» HAWAII HO'OPONOPONO

HAWAII HO'OPONOPONO

HAWAII HO'OPONOPONO

 

Među mnogobrojnim, ponovo otkrivenim (tzv. alternativnim) načinima za rešavanje problema i harmonizovanje svih oblasti života, jedan od najjednostavnijih je havajski Ho’oponopono.

Bukvalno značenje ovog izraza je “činiti ispravno” ili “ispraviti grešku”.

Metoda je izuetno jednostavna i efikasna, a može je primenjivati svako.

Njena suština je, najkraće rečeno, u preuzimanju potpune odgovornosti za svoj život i sve što nam se u njemu dešava.

 

Sav naš život nam mudro, kao u ogledalu, oslikava sopstvene misli, osećanja, uverenja, uloge i ponašanja, dajući nam tako priliku da u njemu sagledamo sebe i rešimo se onoga u sebi što nam privlači neprijatnosti.

Ukoliko na bilo koji način nismo zadovoljni nekim aspektima svog života, zadatak nam je da otkrijemo negativnosti koje smo u njega privukli i da načinimo promenu.

U protivnom nastavićemo da privlačitimo svoju sadašnju stvarnost koja nam ne odgovara…

 

 

 

 

 

Na žalost, većini nas je od malena (možda čak prenatalno i genetski, jer su i naši preci bili u istoj situaciji) usađen stereotip o tome da je odgovornost sinonim za osećanje krivice.

To ćemo najbolje razumeti ako pročeprkamo po sopstvenoj istoriji i setimo se kako smo se, i koliko dugo, osećali u mnogim situacijama u kojima nam je rečeno: “Ti si za to odgovoran”.

Iskreno, ja sam se osećala krivom odmah (“za svaki slučaj”), pre nego što sam bilo šta skrivila, a onda je to, kao po pravilu, dovodilo upravo do onoga što je trebalo da bude sprečeno upozorenjem.

Nikom osećaj krivice nije mio, štaviše – nagriza nas i razara.

U nastojanju da ga udaljimo od sebe ili odbacimo, mi se obično branimo, a odbrana sebe gotovo uvek na kraju dovede do okrivljavanja drugih ljudi ili okolnosti (“ona me je izazvala da to uradim!”, “moralo se, takva su vremena bila”…).

U stvari, osećaj krivice nema ničeg zajedničkog sa prihvatanjem potpune odgovornosti za svoj život.

Naprotiv, on nas blokira i stvara u nama kompulzivnu potrebu da se od njega po svaku cenu zaštitimo, čini nas automatima koji na njega reaguju.

Tužno je i pomisliti da jedno neprijatno osećanje tokom celog života kreira nas, našu ličnost, delatnosti, odnose i, na kraju krajeva, naše duhovno i fizičko stanje..., umesto da mi sami budemo svesni kreatori svega.

 

 

 

 

 

Ukoliko prihvatimo odgovornost, odnosno činjenicu da smo sami kreatori svoje stvarnosti, to može da bude izuzetno oslobađajuće.

Ako smo u stanju nešto da kreiramo, onda to možemo i da menjamo, kada nam ne odgovara.

Svesno ili nesvesno, mi stalno nešto stvaramo.Nije lako biti svestan svega u sebi i oko sebe, ali mnogi od nas to i ne pokušavaju.

U “moderna vremena”, sve više stvari radimo rutinski, kao štanc-mašine, poćev od posla kojim se bavimo, preko brige o sebi, pa do međuljudskih odnosa.

Tako i na stvaranje svog sveta utičemo u najvećoj meri nesvesno, bez kontrole ili znanja.

Možda smo i naučili da “spoljnim” umom pozitivno mislimo, ali on je definitivno najslabiji kreator naše stvarnosti.

Ogroman broj informacija primamo i šaljemo potpuno nesvesno, bez prave “unutrašnje kontrole”, automatskim reakcijama svog ega, koga pokreće podsvest, odnosno “nesvest”.

Tako mu dajemo odrešene ruke da bira i odlučuje umesto nas.

Čak i kada raspolaže velikom operativnošću i mnogim informacijama, egu baš nije svojstvena mudrost.

On je samo program (uglavnom stvoren od strane okruženja i naše podsvesti), koji je nadgrađen tako da radi čak i dok svesno biće spava, a tada i najefikasnije radi protiv nas.

Bez obzira na to da li je bio stvaran ili izmišljen, jedan mudri čovek više je puta ponovio: “Bdijte, ne spavajte”.

Verovatno je najdublji smisao njegovog učenja upravo u tome.

 

 

 

 

 

Drevna havajska tehnika osvešćenja i isceljenja, nazvana Ho’oponopono, uči nas da preuzmemo apsolutnu odgovornost za sve što se događa u našoj stvarnosti, za sve na šta obraćamo pažnju.

U procesu njene primene, pročišćavamo sebe i svoj lični doprinos opštoj matrici stvarnosti u kojoj se nalazimo.

Na taj način, aktivno utičemo na svoj život, odnose i ceo svet u kojem živimo.

Ho’oponopono je istovremeno metoda za rešavanje problema, lečenje ljudi, stanja i situacija, kao i za duhovni razvoj i prosvetljenje.

Njena filozofija uči nas da svi problemi koji nas muče sada, predstavljaju neka ponovljena sećanja iz prošlosti, koja se pojavljuju kako bi nam dala šansu da sve posmatramo na drugi način, očima ljubavi i božanskog duha u sebi.

Svih programa koji su duboko zakopani u našem nesvesnom i nisu samo naši, već ih delimo sa drugima, možemo da se oslobodimo izgovarajući jednostavne reči.

Na taj način, brišemo one programe koje smo do tog trenutka postali spremni da otpustimo.

Kada izgovaramo ove reči, mi zapravo i ne znamo šta otpuštamo, ali je najvažnije to da imamo poverenje u višu, univerzalnu, božansku, sveprisutnu svest.

 

 

 

 

 

Kada smo u stanju da svemu što se dešava kažemo “hvala ti”, to ima veliku snagu.

Ove moćne reči trebalo bi što ćešće izgovarati, jer ćemo se tako oslobađati stereotipa koji nam stvaraju probleme, čine da se loše osećamo i začinju u nama nezdrava stanja.

Čak nije neophodno da osećamo neku posebnu zahvalnost dok izgovaramo “hvala ti”, jer su same vibracije ovih reči dovoljne.

Neki od učitelja tehnike Ho’oponopono, izgovaranje ovih reči upoređuju sa upotrebom tipke “delete” na računaru.

Dok je pritiskamo, ne moramo bilo šta da osećamo, dovoljno je da znamo da smo sami izabrali da izbrišemo nešto što je pogrešno urađeno i što nam predstavlja smetnju.

Velika većina ljudi sklona je tome da sve događaje i životne situacije ocenjuje logičkim umom (umom leve moždane hemisfere, koji je ništa drugo nego kompjuter, jer radi na binarnom principu: “+ / -“, “1 / 0”, “T / ne-T”), kao dobre ili loše.

Metoda Ho’oponopono, međutim, sve posmatra bez kategorisanja, jednostavno kao događaje, situacije i pojave, kojima jedino logički um pridaje značaj, jer nije u stanju da sagleda celinu, već samo procenjuje pojedine deliće slagalice i tako pravi greške.

Ako nam je poznat ovaj njegov nedostatak, jasno će nam biti i to da mnoge odluke treba prepustiti nekom mudrijem umu, Univerzumu, višoj svesti ili, kako je to savremena materijalistička nauka definisala, “neiskorišćenim delovima ljudskog mozga”.

Izgovarajući reči (neko bi ih radije zvao“mantre”, “fraze”, “afirmacije”, “molitve”…, što je sasvim u redu): “hvala ti” i “volim te”, mi upravo to činimo, stvaramo vibracije koje nas povezuju sa univerzalnim, kreativnim umom (koji, doduše, stvarno rezonuje sa našim mozgom, odnosno njegovom desnom hemisferom).

 

 

 

 

 

Detaljnija objašnjenja nastanka i načina delovanja stare havajske metode Ho’oponopono, mogu se pronaći u opširnijoj, vrlo zanimljivoj literaturi.

Za one kojima “nije važno da li kroz žice teče struja ili voda, već su bitni samo efekti tog toka”, najbolje je da je odmah isprobaju praktično.

Prvi korak je svesno prihvatanje činjenice da sve što posmatramo, doživljavamo i što na nas bilo kako utiče, predstavlja samo odraz nečega u nama, naših misli, sećanja, verovanja, osećanja, vaspitanja i raznih vrsta programiranja kojima smo bili izloženi.

Uz to, potrebno je shvatiti da je došlo vreme da očistimo određeni deo sebe koji doprinosi formiranju stvarnosti u kojoj se nalazimo.

Deo te stvarnosti mogu biti situacije, događaji, ljudi i odnosi koji nas čine neskladnima, nezadovoljnima, bolesnima i, ukratko, onakvima kakvi ne želimo da budemo.

Drugi korak je to da od dotičnog događaja, osobe ili situacije zatražimo oproštaj zbog naše uloge u stvaranju “neodgovarajuće” stvarnosti, koju smo sada osvestili.

Retko kada ćemo stvarno uspeti da odgonetnemo i razumemo način na koji smo doprineli toj stvarnosti, jer uzrok najčešće dolazi iz podsvesti ili drugih skrivenih dimenzija našeg bića, koje nismo nismo bili u stanju da rasvetlimo.

Najjednostavnije je prihvatiti činjenicu da u određenom trenutku nismo bili dovoljno svesni da uočimo smisao svega nastalog i da smo dopustili da to na nas nepovoljno utiče.

 

 

 

 

 

U trećem koraku, potrebno je reći “volim te”, izraziti ljubav onome što nas je mučilo, nerviralo, činilo neskladnim i nezadovoljnim.

Na taj način, umesto bacanja krivice na bilo koga ili šta, mi tražimo prihvatanje, ljubav, jedinstvo…, izražavajući lepe želje za osobu, događaj ili situaciju.

Četvrti korak predstavlja našu zahvalnost. “Hvala ti” govorimo svemu onome što je činilo nepoželjnu stvarnost, ljudima, stanjima ili događajima, koji su nam dali priliku da u sebi očistimo ono što je privuklo takvu stvarnost. 

Pored toga, zahvaljujemo se našem istinskom Ja, višoj (univerzalnoj, božanskoj) svesti, zato što je otpustila ova neprosvetljena sećanja, sklonosti, strahove i verovanja, učinivši nas sposobnim da se vratimo u stanje čistote, neopterećeni krivicom, sećanjima, predrasudama, prosuđivanjima i osuđivanjima o tome što se događa.

Tako nastavljamo usklađeni sa univerzalnom svešću, postajemo čisti i nevini kao deca…

 

 

 

 

Jedan od najkonkretnijih vidova praktične primene metode Ho’oponopono, čiji će nas rezultati možda najbrže uveriti u njenu uspešnost, jeste “proizvodnja” i upotreba solarne vode.

Verovatno je već svima poznat eksperiment kojim je pokazano da voda ima osobinu da “pamti“ i prenosi vibracije kojima je bila izložena.

U zavisnosti od njihove frekvencije, molekuli vode dobijaju različite oblike, što je potvrđeno posmatranjem njenih smrznutih kristala.

Takođe je poznato da sve što postoji odašilje neke vibracije, bilo da je to kamen, metal, biljka, boja, ljudska osećanja ili zvuk izgovorenih (odnosno, oblici slova napisanih) reči.

S obzirom na to da nam je poznato kroz šta je sve prošla voda koju svakodnevno koristimo, možemo samo da zamišljamo kakve sve vibracije od nje primamo, pa nas više neće čuditi toliki porast raznih degenerativnih bolesti.

S druge strane, stalno slušamo nove priče čudotvornim lekovitim vodama koje izviru negde u nezagađenoj prirodi ili u blizini “svetih mesta”...

 

 

 

 

 

Drevna havajska tehnika isceljenja Ho'oponopono primenjena je na vrlo jednostavno dobijanje vode koja prenosi “good vibes”.

“Plava” solarna voda u sebi nosi moćnu sunčevu energiju i isceljujuće, umirujuće vibracije plave boje.

Solarnu vodu je vrlo lako napraviti.

Potrebna nam je plava staklena flaša (nije od presudnog značaja koje je nijanse, mada se najćešće koriste flaše kobaltnoplave boje), sa čepom koji jedino ne sme da bude metalni.

Voda sipana u ovakvu flašu, drži se na suncu od 15 minuta do nekoliko sati, u zavisnosti od količine sunčeve svetlosti.

Solarna voda koristi se za piće i kuvanje, umivanje, ispiranje kose, obloge za bolna mesta i iritiranu kožu, zalivanje biljaka…

Uz dodatak reči ljubavi i zahvalnosti (koje se napišu na samoj flaši), ona pomaže u procesu pročišćavanja sadržaja u našoj podsvesti i čini da ona prestane da izobličava izraz čiste svesti u našim životima…

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari
avatar
0
1.Svest uključuje sve što čega smo svesni. Tada možemo razmišljati racionalno. Ovde spada i sećanje koje nije uvek deo svesti ali se može lako preuzeti i dovesti u našu svest. Frojd je ovo nazvao podsvest.

2.Nesvesni um je rezervoar osećanja,misli i sećanja koje potiče izvan naše svesti. Većina sadržaja nesvesnog su neprijatni (npr. osećanja bola,anksioznost ili konflikt). Prema Frojdu,nesvesno nastavlja da utiče utiče na naše ponašanje i iskustva,iako smo svesni ovih uticaja.

Frojd je smatrao da lapsusi ne postoje, i da su greške u govoru odraz podsvesnih aktivnosti.
  • 2016-10-13

Kategorije

Chat