» FRAZEOLOŠKE LEGENDE: ROGOVI I PUTER

FRAZEOLOŠKE LEGENDE: ROGOVI I PUTER

FRAZEOLOŠKE LEGENDE: ROGOVI I PUTER

 

 

 

Ovoga puta, nećemo se baviti raznim metodama, tehnikama, uzrocima i opravdanjima za pojavu čudnih detalja na glavama pojedinih ljudi.

Zanima nas samo nastanak izraza koji ove fenomene opisuju.

 

Postoji više anegdota i objašnjenja o nastanku izraza “nabijanje rogova”, koji se koristi u mnogim svetskim jezicima.

Jedna od priča govori o zanimljivom francuskom kraljevskom običaju.

Naime, kada bi kralj iskibicovao neku dvorsku damu ili kontesu, koju je pod hitno želeo da ugosti u svom krevetu, sa svim pripadajućim kraljevskim počastima, imao je običaj da, radi nesmetane organizacije ovakvog događaja, muža dotične gospođe pošalje na nekoliko dana u lov.

Kako bi bio siguran da će nesrećnik biti na čeki u šumi, a ne u nekoj od tajnih odaja dvora, kralj mu je davao obavezu da, kao dokaz izvršenja zadatka, donese rogove ulovljenog jelena.

Pošto su na dvoru svi znali o čemu je tu reč, muža su podrugljivo nazivali "rogonjom" i, iza njegovih leđa, govorili kako mu je žena "nabila rogove".

Mnogi od rogonja i sami su znali da su nasamareni, ali su to morali da trpe, jer je od kralja zavisio njihov društveni položaj i uticaj, a često i glava na ramenima.

Mada je priča zanimljiva, a možda i istinita, smatra se da je ovaj izraz postojao i mnogo pre vladavine čuvenih francuskih kraljeva.

 

Drugo objašnjenje, još manje verovatno od prvog, takođe potiče iz Francuske, a temelji se na još mnogo čudnijem običaju.

Legenda kaže da su tamo, u neka davna vremena, uškopljenim petlovima (kopunima) odsecali kandže i usađivali ih na krestu, da bi se tako razlikovali od ostalih, pravih mužjaka u jatu.

Pošto su kandže na kresti ličile na rogove, vremenom su sve jalove ili prevarene muževe počeli da nazivaju rogonjama.

 

 

 

 

Neke teorije domaćih autora kažu da su ih prevareni muževi podsećali na volove, pa su im tako našli i neke zajedničke osobine.

U jednom radu objavljenom 1933. godine, jedan od tih autora ističe da je "vo glup i trom, a vo ili volčina naziva se i dobar, ali slab čovek, kakav je zaista često prevareni muž".

On dodaje to da je "najkrupniji i najsnažniji polno nezainteresovani mužjak – vo, pa je, dakle, kao stvoren da postane simbol muške polne nemoći i nemuževnosti uopšte", dakle – “rogonja”.

Slaba strana ovog tumačenja je to što i bikovi, jeleni, ovnovi…, kao i drugi neuškopljeni mužjaci, imaju rogove, ali se u njihovu muževnost nikad nije posumnjalo.

Po ovome, rogovi bi pre bili znak muškosti nego njenog nedostatka.

Uz to, kažu oni, razlog što žene varaju svoje muževe, odnosno, što im "nabijaju rogove", najčešće nije njihova polna nemoć, nego nešto sasvim drukčije…

 

 

 

 

Po nekim astrološkim tumačenjima, muškarci rođeni u znaku Jarca predodređeni su da budu prevareni.

Otuda im i "nabijeni rogovi".

Pored izvinjenja muškim Jarcima, zbog besmislenih generalizacija, može se postaviti i pitanje da li su ostali horoskopski znaci, pa čak i oni rogati, zaštićeni od neverstva svojih žena.

Ovakvih i sličnih objašnjenja za nastanak izraza “rogonja” ima puno.

 

Neki istraživači navode ih u velikom broju, dopuštajući da svako izabere ono što mu se najviše sviđa ili ga najmanje pogađa.

 

Jedan oksfordski profesor nabrojao ih je i dokumentovao čak 14.

Mnoga od njih prihvataju ili pobijaju drugi naučnici, u svojim mnogobrojnim studijama.

 

Neki od njih pominju legendu o čarobnjaku Virgiliju, koji je u Rimu napravio bronzanu statuu (verovatno nalik modernom poligrafu) koja nevernim ženama odgriza prst, kad joj ga gurnu u usta, a kod muževa izaziva nagli rast rogova.

 

Neki pravo poreklo izraza “nabiti rogove” vide u običajima zabeleženim još u Staroj Grčkoj, gde su se muževi, za nemoralno ponašanje žena, kažnjavali tako što su im na javnom mestu bili stavljani rogovi na glavu.

 

Ima I onih koji tvrde da dva roga predstavljaju dva falusa koje je muž, kao svesni podvodač ili iz prostog kukavičluka, trpeo u životu svoje žene.

 

Teško je utvrditi koje je od svih ovih tumačenja pravo, pa je najbolje prepustiti ga individualnim razmišljanjima na tu temu.

Jer, kad je u pitanju bračno neverstvo, pa i izraz “nabiti rogove”, s tim čovek nikada ne može da bude načisto.

 

 

 

 

 

Mada je neverstvo žena uvek bilo strožije ocenjivano nego isti greh muževa, one nisu dobijale “rog”obatne nadimke u slučaju da dožive prevaru, ali su zato bile obeležene čudnim izrazima, u slučaju da varaju.

 

Međutim, ti izrazi nisu bili rezervisani samo za njih…

Povezivanje ove priče sa sledećom, vrlo je jednostavno.

Dovoljno je zaključiti da, ako je neko rogonj(ic)a, njegov(a) partner(ka) sasvim sigurno ima bar izvesnu količinu “putera na glavi”.

 

 

 

 

 

Za nekoga kome savest nije čista, ko nosi nekakav greh na duši, kaže se da "ima putera na glavi".

Takav obično želi da se nekako izvuče ili da se prikrije, pa zato mora u životu da čini razne ustupke.

Ne kaže se džabe da je čoveka "koji ima putera na glavi" najlakše "držati u šaci".

 

Iako se koristi u još nekim delovima sveta, a, čudnog li čuda, nije zabeležena u rečnicima srpskog i hrvatskog književnog jezika, ova se fraza često upotrebljava u Srbiji, posebno u Vojvodini, a nije retka ni u ostaliim krajevima gde se govore slični jezici.

Poreklom ovog izraza, lingvisti se baš nisu previše bavili.

Postoje, međutim, dve pretpostavke o njegovom nastanku, jedna laička i jedna stručna.

 

Laička pretpostavka polazi od anegdote koju je zabeležio Vuk Karadžić i objavio u svojoj zbirci “Srpske narodne poslovice”.

Anegdota je, najblaže rečeno, besmislena (pa je ovom prilkom najbolje da se izostavi).

Uz to, svi proučavaoci jezika i porekla izraza, slažu se s tim da ova priča nije mogla imati udela u nastanku fraze “imati putera na glavi”, pa je stoga odbacuju.

 

Mnogo ozbiljnije i tačnije tumačenje daju dve autorke koje tvrde da je fraza nastala u nemačkom jeziku, u kojem izraz Butter auf dem Kopfhaben, ima isto preneseno značenje kao i kod nas: "imati grehova na duši i nečistu savest".

Uz to, one daju i objašnjenje da, u nekim delovima sveta, "žene ponekad nose namirnice u korpi na glavi, pa tako i puter".

 

Iako neki smatraju da je ovaj frazeologizam mogao i iz južnonemačkih govora lako preći u naš jezik, nadalje ostaje nerazjašnjeno pitanje kako se iz pomenute nemačke poslovice, koja u našem prevodu glasi: "Ko ima putera na glavi, ne treba da ide na sunce", razvio izraz sa značenjem: "imati grehova na duši".

Prvo objašnjenje za to zasniva se samo na vezama po značenju.

Naime, čovek koji ima razloga da nešto krije, ne izlazi na svetlost dana, da se to što krije ne bi otkrilo, kao istopljeni puter na suncu.

Drugo se objašnjenje zasniva na životnoj stvarnosti i zato je verovatnije.

 

Nekada su u Nemačkoj, pa i kod nas, postojale tržišne takse za unošenje poljoprivrednih proizvoda i namirnica u gradove.

Nije teško pretpostaviti da se za puter, namenjen prodaji, plaćala posebna taksa, pa su ga žene, u korpama koje su nosile na glavi, sakrivale kako bi izbegle to plaćanje.

One, dakle, pritom nisu imale čistu savest, jer su činile prekršaj.

Odatle se lako moglo razviti opšte značenje izraza koji se poistovećuje sa "biti kriv, umešan u nešto nelegalno ili nemoralno, imati grehova na duši..."

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari
avatar
1
delikates, bravo za pesmu  biggrin
  • 2016-07-23
avatar
Za nastanak naziva ,,rogonja,, nisam znala i svako objašnjenje kako
je nastao naziv ima logike  zzSmeh_1
Takodje za izraz ,,ima putera na glavi,, poslednje objašnjenje je vrlo
verovatno  yes
Interesantno je da su uvek žene upletene za nastanak mnogih izraza 
  • 2016-07-23

Kategorije

Chat