» E.T.C.

E.T.C.

E.T.C.

 

Naš svet je iluzija, ali veoma tvrdokorna.

Mi ne vidimo stvarnost onakvom kakva je zaista, nego predstavljenu uslovljenim metodama naših čulnih opažanja.

Teorije nam određuju šta možemo, a šta ne možemo videti, čuti i osetiti.

Setite se, na primer, mačke, koju vidimo kako odjednom nešto preskače, a mi ne znamo šta.

Jednostavno, vid mačke ima veći frekvencijski raspon nego vid čoveka.

Ona vidi i to što se nama nalazi iza “frekvencijske zavese“…

(Albert Ajnštajn)

 

Posle dugogodišnjeg proučavanja teme “vanzemaljaca” (putem mnogobrojnih knjiga, tekstova, igranih i dokumentarnih filmova i serija…), moram da primetim da smo, po ovom pitanju, sve više izloženi raznim vrstama zabuna, obmana i špekulacija, mada bi bilo normalno očekivati da, u normalnom svetu, sve ovo polako počinje da nam se razjašnjava.

Jedini suvisli zaključak bio bi to da mi, u stvari, ne živimo u normalnom svetu, nego u svetu u kojem nam se namerno, raznim metodama, sužava percepcija, kako bismo i dalje ostali iza te, kako je Ajnštajn naziva, frekvencijske zavese.

Sve ovo nekako podseća na biblijsku priču o “hramskoj zavesi”, koja ljude odvaja od “božanskog prisustva”, jer ga, tobože, zbog greha, nisu dostojni.

Čak ni svakodnevno pokajanje i raznovrsno prinošenje žrtava još nije dovelo do toga da se, kako je obećano, “zavesa hrama rascepi napola” i otkrije nam ono što je iza nje.

Možda se, pre dva milenijuma, u jednom trenutku tako nešto i dogodilo (mora biti da jeste, jer tako je zapisano u “jedinom ovlašćenom izdanju” najtiražnije knjige na svetu, Bibliji Kralja Džejmsa, posle kojeg su sve ranije verzije postale nedostupne nama grešnicima), ali mi danas opet imamo još gušće “zavese”, od još savremenijih, “sintetičkih” materijala, skoro nepoderivih, koji predstavljaju vrhunac moderne (a verovatno, čak, vanzemaljske) tehnologije.

Pored toga, mi ih stalno dodatno “impregniramo”, svojim pokloničkim balavljenjem na sve ono što nam se zvanično servira kao istina, mada se to iz časa u čas menja, a često u određenom trenutku biva i potpuno suprotno onome što nam je servirano u prethodnom.

 

Pratim seriju “Drevni vanzemaljci” (Ancient Aliens) i svima je preporučujem, jer je vrlo zanimljiva i informativna.

Mada su ljudi koji u njoj učestvuju većinom izvanredno lucidni entuzijasti, sa “očima navrh glave”, koji pucaju od želje da svetu saopšte sve što su otkrili, uvek se tu pojavi i pokoji umereno skeptični “kontrateg”, što je donekle i razumljivo, jer bi bez toga misterija nestala, pa bi serija možda bila otkazana zbog slabe gledanosti.

Kroz seriju, barem do prvih nekoliko epizoda treće sezone (koliko sam dosad uspela da odgledam), frenetično se ponavlja isto pitanje: “Da li je moguće da su nas u davnoj prošlosti posetili vanzemaljci?!”.

Uprkos svim iznesenim dokazima (kojih je mnogo više nego za neke “zakone” fizike, koji su nekad davno formulisani kao hipoteze i nikad nisu dokazani, ali ih sadašnji i budući akademski građani i dalje tretiraju kao nešto bespogovorno važeće), u vidu mnogobrojnih savršeno obrađenih predmeta, drevnih crteža i spisa (onih koji nisu naknadno cenzurisani), kao i građevina koje nisu mogle da budu napravljene onako kako su nam to vekovima proturali (“dovedoše 40.000 robova, da, u strahu od biča, podižu kamene gromade od 300 tona i savršeno ih uklapaju”), pitanje “da li je moguće…” obojeno je sve većom dozom iščuđavanja.

A onda, između dva ponavljanja ovog pitanja, u pomenutoj seriji izleće sledeći zaključak:.“Figure uklesane u kamene gromade, pre 10.000 godina, neverovatno podsećaju na današnje grejse – sive vanzemaljce”.

Ček’, polako... Ako je nešto za nas “današnje”, onda to postoji na Zemlji, u sadašnjem vremenu, jer je upravo Zemlja ta koja nam diktira vreme, ovakvo kakvo velika većina nas doživljava.

 

O vanzemaljcima sam, kao i ta velika većina čovečanstva, potpuno bez kompetencije da bilo šta tvrdim ili opovrgavam.

Samo prenosim najosnovnije i najzanimljivije stvari koje su objavljene u nepreglednom moru tekstova, na čijem kraju obično stoje fraze poput onih: “da li je to moguće” ili “izgleda verovatno, ali nema dokaza”:

 

 

 

 

Vanzemaljske letelice rušile su se mnogo puta na našu planetu.

One dolaze iz ultradimnzionalnih oblasti, kao i oblasti unutar naše dimenzije.

Razni pokušaji Vlade SAD da dođu do tehnologije vanzemaljaca bili su dosta uspešni.

Američka vlada je u nekoliko navrata u novijoj istoriji držala vanzemaljce kao taoce.

Američka vlada je izvodila autopsije na leševima vanzemaljaca.

Obaveštajne službe američke vlade sprovodile su, i još uvek sprovode, operaciju zataškavanja prisustva vanzemaljaca na zemlji i cele situacije u vezi s njima. 

Vanzemaljci sakate domaće životinje i odstranjuju njihove organe i žlezde, da bi došli do biološkog materijala, iz različitih razloga.

Vanzemaljci kidnapuju i muče ljude, vrše eksperimente nad njima, ubijaju ih i unakažavaju.

Vanzemaljci su trenutno među nama i kontrolišu različite elemente ovoga društva.

Vanzemaljci imaju svoje baze na Zemlji i Mesecu.

Američka vlada je sarađivala sa vanzemaljcima na raznim tajnim projektima, od kojih su napoznatiji razvijanje tehnologije antigravitacije, laserskog oružja, masovne i individualne kontrole uma ljudi...

Živimo u multidimenzionalnom svetu koji je isprepleten i posećivan od strane različitih entiteta iz drugih dimenzija. Neki od njih su dobroćudne prirode, a drugi ne.

Postoji oko 160 vanzemaljskih formi za koje znamo da su nas posetile.

Baza našeg genetskog razvoja i sve svetske religije počivaju na intervenciji zemaljskih i vanzemaljskih entiteta. 

Istina o našoj stvarnoj tehnologiji daleko prevazilazi ono što je poznato javnosti.

Ceo tzv. kosmički program američke vlade samo je jedna od operacija zavaravanja javnosti.

Ljude masovno ubijaju, kako bi se sakrile činjenice u vezi stvarne situacije. CIA i NSA (nacionalna bezbednosna agencija) su tako duboko ulključene u ovo, da bi istina o njihovim aktivnostima izazvala kolaps ovih organizacija.

Činjenice ukazuju na prisustvo vanzemaljaca na zemlji namanje u toku prethodnih pet do 10 hiljada godina.

 

 

 

 

 

KLASIFIKACIJA VANZEMALJACA

 

Gosti – vanzemaljci pozvani da borave na Zemlji, od strane vlade SAD 

Posetioci – vanzemaljci koji su došli na našu planetu, iz nama nepoznatih razloga

Zatvorenici – vanzemaljci zarobljeni od strane američke i drugih vlada

Naučnici – vanzemaljci koji borave na Zemlji u naučne svrhe

Upadači – vanzemaljci koji su opasni po našu civilizaciju, jer nemaju nikakvog respekta za ljudsko društvo

Neutralci – vanzemaljci koji samo posmatraju našu civilizaciju, ali se nikada direktno ne upliću

Kolonizatori – grupa vanzemaljaca koja ovde živi, u odnosu na čovečanstvo – malobrojna, od kojih su neki svoj spoljni izgled prilagodili našem i uključeni su u društvo, a drugi žive na raznim tajnim punktovima

Interaktori – male grupe vanzemaljaca koje manipulišu našom istorijom i menjaju je gde god je i kad god to moguće

 

 

PRISUSTVO VANZEMALJACA NA ZEMLJI

 

 

 

 

 

Od oko 160 poznatih tipova vanzemaljaca, koji danas žive na našoj planeti ili je posećuju, neki od najčešće viđenih su:

 

Sivi (Greys), tip 1

Poznati su i kao Rigelijanci, jer potiču iz zvezdanog sistema Rigel. Visoki su oko 120 cm, imaju velike glave, sa velikim kosim očima. Zanima ih samo tehnologija. Za opstanak su im neophodne određene biološke supstance koje uzimaju od zemljana.

 

Sivi, tip 2

Dolaze iz solarnog sistema Zeta Reticuli i, generalno, slični su onima tipa 1, iako im se razlikuje raspored prstiju na ruci, a lica su im donekle drugačija. Oni su tehnički razvijeniji od tipa 1. Imaju određeni stepen zdravog razuma i dosta su pasivne prirode.

 

Sivi, tip 3

Predstavljaju klonirane forme jedinki tipova 1 i 2, pokorni su im i stvoreni zato da ih služe. Razlikuju se od prethodna dva tipa po tome što su im usne tanje, ili ih uopšte nemaju.

 

Nordici

Slični su ljudima. Visoki su, većinom imaju plavu kosu i plave oči (mada postoje i oni smeđi i nešto niži rastom). Oni poštuju zakon neinterferencije (neuplitanja), ali su spremni da nam pomognu, ukoliko zatražimo.

 

Klonirani Nordici

Slični su ljudima, mada im koža ima sivkaste tonove. Oni su bio-dronovi, kontrolisani od strane Sivih tipa 1.

 

Unutardimenzionalni entiteti

Mogu da uzmu raznolika obličja. U osnovi su dobroćudne prirode.

 

Niski humanoidi

Visina im je najviše 80 cm. Koža im je plavičaste boje.

 

Dlakavi patuljci (Orange)

Visoki su oko 120 cm i teški oko 20 kg. Često su viđani u Meksiku, na području mesta Čihuahua.

 

Vrlo visoka rasa

Vrlo su slični ljudima, ali su visoki 220 cm ili više. Udruženi su sa Nordicima.

 

Ljudi u crnom

Orijentalnog su izgleda i maslinaste boje kože. Nose crna odela i naočare.

 

 

 

 

Džošua Dejvid Stoun, psiholog, profesor i pisac, koji je, navodno, izvršio samoubistvo 2005. godine, u 51. godini života, jedan je od mnogobrojnih istraživača i autora koji su došli do podataka i dokumenata o tome da je američki predsednik Dvajt Ajzenhauer, na zahtev Svetske vlade u senci, još 1954. godine imao zvanični susret sa vanzemaljcima, u Vazduhoplovnoj bazi Edvards.

Tada je, po Stounovom podacima, potpisan formalni ugovor između vanzemaljaca i američke vlade, koji je sadržavao stav o tome “da se tuđinci neće mešati u poslove i stvari SAD i da se SAD takođe neće mešati u poslove tuđinaca.

SAD su se saglasile s tim da njihovo prisustvo na Zemlji drže u tajnosti; a oni su se obavezali da SAD snabdevaju informacijama o svojoj naprednoj tehnologiji, obećavši da neće ući ni u kakav sporazum sa bilo kojom drugom državom”.

Pritom, vanzemaljcima je, pored ostalog, “dozvoljeno da periodično i u ograničenim količinama otimaju ljude, u svrhu medicinskih istraživanja i posmatranja, pod uslovom da im se ne učini nikakvo zlo, da ih vrate na mesto otmice i da im izbrišu pamćenje u vezi događanja”.

Vanzemaljci su takođe bili u obavezi da redovno izveštavaju Vladu u senci o svim svojim kontaktima i eksperimentima s ljudima.

Godine 1955, postalo je očigledno da su vanzemaljci obmanuli Ajzenhauera i da uopšte nisu poštovali sporazum.

