» DAVNO SMIŠLJENI SCENARIO

DAVNO SMIŠLJENI SCENARIO

DAVNO SMIŠLJENI SCENARIO

 

Džek Trbosek (Jack The Ripper) je nadimak dat engleskom serijskom ubici koji je svoje žrtve ubijao i masakrirao u drugoj polovini 1888. godine.

Jedan od najzapamćenijih pseudonima u istoriji, pojavio se u pismu naslovljenom sa “Dragi šefe” i objavljenom u vreme događanja ovih ubistava, koje je londonskoj Centralnoj novinskoj agenciji stiglo od nekoga ko se predstavio kao ubica lično.

Nadimak je nastavio da živi i seje strah u javnosti, kada je Skotland jard dao dozvolu za umnožavanje ovog pisma, sa objašnjenjem da će na taj način neko možda prepoznati rukopis ubice…

 

 

 

 

Misterija koja okružuje identitet i motive koljača iz Vajtčepela, već skoro 130 godina intrigira mnogobrojne istraživače i inspiriše autore knjiga i filmskih ostvarenja.

Periodično se pojavljuju novi dokazi, koji vode do novih osumnjičenih.

Ipak, do dana današnjeg, sve je ostalo u domenu manje ili više verovatnih teorija, gotovo bez nade da će identitet Džeka Trboseka ikada sa pouzdanošću biti utvrđen.

Nije čak razjašnjeno ni to da li je reč o jednoj ili više osoba.

 

 

 

 

Žrtve Džeka Trboseka bile su žene koje su se povremeno bavile prostitucijom u jednoj od najsiromašnijih četvrti Londona.

Sa izuzetkom poslednje, koja je imala 25 godina, žene su bile u zrelom dobu.

Bile su zaklane, sleđa, a zatim im je otvoren abdomen i izvađeni unutrašnji organi, od kojih su neki ostavljeni na leševima, a neke je zločinac odnosio sa sobom.

Skoro sva ubistava dogodila su se na ulici ili u haustorima, u budžacima gde se u ono vreme najčešće obavljala prostitucija.

Odigravala su se noću, na neosvetljenim mestima, a preciznost sa kojom su organi odstranjeni upućivala je na zaključak da je ubica imao dosta znanja o anatomiji i hirurgiji.

Najmlađa i poslednja poznata žrtva, Meri Keli, jedina je ubijena na zatvorenom mestu, u svom stanu, a njeni organi i udovi bili su razbacani svuda po okrvavljenoj sobi.

Dan kasnije, policiji je stiglo pismo u kojem se navodni ubica hvalio svojim delima i obećavao da neće prestati sa zločinima, sve dok ga ne uhvate.

Posle ovoga, od njega više nije bilo ni traga ni glasa, a policija je, nekoliko nedelja kasnije, jednostavno prekinula istragu.

 

 

 

 

U poređenju sa ostalim serijskim ubicama, Džek Trbosek nije za sobom ostavio veliki broj žrtava, a ozloglašenosti je najviše doprinela njegova izuzetna spretnost u dotad retko viđenoj monstruoznosti, kao i to što su poruke i detalji zločina dolazili do javnosti putem medija.

Od mnogobrojnih pisama (pored “Dragi šefe”, najpoznatija su “Smeli Džek” i “Iz pakla”) poslatih u novinske redakcije, izvestan broj njih je sa sigurnošću pripisan ubici.

Strah, revolt i špekulacije javnosti, dodatno su uvećani stalnim neuspesima (ili odsustvu želje vrha) policije da mu se makar uđe u trag.

 

 

 

 

 

U septembru 2014. godine, odjeknula je vest o možda najvećem otkriću u vezi sa slučajem Džeka Trboseka.

Uz opsežno korišćenje najsavremenijih metoda i analizu DNK mnogobrojnih potomaka sumnjivaca i žrtava iz onog doba, utvrđeno je da se genetski materijal, pronađen na šalu jedne od Trbosekovih žrtava, poklapa sa DNK jednog ondašnjeg sumnjivog poljskog emigranta.

Uprkos tome što je svima jasno šta se sve može naći na odeći sirote “noćne dame” koja je imala po nekoliko klijenata dnevno, zbog ovog navodnog dokaza neki kriminolozi slučaj smatraju konačno rešenim, jer nikad do tada i nije otkriven (ili barem nije prezentovan) bolji dokaz koji bi razotkrio identitet Džeka Trboseka.

 

 

 

 

 

Od kraja XIX veka do danas, mnogi kriminolozi, istraživači zavera i poznavaoci metodologije delovanja određenih struktura, ubeđeni su da je slučaj serijskog ubice Džeka Trboseka veštački produkovan i da predstavlja klasični primer policijsko-medijske obmane, puku izmišljotinu punu dezinformacija i poluistina.

Po njima, prava istina nikada nije zvanično otkrivena, mada je otpočetka bila poznata (doduše, malobrojnima i povlašćenima):

Džek Trbosek je fiktivan lik koga je izmislila londonska policija, kako bi prikrila vrlo specifičnu vrstu kriminala…

Kao i mnogo puta ranije ili kasnije, policija je u ovom slučaju i sama duboko ogrezla u zločin, kako bi pružila zaštitu Nedodirljivima, što je oduvek i bio jedan od njenih prvenstvenih zadataka.

 

 

 

 

Uostalom, više nije tako velika tajna (kao što je bila do pre 50-60 godina) to da se na čelne pozicije najvažnijih građanskih institucija (policije, vojske, vlade, suda, tužilaštva, medija, bezbednosnih struktura…) i organizacija (sindikalnih i sportskih, međunarodnih i nacionalnih) postavljaju “braća”, ali ne oni obični burazeri i drugi rođaci na koje običan čovek prvo pomisli…

Braća na važnim, ali vidljivim položajima, često se nalaze u prilici (i obavezi) da sebe i svoju visoku braću (koju baš ne viđamo, jer su od nas, koji smo u podnožju, udaljeni i zaklonjeni kao vrh piramide) zaštite od svih i svega o šta su se ogrešili, po cenu toga da izmisle “Trboseka”, “momka sa kačketom” i slične fantome koje je nemoguće pronaći…

 

 

 

 

 

Jedno od najnovijih tumačenja (vrlo slično onome u filmu From Hell iz 2001. godine, kao i u nekim drugim pre njega) farse zvane Džek Trbosek, dao je Džon Hamer, u svojoj knjizi “Falsifikovanje istorije – naša iskrivljena stvarnost”.

Mada su mnogi autori pre njega došli do sličnih zaključaka, Hamer je svoje doneo na osnovu zapisa iz prve ruke.

Slučaj ubistava i masakra prostitutki u Vajtčepelu, koja su započela 31. avgusta i trajala do 9. novembra 1988. godine, bio je u nadležnosti londonske Metropoliten policije i inspektora Frederika Džordža Aberlina.

 

 

# 

 

 

Njegove originalne zabeleške, koje je pravio u vreme istrage zločina, nisu bile dostupne javnosti punih 70 godina (dobro nam poznat period, koji je procenjen kao dovoljan da poumiru svi koji bi određenim dokumentima mogli biti inkriminisani).

Aberlinove beleške nalazile su se u privatnom posedu izvesnog londonskog slikara Sikerta, koji je podučavao mladog princa Alberta (zvanog “princ Edi”), najstarijeg unuka kraljice Viktorije.

Tek je jedan od Sikertovih naslednika odlučio da ih konačno obelodani.

Na osnovu ovih beležaka, Hamer je i napisao pomenutu knjigu, sa dosta eksplicitnim i vrlo logičnim objašnjenjima…

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari
avatar
Svako objašnjenje ko je Jack The Ripper mislim da samo potvrdjuje da se
još uvek ne zna ko je on bio. 
Jack The Ripper verovatno će još dugo da ostane sinonim za nerazjašnjena i
monstouzna ubistva bila na filmskom platnu ili stvarnom životu.
  • 2016-10-27

Kategorije

Chat