neodlučnima i plašljivima nije bilo mesto među ratnicima Sparte.

Već pri samom rođenju, oni su se susretali sa veoma surovim običajem, koji se sastojao u tome da se kržljava i bolesna deca napuste, ubiju ili izlože zverima.

Spartanci su slabu decu ostavljali na gori Tajget i na drugim mestima.

One koji uspeju da prežive ovakvu selekciju, posle navršene sedme godine čekao je težak i strog vojnički odgoj, da bi se navikli na uslove ratničkog života.

U posebnim logorima, momci uzrasta od 7 do 18 godina, podeljeni u tri starosne grupe (od 7 do 12, od 12 do 15 i od 15 do 18 godina), čeličili su svoje telo fizičkim vežbama.

Bili su oskudno odeveni, spavali i leti i zimi na rogozini, bez pokrivača, hodali bosi po kamenju i dobijali hranu samo jednom dnevno.

Borbeni moral podizali su pevanjem junačkih pesama, posebno Homerovih epova, a uz to su izvodili ratničke igre i verske rituale.

Vaspitavani su tako da budu slepo poslušni u izvršavanju svih zadataka, hrabri u bitkama, surovi i lukavi.

Neposlušni su strogo kažnjavani, a fizički najizdržljiviji slavljeni su kao heroji.

Radi provere fizičke izdržljivosti dečaka organizovana su posebna takmičenja pod imenom Pinopedija.

Učesnici tih takmičenja nastupali su goli, prikazivali su borilačke veštine, a zatim su se pred žrtvenikom boginje Artemide izlagali javnom šibanju.

Najizdržljiviji u tom surovom takmičenju dobijali su pobednički venac i ukazivane su im velike počasti.

Najteže i najopasnije iskušenje u čeličenju mladih Spartanaca bile su tzv. kriptije, posebne akcije u kojima su pripadnici vladajućeg sloja društva, Spartijati, uhodili robove, Helote, sprečavajući na taj način moguće pobune.

Da ih ovi ne bi otkrili i poubijali, prerušavali su se u skitnice, hodali bosi i gladni i tako zalazili u helotske domove.

Ukoliko bi tom prilikom saznali za pripremanje kakvog otpora ili pobune, imali su zadatak da kolovođe tajno likvidiraju.

 

 

 

 

 

Odgoj ženske dece takođe je bio strog i naporan.

Devojčice su bile dužne da rade gimnastiku i da se upoznaju sa ratnim veštinama kako bi, ako ustreba, mogle braniti Spartu.

Ipak, za razliku od dečaka, nisu boravile u logorima, nego kod kuće.

Devojčice nisu išle ni u vojsku, dok su svi muškarci po navršenoj 18. godini, postavši efebi, bili dužni da izvršavaju vojne obaveze: da se i dalje bave gimnastikom, posebno petobojem (trčanje, skokovi, rvanje, bacanje diska i bacanje koplja) i da se usavršavaju u ratnim veštinama. Tek sa navršenih 30 godina, postajali su punopravni građani i mogli su da osnuju porodicu.

 

Ovakav način života u Sparti uslovio je i poseban odnos prema jeziku, kulturi i umetnosti.

Dramsko stvaralaštvo bilo je strogo zabranjeno, negovan je sažet, jasan, vojnički stil izražavanja (lakonski govor), dok govorništvo uopšte nije bilo cenjeno.

Najveće vrline bile su izdržljivost i neustrašivost.

U isto vreme, u demokratskoj Atini cvetala je filozofija, književnost, kiparstvo i druge umetnosti.

Spartanci su ostavili vidni trag jedino u zakonodavstvu (Likurgovi zakoni), a zapamćeni su i kao veliki ratnici i rodoljubi (Leonida).

 

Uz to, njihovo ime ostalo je trajno zabeleženo u svetskim jezicima, gde se izraz spartanski odgoj i danas upotrebljava kao opis strogog, asketskog vaspitanja, u vojničkom duhu.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari
avatar
zSmajli3  ( da li je dovoljno jezgrovito razmislja )
  • 2016-07-22
avatar
0
THIS IS SPARTA!!  biggrin
  • 2016-07-22

Kategorije

Chat