» IZMEĐU DVA PLASTA SENA: BURIDANOV MAGARAC

IZMEĐU DVA PLASTA SENA: BURIDANOV MAGARAC

IZMEĐU DVA PLASTA SENA: BURIDANOV MAGARAC

 

“Buridanov magarac”, kojeg možda mnogi nismo upoznali pod ovim imenom, ali nam je dobro poznat po karakteru i, naravno, iz tuđih i sopstvenih iskustava, jedan je od najstarijih frazeologizama u našem jeziku.

 

Izraz je nastao u Francuskoj, u XIV veku.

U svojoj izvornoj, latinskoj verziji, glasi: Asinus Buridani (inter duoparta), što znači "Buridanov magarac (između dve livade)".

U ovakvom obliku, izraz se najčešće koristi u književnosti, među akademicima i u intelektualnim raspravama, dok se u običnom narodu najčešće kaže “magarac između dva plasta sena”. 

 

Nastanak izraza vezuje se za Žana Buridana, čije se prezime na francuskom izgovara kao Biridan, sholastičkog filozofa, profesora i rektora Univerziteta u Parizu, koji je živeo negde između 1300. i 1358. godine (ne znaju se tačno godine njegovog rođenja i smrti).

 

Bio je filozof nominalista. Nominalizam je jedan od dva glavna smera sholastičke filozofije, po kojem nisu primarne opšte ideje, nego samo pojedinačne stvari.

Na osnovu ove filozofije, opšte ideje i pojmovi, univerzalije, postoje tek posle stvari, kao nazivi koji predstavljaju obične misaone tvorevine i jezičke definicije. Ovome je suprotan pravac realizam, po kojem univerzalije postoje pre stvari.

 

Buridan se bavio proučavanjem kretanja bačenih tela, nebeskom mehanikom i kritikom tradicionalnih argumenata protiv kretanja Zemlje oko svoje ose, kao i brojnim filozofskim pitanjima, posebno onim koja su zastupljena u delima Aristotela.

Proučavao je pitanje slobode volje i zastupao mišljenje da je ovaj problem logički nerešiv, dokazujući to, navodno, na primeru neodlučnog magarca.

 

U Buridanovim delima ne postoji ova priča o magarcu. Verovatno su mu je pripisali drugi, kao, uostalom, i to da je napisao delo "Most magaraca", priručnik iz silogistike (nauke o zaključivanju), pomoću kojeg je i totalna dileja mogla da nauči osnovna logička pravila.

 

 

 

 

Najverovatnije je to da je Buridan, na svojim predavanjima, pominjao primer sa magarcem, ili nešto slično tome.

On je bio odličan poznavalac (i kritičar) Aristotelovog dela, a ovaj je grčki filozof (384-322 godine p.n.e), u raspravi o nebu,  pisao o neodlučnom čoveku koji stoji na istoj udaljenosti od jela i pića, trpi glad i žeđ, a ne miče se.

 

I poznati italijanski pesnik Dante Aligijeri (1265-1321), u svojoj "Božanstvenoj komediji", govori o čovekovoj neodlučnosti, kada se nađe između dva podjednako snažna motiva ili izazova.

 

 

Naša priča govori o magarcu koji se, gladan i žedan, našao na jednakoj udaljenosti između dva plasta sena, pokraj kojih su stajale dve kante s vodom.

Magarac je bio toliko neodlučan po pitanju toga na koji će plast PRVO da navali (da se razumemo, bio je tako ‘alav, da je želeo oba, jedino se dvoumio između toga šta će mu biti predjelo a šta glavno jelo i, da je tu bio treći plast, problem bi se, sasvim sigurno, dodatno zakomplikovao večitim pitanjem dezerta i njegovog mesta u redosledu ishrane), da je ostao tu gde je i bio, skapavši od gladi i žeđi.

 

 

 

 

Ova je priča savršeno primenljiva na današnjeg čoveka, koji je na isti način razapet između raznih materijalnih dobara, kojima je privučen sa svih strana (uz svesrdnu pomoć sveopšte savremene egociljajuće propagande, čiji je nepisani logo “Imaš, dakle, postojiš!”), pritom postepeno umire duhovno i, na kraju, umire fizički, sa nesmanjenom, ali i neispunjenom željom da se svega zasiti.

 

Rob neodlučnosti, nemoćan da se opredeli između privlačnih ovozemaljskih ponuda, jednostavno nije u stanju da se doseti da podigne pogled ka nečemu što stoji iznad svega toga, prema “nebu”, odakle mu se pruža neka kvalitetnija “hrana”.

 

Buridanov magarac (između dva plasta sena) i danas je veoma popularan, koristi se u raznim delovima sveta i označava nekoga ko je u položaju da ga, na razne načine, vuku na više strana, a on sam nije u stanju da se odluči za neku od njih.

Moramo sebi priznati da smo, u ovom smislu, bar jednom u životu (a često i mnogo puta) bili – Buridanovi magarci.

 

 

 


  • Nazad
Komentari
avatar
Ovaj magarac astrooški bi dobro opisivao znak vage - libra.
Za taj znak se uglavnom vezuje opis da je neodlučan kada ima 
dve opcije na raspolaganju.
Imajući oko sebe nekoliko osoba iz tog znaka mogu da potvrdim
da je to tačno.
  • 2016-07-27

Kategorije

Chat