» BEZ SOLOMONSKIH REŠENJA – PIROVE POBEDE

BEZ SOLOMONSKIH REŠENJA – PIROVE POBEDE

BEZ SOLOMONSKIH REŠENJA – PIROVE POBEDE

 

 

 

Egocentrizam je, defiitivo, postala najrasprostranjenija bolest savremenog sveta.

Toliko je uzela maha, da je većina ljudi smatra za normalno stanje, što je najpouzdaniji znak da od nje zaista i boluje.

Ljudi se tuže i sude oko nekoliko kvadrata zemlje, da bi na kraju, kada je „pravda zadovoljena“, obe strane shvatile da su na advokate i sudske troškove „otišli“ i oni hektari koji ni za koga nisu bili sporni.

Ubistva „iz ljubavi“ su svakodnevna pojava, barem ih tako većina medija predstavlja: „Toliko ju je voleo, da nije mogao da dozvoli da pripadne drugom...“

Razni Rouzovi, mali i veliki, svakodnevno ratuju na svim nivoima, razbijaju pokućstvo, a na kraju često pale i samu kuću, da bi na njenom zgarištu svako od njih imao utisak da je na neki način pobedio.

Ponekad se događa da i decu, kada ne uspeju da ih se domognu kao jedini vlasnik, pokušavaju da podele napola...

 

Solomonskih rešenja je sve manje, gotovo da ih i nema, a svedoci smo sve brojnijih, takoreći svakodnevnih, pirovskih pobeda...

 

 

 

 

 

PIROVA POBEDA

 

Među svim pobedama i porazima u istoriji ratova, Pirova pobeda ima posebno mesto i značenje.

Ona se od drugih dobijenih bitaka razlikuje po tome što je, u stvari, i nije bila pobeda.

Jer, to je “pobeda koja je koštala toliko žrtava, da ne predstavlja stvarni uspeh”, odnosno "sumnjiva pobeda koja ne opravdava pretrpljene žrtve i donosi više štete nego koristi pobedniku".

Pobeda kojom se dobija bitka, ali neminovno vodi ka gubitku rata (i, što je još važnije, gubitku sebe).

Bitka u kojoj je postignuta glasovita Pirova pobeda odigrala se u antičko doba, u prvim decenijama III veka p.n.e.

Bilo je to vreme naglog jačanja Rima i postepenog slabljenja grčke premoći u Sredozemlju.

Oko 280. godine p.n.e, Rimljani su držali vlast na širokom području, od reke Po, na severu, do južnih krajeva Apeninskog poluostrva, gde su se nalazile grčke kolonije.

Daljem prodiranju rimskih legija i širenju Imperije na jug, suprotstavio se epirski kralj Pir (oko 318-272. p.n.e.).

Da bi zaštatio grčku koloniju u Tarentu, on je u bici kod grada Herakleje, u Lukaniji, 280. godine, sa 25.000 vojnika i 20 slonova (koji su, kao novo "oružje", uneli paniku među neprijateljske vojnike), do nogu potukao svoje protivnike.

Ohrabren tom pobedom, Pir je krenuo u dalji pohod kroz Lukaniju, Samnitiju i Kampaniju, sve do Lacija.

Kod Auskula, u Apuliji (279. godine), ponovo se sukobio s Rimljanima, ali su ga oni ovog puta dočekali mnogo organizovanije i pružili mu snažan otpor.

Pir je i tom prilikom odneo pobedu, ali uz toliko gubitaka, da je bio prisiljen da uputi izaslanike u Rim i zatraži mir.

Pošto je Senat odbio njegovu ponudu, povukao se na Siciliju, ali su mu uskoro (275. godine) Rimljani, u bici kod Beneventa, zadali odlučujući udarac.

Razočaran, poslednjim snagama pokušava da osvoji Peloponez, ali u ratu sa Spartom gine prilikom napada na Argos (272. godine).

U Pirovom životopisu, Plutarh i drugi istoričari onoga vremena svedoče o tome da je epirski kralj u toj bici zaista pretrpeo ogromne gubitke. Kada su ga, nakon sumnjive pobede, laskavci, pripuzi i čankolisci iz njegove svite počeli hvaliti i slaviti kao velikog trijumfatora, čestitajući mu na uspehu, Pir je, navodno, rekao: "Još jedna ovakva pobeda i mi smo propali."

Po drugim izvorima, rekao je:" Ako još jednom ovako pobedim, vrataću se bez vojnika".

 

Pirovska pobeda je, naizgled, velika i slavna, ali ne opravdava pretrpljene žrtve i donosi više štete nego koristi, pobeda koja ima previsoku cenu za pobednika (a o poraženma da i ne govorimo).

Izraz se koristi da bi se istaklo to da je neko, lično, ostvario cilj koji je želeo, ali je za to platio (ili su, najčešće, drugi platili) visoku cenu njegovih ambicija.

 

 

 

 

 

 

SOLOMONSKO REŠENjE

 

Mudro, dovitljivo i pravedno rešenje nekakvog problema ili spora, obično se naziva "solomonsko".

Pored ovoga, poznati su izrazi “solomonska odluka”, “solomonska presuda”…, koji upućuju na mudrost, domišljatost i pravednost.

Ovi izrazi, u vezi su sa jevrejskim kraljem Solomonom, sinom kralja Davida i majke Betsabeje.

Po predanju, on je bio vladar Izraela, sredinom X veka p.n.e.

Iako je, po uspešnosti spoljne politike, zaostajao za svojim ocem, uspeo je da, povoljnim savezima, održi mir sa susedima, tako da je mogao da se posveti unutrašnjem jačanju svoje države.

Otvorio je prostor razvoju prosvete i kulture, naročito istočnjačke, izgradio veliku palatu (Solomonov hram) u Jerusalimu, a sam grad opasao neprobojnim odbrambenim zidom.

I druge je gradove u zemlji utvrdio i zaštitio od upada neprijetelja.

Ali, zbog toga je morao da udari teške namete narodu.

Osim stanovnika Jerusalima i pripadnika plemena Juda, svi ostali podanici morali su da plaćaju velike poreze ili da odlaze na prinudni rad na izgradnji Solomonovih građevina, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo I otpor naroda, pa je, posle njegove smrti, došlo do raspada jedinstvene jevrejske države.

 

 

 

 

 

 

Uprkos svemu, kralj Solomon je ostao zapamćen kao uspešan i mudar vladar.

Pripisuju mu se mnoga velika dela. Pored ostalih, čuvena dela “Pesma nad pesmama”, “Propovednik”, “Izreke”, “Psalmi”...

U samoj Bibliji, u Starom zavetu, govori se o tome kako je Solomon postao mudrac.

Kad je, kaže se, stupio na presto, on se obratio Svevišnjem, koji mu se javio u snu, sa molbom da mu podari "pronicljivo srce, da može suditi narodu”.

Pošto nije tražio ni dug život, ni bogatstvo, ni smrt svojih neprijatelja, nego mudrost u prosuđivanju pravde, Solomon je time i bio nagrađen.

Nedugo posle toga, on je svoju mudrost i pokazao, presuđujući u jednom teškom sporu, između dve žene koje su mu se obratile.

Žene su živele u istoj kući i svaka od njih je imala novorođenče. Tokom noći, jedno od dece je umrlo.

Svaka od žena je tvrdila da je majka preživelog deteta, pa su došle kod Solomona, da on presudi u njihovom slučaju. Svađale su se i međusobno optuživale pred kraljem, dok on nije naredio da se donese mač i dete preseče napola, kada se već dve žene ne mogu sporazumeti čije je.

Jedna od žena je na to pristale, dok je druga rekla da se odriče deteta, kako bi ostalo živo.

Tako je kralj Solomon, kao i svi prisutni, shvatio ko je prava majka, pa je njoj predao dete.

 

O Solomonu su kasnije stvorene i mnoge druge legende, koje govore o njegovoj moći nad duhovima, domišljatosti, pravednosti, sveznanju i izuzetnoj mudrosti, zbog čega su ga prozvali Solomon Premudri.

 

 

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari
avatar
1
Svaka čast  first uživam dok čitam...
  • 2016-07-24
avatar
Trudim se da izvučem esenciju iz sve one školske lektire koju neki nisu pročitali. "Princip je isti, sve su ostalo nijanse."  biggrin
  • 2016-07-28

Kategorije

Chat