» Jan Kevin Kertis

Jan Kevin Kertis

Jan Kevin Kertis

 

 

Moj prvi susret sa iščašenim pesnikom Janom Kertisom i njegovom grupom, čudnog i naizgled pozitivnog, a u stvari jezivog i tajanstvenog imena "Joy Division", dogodio se negde sredinom osamdesetih, kada je glavni lik cele ove priče već postao legenda.

Naziv njegove grupe, “Vesela divizija”, uzet je iz žargonskog izraza koji je, u vreme Drugog svetskog rata, korišćen za grupu žena koje su, u koncentracionim logorima u nacističkoj Nemačkoj, bile prisiljene da se prostituišu sa nacistima.

 

I danas, kada pomislim na njega, na pamet mi uvek, ne znam zašto, padaju "A Clockwork Orange" (1971) i "Trainspotting" (1996), kao neke granične vrednosti vremena koje je Jan svojim opusom zahvatio, mada mu se ovozemaljski život baš nije striktno poklapao sa ovim periodom.

 

Jan Kertis (1956-1980) bio je pevač i tekstopisac britanskog dark-rok sastava “Džoj divižn”, koji se smatra pionirom “novog talasa”, “crnog talasa” i “gotike”.

Izuzetno dubokog i sugestivnog glasa, sa teatralnim scenskim nastupima koji su ličili na epi-napade, izazivao je kod publike šok i nedoumicu, jer nikad nije mogla da utvrdi da li je reč o predstavi ili je zaista u pitanju napad, pošto mu je, 1978. godine, stvarno dijagnostifikovana epilepsija, koju je opisao u pesmi "She’s lost Control".

 

 

 

 

 

Još od rane mladosti, izdvajao se svojim izgledom i ponašanjem. Dugokosi visoki momak, sa naglašenim i neartikulisanim pokretima, neobičnim stilom odevanja, našminkanim svetlim očima i crnim lakom na noktima, voleo je da skreće pažnju na sebe, a ljudi su ga opisivali kao jednu od osoba „zbog kojih se prelazilo na drugu stranu ulice“.

Oduvek je bio sklon preterivanju u svemu i eksperimentisanju sa samim sobom. Fasciniran smrću i patnjom, često se samopovređivao, kako bi ispitao granice tolerancije na bol.

Krao je i konzumirao opasne lekove, namenjene onima koji boluju od teških psihoza i poremećaja u ponašanju, da bi na sebi ispitao njihovo dejstvo.

 

 

 

 

 

I pored njegove opšte poznate destruktivnosti i fanatizma, svi njegovi prijatelji tvrdili su da su poznavali sasvim drukčijeg Jana, blagonaklonog, velikodušnog i iskrenog čoveka, romantičnog dečaka “koji je plakao dok čita priče Oskara Vajlda”…

 

Smatra se da je većina njegovih pesama inspirisana ličnim životom, ali i mnogobrojnim problemima u okruženju..

 

Ne napunivši 24 godine, izvršio je samoubistvo vešanjem, u sopstvenoj kuhinji, pošto je odgledao jedan od svojih omiljenih filmova i više puta preslušao album Igija Popa "Idiot".

 

Kremiran je i sahranjen na lokalnom groblju, a na grobu mu je, po želji supruge Debore, uklesan naslov njegove najpoznatije pesme "Love Will Tear Us Apart".

 

 

 

 

 

 

Igra senki

 

Ka centru grada gde se svi putevi sreću

čekajući tebe

U dubine okeana gde sve nade tonu

čekajući tebe

Kretao sam se kroz muk bez pokreta

čekajući tebe

Istinu nađoh kraj prozora, u samom uglu sobe

 

U igri senki, glumeći svoju smrt

Ne znajući bolje

Dok su u četiri reda postrojene

Ubice igrale

S mirisom hladnog čelika na njima

Tela su pošla da se spoje

Samo u neverici gledah, kad sva gomila ode

 

Učinio sam sve, sve što sam želeo

Dozvolio da te upotrebe za njihove ciljeve

Ka centru grada u noći, čekajući tebe

Ka centru grada u noći, čekajući te

 

 

 

 

 

Ljubav će nas rastaviti

 

Kad sve se pretvori u rutinu

i ambicije su male

Kad je vreme prezira

ali emocije neće da rastu

I mi menjamo naše puteve,

krećemo u različitim pravcima

Tada ljubav, ljubav će nas opet rastaviti

 

Zašto je spavaća soba tako hladna

Okrenula si se na svoju stranu

Je l' to moj tajming bio pogrešan,

naša osećanja tako presušila

 

Pa ipak još postoji ta privlačnost

koju smo kroz život sačuvali

Ljubav, ljubav će nas opet rastaviti

 

Ti plačeš u snu

sve moje greške razotkrivaš

Imam neki osećaj

kako očaj prevladava

da nešto tako dobro

jednostavno više ne može da funkcioniše

Kada ljubav, ljubav će nas opet rastaviti

 

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat