» Inspirativne poučne priče

Inspirativne poučne priče

Inspirativne poučne priče

DA LI POSTOJI ZLO?

Jednog dana profesor na fakultetu je odlučio
da sa studentima započne raspravu.
Pitao je: “Da li je Bog stvorio sve što postoji?”
Studenti su u glas rekli da jeste.
“Baš sve?”, pitao je profesor.
“Da, sve.”, bio je odgovor studenata.
“U tom slučaju, stvorio je i zlo, zar ne?
Jer, zlo postoji.”, rekao je profesor.
Studenti su zaćutali, nisu imali odgovor na to pitanje.
Profesor je bio oduševljen jer je pokazao
da je vera samo mit.
Odjednom, jedan student je podigao ruku i pitao:
“Mogu li ja nešto Vas da pitam, profesore?”
“Naravno”, odgovorio je profesor.

“Da li postoji hladnoća?”
“Naravno, kolega. Zar nikad niste osetili hladnoću?”
“Zapravo, profesore, hladnoća ne postoji! Prema onome što smo učili iz
fizike, hladnoća je odsustvo toplote. Može se samo posmatrati da li
objekat ima i da li predaje energiju i svoju toplotu na druge objekte.
Bez toplote, predmeti su inertni, ne reaguju. Znači hladnoća ne postoji.
Mi smo stvorili termin HLADNO da bismo objasnili odsustvo toplote.”
“A tama?”, nastavio je student.
“Ona isto postoji.”, rekao je profesor.
“Opet grešite, gospodine. Tama je potpuno odsustvo svetlosti.
Možemo proučavati svetlost i osvjetljenje, ali ne i tamu. Nikolsova
prizma pokazuje mnoštvo različitih boja na koje se svetlost razlaže u
zavisnosti od talasne dužine.TAMA je termin koji smo mi stvorili da
objasnimo potpuno odsustvo svetlosti.”
I konačno, student je pitao:”A zlo, profesore, da li postoji zlo?”
Profesor je ćutao.
Student je nastavio:”Bog nije stvorio zlo!
Zlo je odsustvo Boga u čovekovom srcu,
ono je odsustvo ljubavi, čovečnosti i vere.
Ljubav i vera su kao toplota i svetlost. Oni postoje.
Njihovo odsustvo dovodi do zla.”
Sada je profesor zaćutao.
Student se zvao Albert Ajnštajn.



ČETIRI SVEĆE

Četiri sveće su gorele polako. Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor.

Prva sveća reče: „Ja sam MIR – ljudi me ne uspevaju sačuvati, nema potrebe da gorim, mislim da ću se ugasiti.“ I odmah se ugasila.

Druga sveća rekla je: „Ja sam VERA – nažalost, mnogi ljudi imaju površnu veru i ja ih ne zanimam, nema smisla da gorim i dalje.“ Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treća sveća je žalosno progovorila: „Ja sam LJUBAV – nemam više snage, ljudi često zaboravljaju na mene.“ I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je ušlo dete. „Šta je ovo?„, upitalo je dete. „Trebalo je da gorite do kraja.“ I rekavši to, počelo je plakati.

Tada se oglasila četvrta sveća: „Ne boj se, dok god ja gorim, moći ćemo da upalimo ostale sveće. Ja sam NADA.“



BLIZANCI

Blizanci u maternici razgovaraju:
– Veruješ li u život posle rođenja?
– Naravno, sigurno postoji nešto nakon rođenja. Možda smo ovde baš zato da se pripremimo na život posle rođenja.
– To je glupost. Nema života posle rođenja. Kako bi taj život uopšte izgledao?
– Ne znam tačno, ali uveren sam da će biti više svetla i da ćemo moći hodati i jesti svojim ustima.
– To je potpuna glupost. Znaš da je nemoguće trčati, i jesti svojim ustima, pa zato imamo pupčanu vrpcu. Kažem ti posle rođenja nema života.
– Pupčana vrpca je prekratka. Uveren sam da postoji nešto posle rođenja. Nešto sasvim drugačije nego ovo što živimo sada.
– Ali niko se nije vratio od tamo. Život se posle rođenja završava. Osim toga život nije ništa drugo nego postojanje u uskoj i mračnoj okolini.
– Pa ne znam baš tačno kako izgleda život posle rođenja, ali ćemo u svakom slučaju sresti našu mamu. Ona će zatim brinuti za nas.
– Mama?!? Ti veruješ u mamu, pa gde bi po tvome ta mama bila?
– Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujući njoj smo živi, bez nje ne bismo uopšte postojali.
– Ne verujem! Mamu nisam nikada video, zato je jasno da ne postoji.
– Da , moguće, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, možemo je čuti kako peva i miluje naš svet. Znaš, uveren sam da život posle rođenja zapravo tek započinje …

I bi svetlo…



FRIZER I BOG

Čovek je ušao u frizerski salon da se ošiša i skrati bradu kao i obično.Započeo je neobaveznu priču sa frizerom. Pričali su o raznoraznim stvarima i temama.

Iznenada su se dotakli teme o Bogu.Frizer reče: “Znaš šta, ja ne verujem u Boga.”“Zašto?” – upita ga čovek.“Vrlo prosto, izađi na ulicu i shvatićeš da Bog ne postoji.Objasni mi ovo: da Bog postoji, da li bi bilo toliko bolesnih ljudi na planeti?Da li bi bilo napuštene dece? Da li bi bilo ratova?Da Bog postoji, ne bi sigurno bilo patnje i bola.Da ima Boga, sigurno ne bi dopustio ove stvari da se dešavaju. Nema Boga.”

Čovek je zaćutao. Zvučalo je kao da frizer ima pravo. On sam nije imao kontra-argument.Par minuta je prošlo; frizer je završio svoj posao.

Čovek je platio, zahvalio se i izašao iz frizerskog salona.Ubrzo nakon što je izašao ugledao je čoveka sa dugom kosom i zapuštenom bradom.Izgledao je sav neuredan i nepočešljan. Čovek je na trenutak zastao gledajući ga.

Odjednom se okrenuo i vratio u frizerski salon i rekao frizeru:

“Znaš šta? Frizeri ne postoje!““Kako ne postoje?” – upitao je frizer.“Pa fino ne postoje, jer da postoje ne bi bilo neurednih i zapuštenih ljudi kao što je onaj na ulici kojeg sam sad video.“

“Prijatelju moj, frizeri postoje, samo što ljudi ne dolaze k njima.”, uzvrati frizer.“Tačno!”, potvrdio je čovek i dodao: “Isto tako i Bog postoji samo što ljudi ne dolaze k njemu!



AKO… -Radjard Kipling

„Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu

kada svi oko Tebe gube svoju i okrivljuju te za to;

Ako možeš da veruješ sebi kada svi u Tebe sumnjaju

i sam pridodaješ njihovim sumnjama;

Ako možeš da čekaš a da Ti ne dosadi ćekanje;

Ili ako si prevaren da sam ne varaš,

ili ako si omrznut da sam ne mrzis,

a da pri tom ne izgledaš predobar ni premudar;

Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju Tobom,

ako možeš da maštaš, a da Ti maštanje ne bude cilj;

Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom

i smatraš te dve varke da su potpuno iste,

ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao

izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale;

Ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio zivot

i da pogrbljen s` dotrajalim alatom opet mnogo stvaraš;

Ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive da Te služe dugo

iako si ih nemilice trošio

i da izdržiš kada nema ničeg više u Tebi sem volje koja Ti dovikuje:

“ISTRAJ!”

Ako možeš da razgovaraš sa nizima od sebe

i ne istakneš svoju superiornost;

Ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo;

Ako ni prijatelji, ni neprijatelji ne mogu da Te povrede,

ako Te svi cene – ali ne previše ;

Ako mozes da ispuniš jedan nezaboravni minut sadržajem

koji traje šezdeset sekundi,

Tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,

i iznad svega bićes čovek,

SINE MOJ!“



Kada sam zaista počeo voleti sebe… Čarli Čaplin

„Kada sam počeo da volim sebe
Shvatio sam da sam uvek i u svakoj datoj situaciji
Na pravom mestu i u pravo vreme
I razumeo sam da je sve sto se događa ispravno –
Od tada sam mogao biti miran
Danas znam. To se zove – POVERENJE

Kada sam počeo da volim sebe
Shvatio sam koliko može da uvredi nekoga
Kada pokušavam da ga nateram na nešto što ja hoću
iako znam da trenutak nije pravi
I da osoba nije spremna za to
čak i kad sam znao da sam ta osoba – Ja
Danas znam – To se zove- POŠTOVANJE

Kada sam počeo da volim sebe
Shvatio sam da su emotivni bol i tuga
Samo upozorenja da ne smem da živim protiv sopstvenih uverenja
Danas znam – To se zove- AUTENTIČNO POSTOJANjE

Kada sam počeo da volim sebe
Prestao sam da žudim za drugim životom
I video sam da je sve oko mene samo podsticaj za boljim
Danas znam – To se zove- ZRELOST

Kada sam počeo da volim sebe
Prestao sam da sebi uskraćujem slobodno vreme
I da stalno skiciram nekakve veličanstvene planove za budućnost
Danas radim samo ono u čemu uživam i što me zabavlja
što volim i od čega se od srca smejem
Na moj način i u mom ritmu
Danas znam – To se zove- ČASNOST

Kada sam počeo da volim sebe
Pobegao sam od svega što nije zdravo za mene
Od ždranja, ljudi, stvari i situacija
I od svega što me spušta i odvlači dalje od mene
U početku zvao sam to – Zdravi egoizam
Ali danas znam to je – LjUBAV KA SEBI

Kada sam počeo da volim sebe
Prestao sam da želim da sam uvek u pravu
Iako sam ruku na srce manje grešio
Danas znam- To se zove- SKROMNOST

Kada sam poceo da volim sebe
Prestao sam da živim u prošlosti i da brinem za buducnost
Sad živim samo u ovom momentu u kojem se sve događa
Tako živim svaki dan i zovem to OSVEŠĆENOST

Kada sam počeo da volim sebe
Prepoznao sam da me moje razmišljanje može učiniti jadnim i bolesnim
Ali kada sam tražio podršku srca
Um je postao važan partner
Danas tu vezu zovem – MUDROST SRCA

Mi ne treba da se plasimo predstojećih svađa
Sukoba i problema sa nama i drugima
Jer čak i zvezde ponekad lupe jedna u drugu i stvore neke nove svetove
Danas ja znam – TO JE ŽIVOT!“


  • Nazad
Komentari
avatar
Mladi ljudi nepogrešivo umeju da pronađu i odaberu konkretne i zanimljive priče koje začas razjašnjavaju sva mudračka teoretisanja upakovana u literarnu formu. Da se svi timovi prave od baba (deda) i unuka, gde bi nam bio kraj! biggrin
  • 2016-08-12

Kategorije

Chat