Otmice su se dešavale u stostruko većoj meri nego što je dogovoreno i, uz to, svi oteti ljudi nisu vraćeni.

Prema dokumentima koje je posedovao Stoun, “Vlada SAD opisala je preko 70 vrsta vanzemaljaca, sa kojima je kontaktirala. Dobila je i zadržala u svom posedu preko 40 letećih tanjira. Mnogi od njih su reprodukovani i testirani od američke vojske. Vlada poseduje više od 100 tuđinskih tela”.

Navodno, postojali su i zajednički programi vanzemaljaca i Tajne vlade, u vezi sa kolonizacijom Meseca i Marsa, kao i planovi o depopulaciji Zemlje, putem prinudne kontrole rađanja, sterilizacije, raznih vidova ubacivanja hemikalija i proizvedenih smrtonosnih mikroba…

Jedini američki predsednik koji je sve ovo pokušao da razotkrije, bio je Džon F. Kenedi. Kada je otkrio aktivnosti Tajne vlade i vanzemaljaca i najavio njihovo razotkrivanje, u vrlo kratkom roku je ubijen.

 

 

 

Naučnik čuvene Oblasti 51 i Vladin službenik Bojd Bušman, koji je umro 7. avgusta 2014. godine, na samrti je izneo ispovest o postojanju različitih vrsta vanzemaljaca na našoj planeti.

On je, na video snimku, otkrio tajne američke federalne vlade, o kojima su i ranije, na vrlo sličan način, pisali i govorili mnogi razotkrivači (odnosno, kako ih zvanične strukture nazivaju, “teoretičari”) zavera.

Bušman je, kao vazduhoplovni inženjer i izumitelj, radio sa velikim kompanijama (“Lokhid Martin”, Hjuz Erkraft”…).

On nije prvi vladin službenik koji je podelio svoja saznanja i iskustva stečena u tajnim vladinim ustanovama, poput Oblasti 51, ali se smatra najkredibilnijim.

U svojoj ispovesti, zabeležio je sve što je znao o poslovima američke vlade sa vanzemaljcima i u tajnom programu za NLO.

Ono što je kod ovih otkrića najviše zapanjilo javnost, nije samo izjava da su NLO stvarni, već Bušmanova tvrdnja da je, u onom trenutku, za američku vladu radilo 18 vanzemaljaca, od kojih su neki stari bar 250 godina.

On je takođe rekao da američka vlada već decenijama radi sa vanzemaljcima i tokom tog perioda čini sve da ovu informaciju sačuva od javnosti kao najstrožu tajnu.

U Oblasti 51, koja je operativna od 1955. godine, Bušman je, po sopstvenom priznanju, bio odgovoran za primenu vanzemaljske tehnologije “obrnutog inženjeringa” u američkoj vojsci.

Otkrio je i to da je vanzemaljska letelica stvarno imala oblik “letećeg tanjira” i da je bila široka 11,5 metara.

Bušman je takođe napravio nekoliko fotografija, za koje je tvrdio da su na njima vanzemaljci koji rade u Oblasti 51, i rekao da su neki od njih umrli dok su radili u ovoj ustanovi u Nevadi.

Pomenuo je i dve grupe vanzemljaca koje rade u Rusiji I Kini, na razvoju antigravitacione tehnologije namenjene ljudima.

Po Bušmanovom opisu, ovi vanzemaljci visoki su između 1,3 i 1,5 metara, imaju tri kičme, telo im je od hrskavice i slični su ljudima, po svojim “dodacima”.

Iako je Bušmanove tvrdnje teško dokazati, njegov video-snimak je definitivno ostavio traga. Otkako je postavljen, 8. oktobra 2014. godine, pregledan je nekoliko miliona puta.

 

 

 

 

 

Fil Šnajder bio je inženjer i geolog, koji je učestvovao u mnogim izgradnjama podzemnih gradova i vojnih baza, kao ekspert za građenje tunela.

Ovaj izuzetno hrabar čovek je, u maju 1995. godine, odlučio da obelodani sve o tajnim projektima američke vlade, na kojima je radio punih 17 godina.

Već na svojim prvim predavanjima, rekao da zna da će biti ubijen, zbog otkrivanja tajnih podataka američkoj i svetskoj javnosti, i pozvao sve prisutne da dobijene informacije šire dalje, kako bi što više ljudi za njih saznalo.

U svojim govorima, detaljno je opisao podzemne baze i gradove, vanzemaljsku tehnologiju, tajne sporazume i saradnju američke vlade sa negativnim vanzemaljcima, upotrebu tajne vanzemaljske tehnologije, hemijske elemente za koje javnost ne zna, tajni plan Novog svetskog poretka o genocidu nad 85 odsto čovečanstva…

Prikazao je javnosti neke vanzemaljske materijale, mnogobrojne artefakte koje je izneo iz vojne baze, kao i nekolicinu fotografija vanzemaljaca

Na levoj ruci, nedostajala su mu dva prsta, koje je izgubio u vatrenom okršaju sa vanzemaljcima u podzemnoj bazi.

Pritom je ubio dva vanzemaljca, ali je i sam pogođen u grudi snopom kobaltnih zraka, nakon čega je ubrzo oboleo od raka.

Uprkos tome što je njegova bolest već bila u poslednjem stadijumu, početkom 1996. godine je pronađen u svom stanu, zadavljen klavirskom žicom, što je ubrzo razotkriveno, mada je javnosti, koja je znala za njegovu bolest, u početku saopšteno samo da je “pronađen mrtav”.

(celo predavanje Fila Šnajdera, pod nazivom "Podzemne baze", može se naći, prevedeno, na YouTube)

 

 

 

 

Stjuart Sverdlov – Montouk: Vanzemaljska Veza

 

“Posmatrajući s desna na levo, prva je bila velika reptilska kreatura, izgledala je kao gušter obučen u crnu uniformu. On je govorio piskavim glasom, na nepoznatom jeziku koji je zvučao zajedljivo. Uporedo, ja čujem značenje tih reči u svom umu. Član je Velikog carstva koje je zauzelo veliki deo galaksije. Reptili nameravaju da okupiraju sve zvezdane sisteme, do spoljnih rubova ove galaksije…”

 

“Prema informacijama dobijenim od Reptoida, Zemlja je bila okupirana pre mnogo hiljada godina, od strane njegovih bića, kada je veliki svemirski brod, a to je sada Mesec, dovezen u njenu blizinu. Većina izvora, uključujući i one iz NASA, potvrđuje da je Mesec šupalj, da je obavijen nekakvom oplatom i da je pun grejsa i reptoida. Drugi takav brod je na svom putu i, po njegovim rečima, određeno mu da stigne pre završetka XX veka (po našem računanju vremena). Nekoliko izvora, između ostalih Aleks Kolijer, insistira na tome da je ovaj planetoid, sličan Hal Bopu, stigao prateći trag gravitacije komete, u kom je i sakriven, i da je pun reptoida spremnih za invaziju. Po Kolijerovoj proceni, ova kometa bi mogla da istovari ratne brodove negde u blizini planete Merkur.”

 

“Nakon što su dovezeni na Zemlju od strane predstavnika Lirijanskog carstva, reptili su otišli u podzemlja. Većina Lemurijanaca potvrđuje priču da je na raspad njihovog carstva uticao rat reptila sa humanoidima, koji su izgubili, ali je uticaj okoline naterao preživele da potraže opstanak pod zemljom, gde im je krv postala više crvena i zavisnija od gvozdenih oksida, pa im se i izgled promenio, jer su ranije bili potpuno plavi. Tamo će ostati, primireni, dok ne dođu njihovi brodovi i reaktiviraju ih. Ovi reptili takođe su obnovili baze na Veneri i nekim od satelita drugih planeta. Zbog toga što su većinom muškarci, stvorili su ženke, da reše problem rađanja, mada im je kloniranje primarni metod reprodukcije.”

 

“Najbolji dokaz za postojanje vanzemaljskog života je naša DNK. Ona nije nastala prirodnim putem, niti evolucijom. Ona je plod inteligentnog dizajna. Neko ju je napravio. Za one ljude koji ne vide dokaze u sebi, postoje i drugi, spoljni tragovi i dokazi.”

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat