» Čudo neviđeno: Naska figure

Čudo neviđeno: Naska figure

Čudo neviđeno: Naska figure

 

 

Za Naska linije i figure je, verovatno, većina ljudi na svetu već čulo, ali je njihova misterioznost i popularnost uvek razlog za to da se o njima iznova govori i piše.

U vezi sa njima, stalno se pojavljuju nove teorije, špekulacije i objašnjenja, ali je tajanstvenost ostala gotovo neumanjena, već stotinak godina, otkad su otkrivene.

Čudesne linije u kamenim pustinjama na jugu Perua, koje izgledaju kao da ih je napravio neki veoma moderan rovokopač, zaslužne su za obogaćenje naučne terminologije jednim novim pojmom – geoglifi.

Posle egipatskih hijeroglifa, slikovnih znaka na kamenim tablama, i petroglifa, slikovnih znaka u stenama, Naska linije označile su potrebu za posebnim izrazom koji će opisati slike urezane skidanjem čitavih slojeva pustinjskog tla, do samog belog kamena.

 

Između visokih Anda i pacifičke obale severnog Čilea i južnog Perua, nalaze se suve visoravni, tzv. pampe.

Ove kamene pustinje nemaju vetra, a tek pokoja kap kiše tamo padne, na svakih 7-8 godina.

Zbog toga se pampe s pravom smatraju najsuvljim predelom na svetu, već hiljadama godina.

Površina pustinje prekrivena je pocrnelim vulkanskim kamenjem, veličine šake.

Uklanjanjem površinskih vulkanskih stena, otkriven je donji, znatno svetliji, kameni sloj. Peska nema. Samo kamen.

 

 

 

 

Posmatrajući iz vazduha, ovaj svetliji sloj deluje kontrasno i lako je uočljiv.

Na površini od preko 500 kvadratnih kilometara kamene pustinje, nepoznata civilizacija uklonila je vulkanske stene u ukupnoj dužini od 1.300 kilometara i iscrtala, gledajući iz vazduha, perfektno prave linije.

Neke od njih su samo petnaestak centimetara siroke, a neke i nekoliko stotina metara.

Uz linije se nalazi oko 300 geometrijskih figura, kojima dominiraju trapezoidi, trouglovi, cik-cak linije i spirale.

Povrh svega, najuzbudljivije su figure životinja, insekata, biljaka i ljudi, čiji broj još nije definitivan, ali je, do pre par godina, utvrđeno da ih je pedesetak.

Nekoliko godina unatrag, otkrivene su i nove slike, na padinama kamenih brda, od kojih se neke vide samo u određeno doba dana, u zavisnosti od sunčeve svetlosti i senke.

Dosad je otkriveno 70 takvih figura, čije se dimenzije kreću od 25 do 275 metara.

Najpoznatije među njima su pauk, majmun, kit, zmija, pas, gušter, cvet, 18 ptičjih figura i…, astronaut. 

Sve Naska figure iscrtane su “iz jednog poteza”, bez ukrštanja i presecanja linija koje ih čine, a vidljive su samo iz vazduha, tek sa 300 metara visine.

 

Erih fon Deniken prvi je privukao svetsku pažnju tezom da su vanzemaljci autori figura pokraj gradića Naske.

Po njemu, naslikani trapezoidi bili su njihove piste za sletanje, a figura čoveka sa čizmama i šlemom na glavi, zapravo predstavlja sliku posetioca iz svemira.

Ovu svoju tezu, Deniken je objavio na naslovnoj strani svoje knjige, pre više od 25 godina.

U međuvremenu, astronaut je prozvan čovekom sa glavom sove, a brojnim trapezoidima su se pridružili novopronađeni trouglovi i spirale.

Denikenove teorije su napuštene, jer je postala besmislena ideja da bilo ko pravi sletnu stazu, a pored nje spirale.

Osim toga, nikakvi dokazi o drevnim sletanjima nisu pronađeni na samoj pisti i, što je najvažnije, teško je zamisliti da bića koja se kreću svemirom koriste tako primitivno sredstvo kojem je potrebna dugačka pista za prizemljenje i poletanje.

Međutim, zahvaljujući Denikenu, dužna pažnja se počela posvećivati i ovom nerazjašnjenom ostatku prošlosti.

Po mišljenju mnogih NLO istraživača, Deniken nije daleko od istine, ova kompleksna struktura predstavlja delo čovečjih ruku, ali inspiracija i dizajn nisu ovozemaljskog porekla.

Posle knjige “Kočije Bogova”, Deniken je, 25 godina kasnije, napisao knjigu “Dolazak Bogova”, u kojoj, uz 140 novih fotografija iz Naske, tvrdi da su domaći Indijanci iscrtali linije da bi zadovoljili “bogove” – sasvim konkretne posetioce iz svemira.

 

Istoričari uporno pokušavaju da nađu rešenje za kreatore Naska linija, koja će se uklopiti u njihovu tadašnju sliku sveta.

Preovlađujuća službena teorija bila je ta da je u ovom kraju, od pre 2.300 do pre 1.200 godina, živela kultura nazvana Naska, čije se pravo ime ne zna, jer su iz ovog vremena u blizini pronađeni ostaci keramike, alata, hrane…

Međutim, najnoviji rezultati radio-karbonskih testova na algama, pronađenim na odgrnutom vulkanskom kamenju, pokazali su starost od 4.000 godina, što znači da su linije iscrtavane pre najmanje toliko vremena.

 

Različite teorije koje pokušavaju da objasne poreklo ovog kompleksa, prvi put su se pojavile dvadesetih godina prošlog veka, kada su figure prvi put primećene prilikom preleta avionima.

Jedna od brzo odbačenih terorija sugerisala je to da su linije korišćene kao trkačke staze na svojevrsnoj indijanskoj olimpijadi.

Po drugoj, kultura Naska je, izgradnjom ovog impozantnog kompleksa, pokušala da se takmiči sa graditeljima piramida na drugim krajevima Perua.

U teorijama se pominje i to da je ovakva gradnja bila specifični način regulisanja broja stanovnika, tj. sprečavanja demografskog buma, s obzirom na to da je za gradnju kompleksa, po nekim procenama, bilo potrebno organizovati rad 20.000 radnika, u periodu od 50 godina.

 

Pre 75 godina, arheolog Pol Kosok je, posmatrajući zalazak sunca za vreme zimskog solsticijuma, zapazio da se ono kreće tačno po jednoj od linija, što ga je navelo na ideju da prave linije proglasi najvećom astronomskom knjigom na svetu.

 

U novije vreme, uz pomoć satelitskih snimaka, potvrđeno je da se linije poklapaju sa kretanjem Sunca: izlascima, zalascima, solsticijumima i ekvinocijumima.

Naravno, markirani su i odgovarajući datumi za kretanje Meseca.

Zvezdani sistem Plejada i njihov izlazak na zvezdanom nebu, takođe je zabeležen postojećim linijama.

 

Kosokov rad nastavila je nemačka matematičarka Marija Rajh, koja je, počev od 1947. godine, provela 50 godina svog života proučavajući figure.

Njen je rad na ovom polju legendaran, a njeni napori su doveli do toga da UNESCO zaštiti ovaj kompleks, mada je, nešto ranije, auto-put već presekao ovu lokaciju napola.

Uglavnom, posle pet decenija marljivog rada i merenja, gospođa Rajh je zaključila da linije predviđaju pozicije Sunca, Meseca, planeta i zvezda, i da su pokazivale kada treba započeti sa setvom i žetvom, kada će se pojaviti voda u rekama i slično.

Ona je otkrila tri različite merne jedinice koje se stalno ponavljeju pri formiranju figura: 32.6 m, 26.7 m i 32.5 cm.

Za figure i geometrijske oblike, ona je pronašla ekvivalente na nebu, među zvezdanim konstelacijama.

 

Sledeća teorija zasniva se na značaju irigacije i agrikulture.

S obzirom na to da je voda najznačajniji resurs u životu andskih civilizacija i da su ispod kamene pustinje postojali izvori i rečni tokovi, Entoni Aveni je izašao sa teorijom da linije idu duž podzemnih tokova vode.

Ova teorija je takođe prihvatljiva, jer je radijastezija pokazala da se sa nizom linija zaista poklapaju vodeni tokovi.

Doduše, ovo objašnjava pojedinačne linije, ali ne geometrijske i životinjske figure.

 

Posle svih mnogobrojnih teorija, izvesno je samo to da se mi, pri pokušajima da rastumačimo drukčije civilizacije (bile one ovdašnje ili vanzemaljske), uvek suočavamo sa ograničenjima koja nam postavlja naše trodimenzionalno viđenje sveta, sopstvene ustanovljene vrednosti i način života.

U slučaju Naska linija i figura, to nije dovoljno.

Jasno je da ovakav veličanstveni građevinski kompleks traži multidisciplinarno objašnjenje, u kojem se mora povezati astronomija, sakralna geometrija, astro-arheologija, agrikultura i irigacija, infrastruktura i, pre svega, neka više dimenzionalna umetnost.

Potrebna je nova teorija koja će povezati spiritualni i materijalni svet.

Za objašnjenje Naska linija i figura, definitivno nije dovoljno naše trodimenzionalno viđenje sveta…

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat