» Amigdala i emocionalna inteligencija

Amigdala i emocionalna inteligencija

Amigdala i emocionalna inteligencija

 

 

Svako od nas ima bolna emotivna iskustva, iz detinjstva i kasnijeg života, na čijim temeljima gradi negativna ubeđenja koja potiskuje u podsvest. Pitanje je da li bi nam život bio lepši kada bismo oslobodili svih naših neprijatnih iskustava i potisnutih strahova, a sećanja na njih nepovratno izbrisali. Možda bi i bio, ali samo do prve (ne)prilike.

 

Amigdala je žlezda koja se sastoji od dva međusobno povezana dela, oblika i veličine badema, koji se nalaze sa obe strane mozga, u blizini slepoočnica. Ona se smatra centrom emocija, i kod ljudi i kod životinja. Može se nazvati moždanim alarmom, jer ima sposobnost da u vanrednim situacijama zablokira određene delove mozga i utiče na lučenje hormona stresa, koji nas stavljaju u pripravnost, tzv. stanje „borba-beg“.

 

U situacijama kada smo iznenađeni, napadnuti ili se nađemo u drugoj vrsti opasnosti, obično se ne zaledimo u mestu da bismo razmislili, jer je mišljenje suviše spor proces, već je naša reakcija uglavnom pod kontrolm najnižih nervnih centara mozga, Tada najvećom brzinom radi upravo amigdala. Ona nam pomaže da ostanemo živi, izbegavajući situacije, ljude ili objekte koji nas dovode u opasnost. Izvesno je to da bez njenog upozorenja ne bismo poznavali strah, ali se u opasnim situacijama ne bismo ni branili ni bežali. Izostala bi svaka hitna reakcija koja nam u određenoj situaciji spasava život.

 

Sa druge strane, amigdala služi kao magacin emocionalnog pamćenja. Iako se uglavnom povezuje sa osećanjem straha, ona utiče i na pozitivne emocije, reaguje na muziku, govor i druge stvari koje nisu presudne za opstanak. Kada bi nam bila hirurški odstranjena, izgubili bismo sposobnost raspoznavanja osećanja. Štaviše, i svaku predstavu o osećanjima. Ne bismo bili u stanju da prepoznamo bliske ljude, čak ni rođenu majku.

 

Svaka brza emocionalna reakcija, u suštini je odgovor proizveden u ovom prastarom delu mozga. U vreme kada su se naši prapreci borili za goli opstanak, ovakve brze reakcije su bile vrlo korisne. Put upozorenja na opasnost, od oka i uha do amigdale, predstavlja neurološku prečicu za jedan deo informacija, neobrađene prve signale koji su dovoljni kao alarm koje će aktivirati potrebnu reakciju. Ostatak informacija ide malo dužim putem, do neokorteksa, dela mozga koji misli.. Uz informacije koje dolaze spolja, amigdala obrađuje i one koje su urođene i stečene, pa tako prethodna iskustva povezuje sa trenutnom situacijom i proizvodi emocionalni odgovor.

 

Amigdala je veoma važna i kod učenja i pamćenja. Svima je poznato da bolje pamtimo sve ono što je u nama izazvalo neko jako emotivno stanje, koje je bitan aspekt naših doživljaja. Što bolje poznajemo svoja osećanja i vladamo njima, to ćemo se bolje snalaziti u mnogim životnim situacijama, posebno u onima kada nemamo puno vremena da razmišljamo.

 

Emocionalni razvoj i učenje postaju sve važniji, jer mnoge situacije u kojima se svakodnevno nalazimo zahtevaju poznavanje osećanja i reakcija, kako drugih ljudi tako i sopstvenih. Analitičko razmišljanje i intelekt nisu dovoljni da bismo u nečemu uspeli i da bismo se dobro osećali. Razvijanjem emocionalne inteligencije bićemo adekvatniji u svakoj vrsti stresnih situacija, kakve danas preovlađuju.

 

Emocionalno inteligentni ljudi su samosvesni, odnosno, bolje poznaju svoja osećanja i njihov efekat na druge. Samoorganizovani su i znaju kako da kontrolišu emocije, kako bi sprečili impulsivne reakcije. Opušteniji su i u većoj harmoniji sa svojim mislima. Socijalno su svesni, u stanju da saslušaju druge, da budu prisutni, uvek budni i uverljivi, da sarađuju i da gaje svoje odnose sa ljudima. Sposobni su da razreše konflikte, bez potrebe da iz njih po svaku cenu izađu kao pobednici. Takođe imaju sposobnost za to da utiču na razvoj drugih, a da im pritom ništa ne nameću, kao što to čine „prepametne“ a emocionalno neinteligentne osobe.

 

Emocionalna inteligencija se uvežbava, jer ona u suštini predstavlja odučavanje od starih, loših navika, od kojih smo vremenom postali zavisnici, a za to je potrebna predanost i svesnost o tome u šta smo se uputili.

 

 


Loading the player...
  • Nazad
Komentari

Kategorije

Chat