» FONTANA MLADOSTI: PET TIBETANACA

FONTANA MLADOSTI: PET TIBETANACA

FONTANA MLADOSTI: PET TIBETANACA

 

Svako želi dug život.

Ali, niko ne bi hteo da bude star.

(Džonatan Svift)

 

 

ŠANGRI-LA, HORIZONT IZA HORIZONTA

 

Pre nekoliko godina, jednog popodneva, dok sam sedeo u parku i čitao novine, prišao mi je stariji gospodin i seo pored mene. Činio se oko sedamdesete, kosa mu je bila seda i retka, ramena pognuta, a u hodu se oslanjao na štap. Kako sam mogao znati da će taj trenutak zauvek promeniti tok moga života?

Nije dugo potrajalo i mi smo se našli u živahnom razgovoru. Pokazalo se da je stariji gospodin penzionisani oficir britanske vojske, koji je služio i u diplomatiji. Zbog toga je tokom života proputovao gotovo čitav svet. Pukovnik Bredford, tako ću ga zvati, mada to nije njegovo pravo ime, zainteresovao me neobično zanimljivim pričama o svojim pustolovinama. Kad smo se rastali, dogovorili smo se za ponovni susret i već nakon kratkog vremena među nama se razvilo prijateljstvo. Često smo se sastajali i vodili rasprave i razgovore koji su trajali do duboko u noć. Jednom takvom prigodom, postalo mi je jasno da ima nešto značajno o čemu je pukovnik želeo da govori, ali je iz nekog razloga oklevao. Pokušao sam da mu olakšam, rekavši mu da ću strogo čuvati ono što mi poveri.

Počeo je da priča, u početku polagano, a zatim sa sve većim zanosom. Kada je, pre nekoliko godina, bio na dužnosti u Indiji, došao je u dodir s lutajućim domorocima iz udaljenih krajeva unutrašnjosti zemlje i čuo mnogo zanimljivih priča o njihovom životu i običajima. Jednu neobičnu priču, koja je posebno pobudila njegovo zanimanje, čuo je češće i uvek od stanovnika jednog određenog kraja. Činilo se da stanovnici drugih delova zemlje nikada nisu čuli za nju. Priča se odnosila na grupu lama, tibetanskih sveštenika, koji su navodno znali tajnu izvora mladosti. Hiljadama godina, ta se izuzetna tajna prenosila preko članova tog mističnog udruženja. Oni se, doduše, nisu trudili da je zadrže u tajnosti, ali je njihov samostan bio tako udaljen i izolovan, da su praktično bili odsečeni od spoljnog sveta. Taj je samostan i njegov izvor mladosti, za domoroce koji su o njemu pričali postao neka vrsta legende. Oni su pričali o starcima koji su na tajanstveni način ponovo zadobijali zdravlje, snagu i vitalnost. No, izgledalo je da niko ne poznaje tačan položaj tog neobičnog i divnog mesta.

Poput drugih ljudi, pukovnik Bredford počeo je da stari, od četrdesete godine života, i to se očigledno nije više moglo zaustaviti. Što je više slušao o tom čudesnom izvoru mladosti, to je više dolazio do uverenja da takvo mesto zaista postoji. Počeo je da skuplja podatke o smeru, vrsti krajolika, klimi i svemu što bi mu moglo pomoći da pronađe to mesto. Čim je počeo svoja istraživanja, sve ga je više opsedala želja da pronađe taj izvor mladosti. Ta želja, kako mi je pričao, postala je tako neodoljiva, da je sada odlučio da se vrati u Indiju i ozbiljno potraži to svetište i njegovu tajnu večne mladosti. Upitao me, bih li mu se hteo priključiti u tom traženju.

U običnim prilikama, ja bih bio prvi koji sa sumnjom prihvata tako neverovatnu priču, ali je pukovnik Bradford mislio sasvim ozbiljno. Što mi je više pričao o tom izvoru mladosti, sve sam više verovao da bi tu moglo biti nešto istinito. Neko vreme, ozbiljno sam razmatrao mogućnost priključivanja pukovnikovom traganju. No, kada sam počeo da razmišljam konkretno, pobedio je razum i ja sam odbio poziv. Ubrzo nakon pukovnikovog odlaska, počeo sam sumnjati u ispravnost svoje odluke. Da bih se opravdao, govorio sam sâm sebi da je pobeđivanje starosti možda pogrešno. Možda bismo se svi mi trebali pomiriti s tim da ljupko i dostojanstveno ostarimo, a ne da tražimo od života više nego drugi. Ipak, negdje duboko u mojoj svesti stalno se pojavljivala mogućnost izvora mladosti. Kakva uzbudljiva misao! Nadao sam se da će ga pukovnik pronaći.

Prošle su godine i u žurbi svakidašnjice, pukovnik Bredford i njegov Šangri-La napokon su nestali iz mog pamćenja. Tada, kad sam se jedne večeri vratio u svoj stan, našao sam pismo i prepoznao pukovnikov rukopis. Brzo sam ga otvorio i pročitao vest koja je očigledno bila napisana u radosnom uzbuđenju. Pukovnik je pisao kako veruje da se sada nalazi neposredno pred otkrićem izvora, usprkos mučnim teškoćama. Nije naveo svoju adresu, ali je meni bilo lakše kada sam saznao da je još živ.

Trebalo je da prođe još mnogo meseci, pre no što sam o njemu opet nešto čuo. Kada je napokon stiglo drugo pismo, ruke su mi gotovo drhtale dok sam ga otvarao. U prvi čas, nisam hteo da verujem u njegov sadržaj. Novosti su bile bolje nego što sam mogao da se nadam. Ne samo što je pukovnik našao izvor mladosti, već je hteo da ga donese sa sobom kad se vrati, negde tokom sledeća dva meseca. Prošle su četiri godine otkako nisam video svog starog prijatelja. Počeo sam da se pitam koliko li se promienio za to vreme. Da li mu je taj izvor mladosti pomogao da zadrži čas nadiruće starosti? Hoće li izgledati kao onda, kad sam ga zadnji put video ili će biti stariji jednu godinu, umesto četiri? Napokon, pružila mi se prilika da odgovorim na ta pitanja.

Kada sam jedne večeri bio sam kod kuće, iznenadila me je zvonjava telefona. Podigao sam slušalicu i javio se portir: "Pukovnik Bredford je ovde, došao je da vas poseti". Preplavio me talas uzbuđenja kad sam rekao: "Pošaljite ga odmah gore". Ubrzo zatim, zazvonio je na vratima i ja sam brzo otvorio.

Na moje razočaranje, nisam ugledao pukovnika Bredforda, nego stranog, mnogo mlađeg čoveka. On je primetio moje iznenađenje i rekao: "Zar me niste očekivali?". "Mislio sam da je neko drugi", odgovorio sam pomalo zbunjeno. "Očekivao sam da ćete me primiti s malo više oduševljenja", rekao je posetilac prijateljskim glasom. "Pogledajte pažljivo moje lice. Zar se zaista moram predstaviti?".

Moja zbunjenost pretvorila se u zapanjenost, a zatim u čuđenje puno nepoverenja, kad sam se zagledao u priliku pred sobom. Polako sam ustanovio da naizgled zaista liči na pukovnika Bredforda. Ali, taj čovek je izgledao onako kako je pukovnik morao izgledati pre mnogo godina, u svom najboljem dobu. Umesto pognutog, bledolikog starca sa štapom, video sam visokog, uspravnog muškarca. Njegovo lice odavalo je zdravlje, a njegova kosa bila je gusta i tamna, sa jedva kojim tragom sedoće.

"To sam uistinu ja", rekao je pukovnik, " i ako me ne pustite unutra, moraću da zaključim da ste stekli loše ponašanje". Sa radosnim olakšanjem, zagrlio sam pukovnika I, ne mogavši da obuzdam uzbuđenje, poveo sam ga unutra, obasipajući ga pitanjima. "Čekajte, čekajte", bunio se dobroćudno. "Najpre se saberite i tada ću vam ispričati sve što se dogodilo". Tako je i učinio.

 

 

 

 

Stigavši u Indiju, pukovnik se dao u potragu za područjem na kojem se navodno nalazio legendarni izvor mladosti. Srećom, dovoljno je poznavao jezik tog kraja, pa je proveo više meseci uspostavljajući veze i sklapajući prijateljstva. Mnogo narednih meseci proveo je sastavljajući delove slagalice. Bio je to dugotrajan i mučan proces, ali je njegova upornost napokon donela željenu nagradu.

Posle duge i opasne ekspedicije u udaljene predele Himalaja, konačno je pronašao samostan koji je, prema legendi, posedovao tajnu večne mladosti i podmlađivanja. Žao mi je što ovde ne mogu da ispričam sve ono što je doživeo pukovnik Bredford, pošto su ga primili u samostan. Možda je i bolje da to ne učinim, jer je mnogo toga više nalik na maštu nego na činjenice.

Ljudi Zapada teško mogu da shvate način života lama, njihovu kulturu i njihovu potpunu udaljenost od spoljnog sveta. U samostanu se nigde nisu mogli videti stariji muškarci i žene. Lame su pukovnika dobrodušno nazivali starcem, jer već davno nisu videli nikoga ko bi izgledao tako staro kao on. Za njih je on bio veoma neobičan.

"Prva dve nedelje po dolasku, osećao sam se kao riba na suvom. Čudio sam se svemu i često sam jedva mogao verovati onom što sam video. Ubrzo se moje zdravlje počelo popravljati. Noću sam mogao duboko i čvrsto da spavam, a ujutro sam se svaki dan osećao svežijim i snažnijim. Nije prošlo dugo vremena, a ustanovio sam da mi je štap potreban samo za šetnje u planinama.

Jednoga jutra doživeo sam najveće iznenađenje svog života. Prvi put sam ušao u veliku uređenu prostoriju samostana, koja je služila kao neka vrsta biblioteke za stare rukopise. Na jednom kraju prostorije nalazilo se veliko ogledalo koje je dopiralo do poda. Pošto sam tokom poslednje dve godine stalno putovao po tom udaljenom i primitivnom kraju, sve to vreme nisam video svoj odraz u ogledalu. Zato sam sa izvesnom znatiželjom stao pred njega. S nevericom sam zurio u sliku pred sobom... 

Moj telesni izgled se tako dramatično promenio, da sam sada izgledao petnaest godina mlađi. Svih tih godina, nadao sam se da izvor mladosti zaista postoji. Sada sam pred očima imao fizički dokaz. Ne mogu rečima opisati radost i uzbuđenje koje sam osetio.

Sledećih nedelja i meseci, moj se izgled još popravio, tako da je promena postala sve očiglednija za one koji su me poznavali. Nije dugo potrajalo, a više nisam čuo svoju počasnu titulu ‘starac’.”.

Na ovom mestu, pukovnika je prekinulo kucanje na vratima. Otvorio sam i ušao je bračni par, moji dobri prijatelji, koji nisu mogli doći u nezgodnije vreme. Sakrio sam svoje razočaranje, koliko sam mogao, upoznao ih sa pukovnikom, pa smo neko vreme svi čavrljali. Tada je pukovnik ustao i rekao: "Žao mi je što moram tako rano da odem, ali imam večeras još jednu obvezu. Nadam se da ću vas sve ubrzo opet videti."

No, na vratima se okrenuo ka meni i tiho rekao: "Biste li mogli sutra sa mnom da ručate? Obećavam vam da ćete tada čuti sve o izvoru mladosti". Dogovorili smo se za vreme i mesto, pa je pukovnik otišao. Kad sam se vratio prijateljima, jedan od njih je primetio: "On je bez sumnje vrlo zanimljiv čovek, nije li previše mlad za penzionisanog oficira?".

"Šta misliš, koliko ima godina?", upitao sam. "Pa, on izgleda mlađi od četrdeset", odgovorio je moj sagovornik, "ali iz razgovora bih mogao zaključiti da mora imati barem toliko". "Da, najmanje", rekao sam izbegavajući odgovor.

Zatim sam skrenuo razgovor na drugu temu. Nisam hteo dalje da govorim o neverovatnoj pukovnikovoj priči, barem ne tako dugo dok on sam sve ne rastumači do kraja…

 

(Ovo je uvodni deo knjige Petera Keldera “Fontana mladosti”, koja se na Netu može daunlodovati besplatno. U knjizi je, pored zanimljive priče, opisano „pet tibetanaca“, jednostavnih vežbi za vitalnost i podmlađivanje.)

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat