» Drugi pogled: VIKA I VEŠTICE

Drugi pogled: VIKA I VEŠTICE

Drugi pogled: VIKA I VEŠTICE

 

U drevna vremena, postojale su grupe ljudi (kakve bi se danas nazivale kultovima), koje su slavile nekolicinu muških i ženskih božanstava, među kojima je najvažnija bila Velika Boginja Majka, simbol ženskog principa.

Njenu beskrajnu ljubav, ovi ljudi su osećali i doživljavali svuda oko sebe.

Prepoznavali su božansku prisutnost u svemu što postoji, a posebno u prirodi, čije su sile izuzetno poštovali i živeli u harmoniji sa njima. Uživali su u kiši, snegu, vetru i sunčevoj svetlosti. Promene godišnjih doba za njih su bile čudesne i u njima su videli veliku mudrost. Smatrali su da će ih Zemlja voleti i štititi, ako je budu čuvali i brinuli se za nju.

Verovali su u smeh, radost, plodnost i, nadasve, u ljubav.

Bili su očarani svetom oko sebe, koji je ispunjen čudom svekolikog života.

Oni su bili veštice i vešci, pristalice Vike, drevne duhovne prakse, odnosno religije…

 

 

 

 

 

Tokom “mračnog doba”, Vika je, kao i sva druga paganska verovanja i prakse, demonizovana i zabranjena od zvanične religije i crkve.

Reči “veštac” i “veštica” su, zahvaljujući namernom izvrtanju činjenica i ultimativnoj indoktrinaciji potpomognutoj terorom, vrlo brzo promenile svoje značenje i postale sinonimi za najveće zlo, ravno samom đavolu.

Pojam “lova na veštice”, koji se i danas često koristi da označi ujdurmu struktura moći, koja se organizuje radi obračuna sa “nepodobnima”, opšteg zastrašivanja naroda i teranja na pokornost, datira upravo iz toga vremena.

Žene su onda proglašavane za veštice i spaljivane na lomači iz najbanalnijih razloga.

Najčešće je bilo dovoljno da pokažu nezavisnost i neuobičajena interesovanja, uglavnom za nauku ili umetnost (pa čak i osnovnu pismenost), pa da budu označene kao veštice.

Po nekim procenama, samo u Evropi je tokom Srednjeg veka, pod optužbom za veštičarenje, spaljeno oko pet miliona žena.

Od tog vremena do današnjih dana, pojam veštice je okružen misterijom i kontroverzom.

O njima svako ima drukčije pretpostavke i zamisli, ali za većinu ljudi one ipak predstavljaju nešto negativno i zastrašujuće, često čak zlo i opasno…

 

 

 

 

 

Vika je verovatno najstarija religijska praksa na svetu, nastala još u praistoriji. Ona stimuliše intelekt, nudi jednostavan i praktičan način života i, što je najvažnije, deluje emotivno zadovoljavajuće.

Za drevne ljude bilo je lako da u svetu oko sebe uvide veliki značaj ženskog principa. Jedinstvena sposobnost žena da rađaju, za praistorijskog čoveka je verovatno bio najmagičniji događaj. Pored toga, novorođenčad nisu mogla da prežive bez majčinog mleka, što je ženu učinilo gospodaricom života. Žene su takođe bile odgovorne za negu i podučavanje mladih. Ova značajna uloga dovela je do deifikacije žene, poštovanja Boginje i prvobitnog matrijarhalnog ustrojstva društva.

Kasnija, patrijarhalna društva, po pravilu nisu bila tolerantna prema religijama posvećenim ženskom božanstvu i sistematski su se trudila da unište sve njihove materijalne tragove, da preobrate ili ubiju njihove sledbenike i da zatru njihovo celokupno znanje.

Uništeni su paganski hramovi, a sveti gajevi oskrnavljeni.

Drevna božanstva su izopačena u demone, stari rukopisi uništeni, a biblioteke spaljene.

Ali, uprkos svim progonima i monstruoznim zlostavljanjima, Vika je preživela.

 

 

 

 

 

Prva osoba koja je odbacila crkveno-inkvizitorsku obmanu o veštičarstvu bio je Čarls Godfri Lilend (1824-1903), politički buntovnik, abolicionista, umetnik, novinar i folklorista. Lilend je napisao više zanimljivih i za ono vreme neobičnih dela, od kojih danas najviše pažnje privlači njegova knjiga “Aradija, ili Veštičije jevanđelje” (Aradia, or The Gospel of the Witches). Na severu Italije, Lilend je osamdesetih godina XIX veka uspeo da se sprijatelji sa ženom koja je poticala iz drevne veštičije porodice i da od nje dobije rukopis sa starim veštičijim mitovima i legendama, na osnovu kojih je nastala njegova knjiga. Pored ostalog, u knjizi su opisani mnogi rituali, magične formule, čarolije i uputstva za pripremanje ritualne hrane.

Početkom XX veka, egiptolog Margaret Marej objavila je knjigu “Veštičiji kult u Zapadnoj Evropi” (The Witch-Cult in Western Europe), napisanu na osnovu dokumenata sa suđenja vešticama. Po ovoj i još dve njene knjige, izvorna veštičija religija bila je kult plodnosti, sa ritualnim plesovima i šamanističkim vizijama, upravo onakav kakvog ga je poznati antropolog i folklorista Ser Džejms Frejzer opisao u knjizi “Zlatna grana”.

Veliki uticaj na savremeni preporod Vike imala je i knjiga Roberta Grejvsa “Bela boginja” (The White Goddess), u kojoj se navodi da su srednjovekovne veštice bile nastavljači kulta Boginje Meseca.

Džerald Gardner je bio antropolog amater, koji je objavio nekoliko istorijskih romana o veštičarstvu, a kada je, sredinom XX veka, u Engleskoj ukinuta zabrana ove religije i prakse, objavio je knjigu “Veštičarstvo danas” (Witchcraft Today), u kojoj je tvrdio da je ovo u prošlosti bio pozitivni kult plodnosti, da se neguje i dan-danas i da je i on sam iniciran kao njegov pripadnik. U svojoj narednoj knjizi, prekinuo je tradiciju tajnosti kulta i, opisavši njegovu tradiciju i rituale, veštičarstvo otvorio za javnost…

 

 

 

 

Krajem XX veka, nastupio je pravi procvat neopaganizma, poštovanja drevnih bogova i obožavanja prirode, a samim tim i Vike.

Na Zapadu je ovo gotovo postalo modni trend.

U želji da očuvaju kontinuitet starih tradicija, savremene veštice često se koriste starom praksom i mnogim panteonima iz različitih vremena i kultura.

Poznavaoci veštičije doktrine i prakse kažu da se, nasuprot široko rasprostranjenom mišljenju o zlim vračarama koje piju krv, veliki broj današnjih veštica hrani vegetarijanski, da bi na taj način izrazilo svoju privrženost prirodi i životinjama.

Veštice ne nanose zlo, one smatraju da je to protivno svim moralnim i etičkim normama.

Vike su u obavezi da poštuju dva osnovna etička pravila, koja ih ujedno sprečavaju da bacaju zle i uništavajuće čini:

Ne povredi nikoga (čak ni sebe), radi ono što želiš.

Šta god poslao, vratiće ti se trostruko.

 

Unutar svojih ritualnih krugova – kovena, vike koriste magiju da izazovu potrebnu promenu u sebi ili svojim društvima, da opšte sa božanstvima, da leče pojedince i Zemlju.

Veštice smatraju život svakog pojedinca za sveti dar i naglašavaju isprepletenost svih stvari, kako vidljivih tako i nevidljivih.

Sastavni deo obuke svake vike je sticanje znanja o magijskoj upotrebi bilja i kristala.

 

 

 

 

 

Da bi neko postao pripadnik veštičijeg kovena, potrebno je da prođe kroz ritual uvođenja, odnosno inicijacije.

Sve inicirane vike dobijaju titulu Sveštenica (ili Sveštenika), lično su odgovorne za svoje postupke, svoja verovanja i ponašanja.

Tradicionalno, postoje tri stepena rituala uvođenja.

Inicijacija prvog stepena predstavlja život, drugog stepena smrt, a trećeg stepena ponovno rađanje.

Kandidat za uvođenje u koven, na prvu inicijaciju mora da čeka godinu i jedan dan. Posle tog vremena, dobija uputstva o korišćenju psihičke energije, o posvećivanju vode i soli, kao i uputstva o načinu prizivanje sile elemenata. Veštice prvog stepena rade na usavršavanju imaginacije, razvijaju vidovitost i uče alternativne metode lečenja, korišćenjem magije, polaganjem ruku, upotrebom lekovitog bilja i kristala... 

Nakon tri godine prvostepene obuke i prakse, može se preći na sledeći nivo posvećenja.

Kandidat za drugostepenu inicijaciju mora da položi test vidovitosti i da dokaže svoju veštinu lečenja, iscelivši dve osobe.

Tokom treće inicijacije, dobijaju se uputstva o Velikom ritualu, koji predstavlja seksualno sjedinjenje Sveštenice i Sveštenika, a podrazumeva stvarni ili simbolični seksualni odnos.

Zbog složenosti inicijacije i dugotrajne obuke u okviru kovena, mnoge veštice proglašavaju pravo na samoinicijaciju, tako da, u novije vreme, mnogi koveni nastaju samoiniciranjem.

 

 

 

 

Osnovni ciljevi svake veštice su:

1. Upoznaj sebe; 2. Upoznaj svoju magiju; 3. Uči; 4. Upotrebi znanje mudro; 5. Postigni ravnotežu; 6. Pazi kako i šta govoriš; 7. Drži misli u pravom redu; 8. Slavi život; 9. Uskladi se sa ciklusom Zemlje; 10. Jedi i diši pravilno; 11. Vežbaj telo; 12. Meditiraj.

Uprkos sumnjama koje često na njih padaju, veštice nisu poštovaoci đavola. Štaviše, u njihovoj strukturi vere ne postoji entitet nalik na Sotonu (ili nešto slično tome).

Osnovu Vike čini jedinstvo dva suprotna pola, koji su u svemu ravnopravni.

Pripadnik muškog pola takođe se naziva “veštica” ili “vikan”, a drugi izrazi, kao što je “veštac” (warlock), neko čak smatra uvredljivim.

Mada vike nose odeću svih boja i stilova, mnoge od njih praktikuju nošenje crnih tunika, ne zato što je to simbol zla, nego zbog toga što crno sadrži sve frekvencije boja, pa je posebno pogodno za magične rituale.

Tačno je i to da neke veštice izvode rituale nage, u želji da pred Velikom Boginjom i Velikim Bogom budu u sasvim prirodnom obliku.

Vika podrazumeva to da su pred Boginjom i Bogom svi jednaki, pa se u njihovim redovima nalaze pripadnici različitih socijalnih i etničkih grupa.

 

 

 

 

 

Veštice se bave magijom, odnosno “vradžbinama” (spell), koje nisu išta drugo nego koncentrisane misli, meditacije, projekcije ili molitve, slične onima koje koriste sve druge religije da bi postigle iste rezultate.

Vradžbina ne podrazumeva nanošenje zla.

Vike koriste magične štapove, ali ne za bacanje čini, nego uglavnom za usmeravanje energije prilikom rituala.

One upotrebljvaju magiju na naučni i religiozni način, uvek u u harmoniji sa prirodom i Univerzumom.

Engleska izraz za vešticu (witch) potiče iz keltskog jezika i označava mudrog, božjeg čoveka.

U našim jezicima, izraz od davnina ima najčešće negativnu konotaciju, poreklo mu nije sa sigurnošću utvrđeno, ali se se smatra da označava veštu osobu, a sama veština odnosi se na “vradžbine”, tj. na dobro ili loše magijsko delovanje na okruženje.

U Viki, pentagram (uspravni, a ne obrnuti!) predstavlja amajliju zaštite i simbol četiri elementa kojima je pridružen duhovni svet.

Osim ovog značenja, petokraka je simbol čoveka i zemlje, pod zaštitom Velike Boginje i Velikog Boga.

Takođe, ona označava univerzalnu mudrost.

 

 

 

 

 

Današnje vike su ekološki svesne i često su članovi raznih ekoloških udruženja. Vole prirodu koja je osnova njihove religije.

Ne koriste proizvode testirane na životnjama, a u prodavnicama nikada ne uzimaju najlon-kese.

Meso uglavnom ne jedu, mada im doktrina ne postavlja ograničenja po pitanju ishrane.

Ne lete na metlama, najčešće ne plešu gole na mesečini, ne bave se proricanjem i bajanjem pomoću kristalne kugle, ne učestvuju u razuzdanim orgijama.

Stil života im je uglavnom sasvim uobičajen. Kao i svi drugi ljudi, rade različite vrste poslova, mogu da budu u emotivnoj vezi ili braku, da imaju decu…

Ono što ih ipak čini drukčijim od ostalih, jeste negovanje magijskih rituala, kroz duhovni sistem koji unapređuje slobodnu misao i volju, podstiče na učenje o Zemlji i prirodi, a teži dostizanju ravnoteže, harmonije, unutrašnje snage i zadovoljstva.

 

 

 

 

 

Osnovne potrepštine vika su razne trave, sveće, kristali i etarska ulja.

Obično u svom životnom prostoru uređuju poseban kutak, sa predmetima i simbolima koji za njih označavaju blagostanje, kreativnost i napredak. Ovo mesto predstavlja središte njihove moći u ostvarenju pozitivnih namera.

Na veštičijem oltaru mogu se naći različiti lepi i dragi predmeti: cveće i posude sa mirišljavim laticama, kamenčići i školjke, svilene marame… Svi ovi predmeti ostavljaju se na dar, uz moto “dajući, ti ćes i primati''.

Jedan od važnih običaja je i paljenje raznobojnih sveća. Svaki dan ima svoju boju. Nedelja je, na primer, dan zlatne boje, koja privlači uspeh, a četvrtak je povezan sa plavom, koja donosi sigurnost i materijalno blagostanje.

Posebni obredi izvode se za ostvarenje neke želje ili su povezani sa drevnim praznicima. Takav je, na primer, ritual čišćenja, kada se, posle uobičajenog temeljnog spremanja kuće, primjenjuje obredno čisćenje malom metlom (eto, odakle potiče priča o letenju na istoj!), koju vike na poseban način prave same.

Ovakva metla uranja se u vodu i so, pa se njome zamahuje prema svakom uglu doma, kako bi se neutralisala negativna energija, koja privlači konflikte, bolesti ili neuspehe, a zatim se metlica iznese iz kuće i baci u tekuću vodu.

 

 

 

 

 

Veštice koriste talismane za razne namene, a u tu svrhu često pripremaju i platnene vrećice sa biljem različitog dejstva.

Spravljaju različite blagotvorne čajeve i tinkture, kao što je, na primer, bergamot – za podizanje energije ili bosiljak – za vedrinu duha.

Svi ovi običaji izgledaju više stimulativni nego čarobni, a magija je, u stvari, u posebnom stanju duha, usredsređenog na ostvarenje onoga što želimo.

Na kraju, može se zaključiti da izvorna Vika predstavlja dubok proces vraćanja korenima i skladu sa prirodom.

Možda je vreme da, posle mnogo vekova stvaranja i održavanja stereotipa o vešticama, pokušamo na njih da gledamo drukčije, posebno ako se prisetimo da smo se i sami ponekad bavili sitnim aktivnostima koje spadaju u “veštičija posla” (witchcraft).

 

S tim u skladu, mogao bi da se uvede i jedan novi opis:

Vike su osobe (ženskog ili muškog pola) koje su orijentisane na moć korišćenja pozitivne energije, kako bi pomogle sebi i drugima.

Njihova je filozofija to da se odraz čiste, neiskvarene, iskonske Zemlje, nalazi u svakom čoveku i da je samo potrebno da se to probudi, a njihov je način života zasnovan na drevnim običajima u kojima se uvek poštuje sveto pravilo:

NE NAUDITI IKOME I IČEMU

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat